ОГЊЕН АМИЏИЋ НИКАД ИСКРЕНИЈИ: Мама ме после очеве смрти заклела на ово, надам се да мој син неће остати јединац

Novosti online

25. 04. 2021. у 18:43

ВОДИТЕЉ Огњен Амиџић говорио је о свом животу и каријери, а како је интервју почео песмом "Мећава" покојног певача Луиса, Амиџић је открио када је у његовом животу била највећа мећава:

ОГЊЕН АМИЏИЋ НИКАД ИСКРЕНИЈИ: Мама ме после очеве смрти заклела на ово, надам се да мој син неће остати јединац

Фото: Принтскрин ТВ Пинк

- Кад сам имао 15, 16 година, кад сам изгубио оца, то ми је била највећа мећава. Био сам везан за Луиса, слушао сам његову музику. Волели смо да певамо заједно, "Мећава" је фантастична из његовог опуса.

- Супер ми је било детињство, био ми је најсрећнији период живота. Живео сам у срећном окружењу, здрава породица, држава која је имала потенцијал. Ништа ми није фалило ни недостајало.

Сећам се суза само кад су ме тукли, знало се кад се добијају батине, кад сам заслужио. Више сам био проблематичан у кући него у јавности. Био сам прво дете, размажено. У школи сам увек био примеран. Моја сестра је две и по године млађа од мене, ја сам се одвајао, увек смо океј функционисали. Имао сам фазу кад сам се плашио да спавам сам, волео сам да гледам хороре, па сам се плашио, молио сам је да дођем код ње да спавам са њом, она каже може ако ми даш мајицу или 100 динара. Наплаћивала ми је мир. Волео сам да је нервирам, ударала ме, тукла. Нисам ударао млађу сестру, али волео сам да је нервирам - говорио је Огњен о свом детињству. 

- Тад је било важно, био сам вуковац, али сам матурски рад одрадио слабо, добио сам двојку. Играли смо рукомет, били смо популарни код девојчица, нас 4, 5. После кад сам студирао, мењало се време и ситуације. Веровао сам да ћу бити рукометаш, гледао сам у Шапцу најбоље рукометаше на свету. Санкције које су дошле убиле су рукомет у Србији. Није било сале више, није било струје. Мене је то погодило, доживео сам разочарење и никад више нисам узео лопту - рекао је Амиџић о рукомету.

- Одрастао сам у кући уз оца који је радио то што је радио. Телевизија је била једна тад, а покривала се цела Југославија, то је био озбиљан посао. Најтежи дан у животу ми је био кад сам изгубио оца. Од тад сам према свим тим губицима, имам чудан осмех. Имам информацију, али не могу то да доживим. Читава екипа је страдала, са извршења задатка кренули су назад, спремљена је заседа, њих су пресрели. Он је био фанатик што се тиче посла, и телевизија Шабац је прва локална телевизија која је направљена у Југославију. Био сам код куће кад су ми јавили да је тата погинуо. 

- Године 1992. сам почео на радију, 1994. на телевизији. Били смо клинци тад. Имао сам тако добру екипу, да радим шта хоћу, производили смо необичне емисије. Ја сам одрастао уз тату, ја сам се наслушао толико о информативи, знао сам да напишем и репортажу и вест, Мама ме је заклела кад се њему то десило да не идем у информативу. Нисам ни хтео, занимао ме је МТВ - рекао је Амиџић о својим почецима.

- Био нам је потребан вентил, хтели смо то да урадимо. Све смо смислили, како ћемо се звати, облачити и тек смо онда отишли у студио, то је тако кренуло. Граја, Кон и Кобац су нам помогли. Чим смо били медијски препознатљиви, било је стварно фантастично. Презабавно је било, имали смо озбиљне наступе.

Имали смо прави озбиљан бенд. Ми кад смо требали да одемо на Евровизију,али распала се држава. Хтео сам да укључем Луиса, због његовог гласа. Ја сам шокиран да неко користи то зарад неких циљева. Црногорски жири је тада дао и нама Ани Николић, Тијани Дапчевић, свима нам је дао нуле.

Ми смо радили, тако смо се спремали за Атину, био би хаос. Добијали смо после поруке црногорског жирија: Знате да није због музике. Фламингоси су се завршили природно, немогуће је да се настави. То је завршено 2016. године. То што се Маринку десило, то није губитак од једног дана. Ти читав период се спремаш на тај дан, а остављаш проценат да се неко чудо деси.

Сјајно смо функционисали, био је специфичан човек. Све смо песме правили на гитарама, да је хтео музиком да се бави озбиљније био би велики. Бацио сам гитару у воду, то ми је била симболика - рекао је Огњен о саставу "Фламингоси" и преминулом пријатељу Маринку Маџгаљу.

- Дуго је требало да стигнемо до Амиџи шоуа. Десило се 2008. године, ја сам увек био захвалан Милици и Жељку што су ми дали шансу. Сузе Наташе Беквалац, хвала јој на жељи да такву ствар подели са мном. Џенифер Лопез, Сакис Рувас, али наша публика више воли домаће људе - говорио је о својим успесима. 

- Кад смо се видели први пут оставила је фантастичан утисак на мене. Данијела је највећа љубав у мом животу, отац сам седам и по година. Он је шоу програм, то је најлепша ствар која ми се десила. Док не добијеш дете, немаш тај поглед у животу. Мамин син је, видећемо шта ће пубертет да каже. Надам се да неће остати јединац - рекао је Амиџић о супрузи и сину. 

(Курир.рс)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)