И КАД ЈЕ БИО НАЈТУЖНИЈИ, ДОНОСИО ЈЕ РАДОСТ: Легендарни певач, композитор и хармоникаш Тозовац биће сахрањен у алеји заслужних грађана

В. М. П.

08. 04. 2021. у 09:11

ВЕЛИКАН српске народне музике Предраг Живковић Тозовац (85), који је у уторак преминуо у Војно медицинској академији, биће сахрањен у петак, у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду, с почетком у 14.30.

И КАД ЈЕ БИО НАЈТУЖНИЈИ,  ДОНОСИО ЈЕ РАДОСТ: Легендарни певач, композитор и хармоникаш Тозовац биће сахрањен у алеји заслужних грађана

Фото Архива Вечерњих Новости

Човек који нам је подарио најлепше народне песме ("Мирјана", "Виолино, не свирај", "Очи једне жене", "Сирома' сам, ал' волим да живим", "Иде Миле лајковачком пругом", "Узми све што ти живот пружа", "Донеси вина крчмарице", "Овамо, цигани", "Ти си ме чекала", "Празна чаша на мом столу", "Данче", "Јесен у мом сокаку", "Лено, Лено, Магдалено", "Чича пече ракију", "Зоки, Зоруле"...) није волео да прича о свом детињству, јер га је то враћало у тугу, у окупацију, у страх и црнину.

Рођен је у Краљевини Југославији и имао је четири и по године када су му отац Светозар, као и ујак и теча, стрељани у Краљеву. Остао је једино мушко у целој фамилији. Отац му је две године био првак Србије у певању и свирању, најбољи хармоникаш 1932. и 1933. Имао је дипломе са потписом краља Александра и огромним дворским печатом. Отац га је научио да свира хармонику, а мајка Будимка, која је врхунски певала, научила га је најмање неколико стотина песама, као што су "Мој дилбере, куд се шећеш", "Где си душо, где си рано", "Златан прстен"... Тозовац је говорио да је имала глас као Даница Обренић и одлично је упамтио када му је тата купио хармонику:

ГОЛУБАР СА ВОЖДОВЦА

- НИКАДА нисам био члан ниједне партије, једино голубарског друштва "Четири Вождовца" - изјавио је једном Тозовац.

- Дакле, ипак, сам друг члан. Дуго сам држао голубове, али не држим их годинама. Постао сам алергичан на ситно перје и онда је било бесмислено да се бавим голубовима. Голубари су посебан, диван свет.

- Са четири године узео сам је у руке и из прве одсвирао песму "Голубице бела, што си невесела". На један, без икакве вежбе. Отац ме је у чуду гледао, деловао сам му као ванземаљац.

Када је пошао у основну школу, Тозовац је био један мали клемпавко који је одмах заволео песмице и то је почетак његове љубави према поезији. Хармонику је професионално почео да свира када је напунио 10 година, а осим ње, научио је да свира бубњеве и трубу.

- Био сам главни свирач у Краљеву - испричао је Тозовац једном приликом. - Све мушко било је пострељано, тако да сам силом постао домаћин у кући и издржавао сам себе и мајку која није радила. Други светски рат био је огромна трагедија за цео свет, али су Срби и Јевреји најгоре прошли. Бројчано, ми смо страдали више, јер нас има мање од Јевреја. Краљево је српски Јасеновац. Од 12.000 становника, стрељано је 6.500.

"ФОЛК ПАРАДА" НА НЕБУ

ТОЗОВАЦ је осамдесетих година, заједно са колегом и пријатељем Предрагом Гојковићем Цунетом, и глумицом Златом Петковић, био водитељ популарне емисије "Фолк парада" на Телевизији Београд. У њој су, углавном, представљани новитети народне музике, уз учешће најпознатијих естрадних звезда. Тозовац, Цуне и Злата су шармантним вођењем емисије, уз разне скечеве, давали посебан тон, и чинили "Фолк параду" препознатљивом. Злата нас је напустила крајем 2012, а Цуне лета 2017. године.

Фото Архива

Уживао је Тозовац у ономе што му је Бог дао, а то су песме и свирка. Био би срећан увек кад направи добар штимунг и неко весеље.

Мики Јевремовић и Тозовац, Фото Архива

- Волим живот и кад ми је тешко, ударим на весеље - говорио је легендарни уметник. - И када сам био најтужнији, ја сам својој публици доносио радост, а затим бих и сам поново постајао срећан кад их видим да играју и певају. Када сам почео да се бавим овим послом, пришао сам му веома озбиљно, као што је Никола Тесла пришао својој науци. И данас кад компонујем водим рачуна о свакој ноти, темпу, ритму и о томе како пишем текст.

ОЧЕВ САТ ЧУВАО ЦЕлОг ЖИВОТа

НАДИМАК Тозовац, по ком је био знан, Предраг је добио по оцу Светозару, ког су звали Тоза. Њега је у октобру 1941. стрељала немачка војска. Предраг је често истицао да се мајка Будимка, кроз живот, лавовски борила за њега.  Открио је једном Тозовац да након бомбардовања од њихове куће у Краљеву није остало ништа. Није остао камен на камену, бомба је све разнела. Али, догодило се нешто потпуно невероватно.

- Између четири цигле и пете одозго, мајка је пронашла сат покојног оца. Био је нетакнут. То је стварно чудо Божје. И данас га чувам као успомену - рекао је Тозовац.

Велики уметник био је смртно заљубљен у праву народну песму, а његове мелодије певали су и певају не само најпопуларнији певачи, већ и генерације које нису биле ни рођене када је он био на врхунцу популарности седамдесетих.

Тозовац са Миром Васиљевић из "Ђердана", Фото Архива

- Млади ме воле зато што су ме њихове баке волеле - објашњавао је Тозовац.

- То су им пренеле у аманет, од малих ногу су им причале када су и оне биле младе. Када сам и ја био млад. А кад се сетим, поред те музике, колико сам само био леп, као Тарзан. И млад. Па кад се још појавим са хармоником. Па како да ме не воле?

ЛЕГЕНДАРНА ЛЕПА ЛУКИЋ У СУЗАМА ЗБОГ ТОЗОВЦА

Са њим сам највише радила

ЛЕПА Лукић дрхтавим гласом нам је испричала како јој је телефон, на вест о смрти Тозовца, звонио непрекидно, од јутарњих сати.

- Кукала сам у четири зида кад су ми јавили - каже фолкерка за "Новости".

- Највише сам са њим радила, још од "Илиџе" 1969, кад је снимио песму "Виолино, не свирај". Увек су нас састављали у тим групама, кад се путовало по три месеца. Имали смо два концерта дневно - један у селу, један у граду. Тога више нема. Многе телевизијске емисије смо радили он, Цуне, Уснија Реџепова и ја. Кад је требало да се снимају скечеви, води програм, највише су спајали њега, Цунета и мене.

Четверац Тозовац, Цуне Гојковић , Лепа Лукић и Уснија Реџепова, Фото Архива

Потврђује и Лепа да је Тозовац био веома духовит човек:

- Било је анегдота, не могу сад у колима да се сетим свега.

Овако се, ван турнеја, нисмо нешто дружили по кућама. Док сам са братанцем држала ресторан на Звездари, Тозовац и ја смо тамо врло често певали лекарима. То су била наша дружења.

Када је био дете, Тозовац је хтео да буде Деда Мраз, а сањао је да остави задужбину која ће да брине о младим талентима Србије. Хтео је да у Београду направи нешто слично ономе што је Едит Пјаф имала у Паризу - простор који јој је дао град, у коме је стварала нова имена попут Ива Монтана, Жилбера Бекоа, Миреј Матје... Неколико пута се обраћао Граду Београду да му дају неки стари млин или слично, а што стоји као руина, а он би уложио новац у њега.

Ту грађевину би после оставио Граду:

- Био би то фини клуб у којем би се сакупљали уметници и долазили као у своју кућу. То ми се није остварило и тај жал ћу у гроб да однесем.

Фото М. Лабудовић

* * * * * * * * * * *

АЦО ПЕЈОВИЋ

Хвала за сваку песму

- ГОСПОДИН Предраг Живковић Тозовац. Отишао је највећи међу нама. Уметник, душа од човека. Збогом, Тозо мој, хвала ти за сваку песму, савет, шалу. Почивај у миру, легендо моја.

* * * * * * * * * * *

ЛЕПА БРЕНА

Господин и уметник

- ОТИШАО је доајен наше народне музике. Неизмерно сам тужна због његовог одласка. Оставио је најлепше народне песме које ће нас подсећати на њега. Доста смо сарађивали у "Гранду" и памтићу га као изузетног професионалца, духовитог и шармантног човека. Тозовац је био велики господин и уметник.

* * * * * * * * * * *

ДРАГАН КОЈИЋ КЕБА

Такав се више не рађа

- УПОЗНАО сам га на свом првом солистичком концерту у Београду и доживео огромно задовољство када сам га видео. Тоза је имао сценски нерв, шармер, забављач, пленио је као човек и као музичар, имао је моћ да се прилагоди свима. Задужио нас је све својом песмом. Његова смрт је ненадокнадив губитак. Доста Мораве ће протећи док се не роди опет такав композиторски и музички лик као што је он.

* * * * * * * * * * *

НЕДА УКРАДЕН

Вансеријска душа и поета

- ОТИШАО је великан не само народне песме. Он је био мултиталентован, фантастичан певач, композитор. Направио је најлепше песме народне музике на овим просторима. Био је поета, диван интелектуалац, једна вансеријска душа. Велики уметник, велика звезда.

* * * * * * * * * * *

ВЕСНА ДЕДИЋ

Нова расвета за лепог Тозу

- ЗА 10 година, кад год бих га звала у емисију, говорио је: "Ја 30 година градим имиџ лепог Тозе, а теби је толико лоше светло у емисији да нећу да дођем". Када ми је Тијанић одобрио бољу расвету, Тозовац је дошао и дивно причао и певао, да смо снимили "Балканском улицом" из два дела. Оставио је траг у бескрају у историји духа земаља бивше Југославије, и напустио овај свет свестан да је један од највећих и највољенијих.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)