ПРОСТА ДУША СЛОВЕНСКА (6): Васа Ладачки није име човека, већ судбине

Весна Пантелић

05. 03. 2021. у 09:56

ПО занимању сам самоуки великан, што је шала, дабоме. Ја сам само један просечан момак. Натпросечно талентован, додуше.

ПРОСТА ДУША СЛОВЕНСКА (6): Васа Ладачки није име човека, већ судбине

Ђоле и Чола / Фото Архива "Новости"

Колико је само истине било у овим Балашевићевим речима. А талентовани новосадски кантаутор није писао текстове и компоновао музику само за себе, већ и за друге певаче, а неке од тих песама су постале хитови. Ђорђе Марјановић певао је његову "Зиму у Будимпешти", Арсен Дедић "Живот је море", "Сребрним крилима" написао је хит "Нон стоп", за Мирослава Илића "Ратник паорског срца"... Ипак, највише песама написао је за свог великог пријатеља Здравка Чолића. Њихова прва сарадња десила се 1979, непосредно пре него што ће Балашевић отићи у ЈНА. Тада му је дао композицију "Због тебе", по којој је назван Чолин трећи студијски албум. Уследили су текстови за хитове "Мађарица", "Кажеш да ти некад изгледам ко Дунав", "Вала време је", "Ничији и свачији", "Злочин и казна", "Бембаша", "Код три бесна брата", "Анђела", док је за баладе "Свадбарским сокаком" и "Сачувај ме боже њене љубави", осим текста, Ђоле написао и музику.

- "Свадбарским сокаком" и "Сачувај ме боже" добро су "легле" на Чолин албум - рекао је 2007. за "Новости" Балашевић. - Ја Чолу много волим, пријатељи смо више од 30 година. Он је права легенда. Само њему може да пође за руком да упркос два последња лоша албума, напуни "Маракану". Рекао сам му да му већ дуго фали добра балада. Када сам писао ове две песме, знао сам да су по његовој мери.

Чола је, пак, говорио да је "сан сваког стиха да постане део Балашевићеве баладе", као и да се он увек препозна у Балашевићевим песмама, као и сваки човек који је волео бар једном у животу. Колики је геније био Балашевић, лепо описује и одговор Жељка Јоксимовића, када су га питали зашто не пише текстове: "Шта да пишем после Балашевића? Па ја не могу да изговорим то што он напише". Великом песнику Ђорђу Балашевићу је 2012. указана част када се нашао у капиталном издању институције Бранково коло, "Антологија српске поезије (1847-2000), заједно са још 289 српских песника, почев од Бранка Радичевића. У "Антологији" је заступљен с три песме - "Наопака бајка", "Човек са месецом у очима" и "Неки нови клинци".

После блиставе кантауторске, али и књижевне каријере, Ђоле се у 53. години латио филма. Његов првенац "Као рани мраз" из 2010. био је права породична мануфактура Балашевића - Ђоле је био режисер и сценариста, супруга Оливера продуцент и глумица, ћерка Јелена асистент режисера, а ћерка Јована и син Алекса глумци. Ова дугометражна играна балада надахнута је "Причом о Васи Ладачком", али је филмска прича умногоме одступила од песме, те су се многи питали зашто Васа не умире, као у песми.

- Рекао сам, ман'те ме, људи, радња филма дешава се 1919. године, сви ликови, и ако су постојали, одавно су мртви - објаснио је тада Ђоле. - И Васа. Зашто да га "убијем" двапут? Хтео сам да покажем да између деветнаестогодишњег Ђолета, који је написао ту песму и овог чиче данас са 53, има битне разлике у поимању живота. Хоћу рећи, Васа Ладачки није име човека. То је, пре, име судбине.

Ипак, Балашевић није могао без своје публике и концерата, укључујући и оне хуманитарне. Наступао је до смрти, а први и последњи велики београдски концерт на отвореном простору, одржао је 24. маја 2013. са "Панонском морнарицом" на Калемегдану. Упркос киши и олуји, 30.000 Београђана певало је са Ђолетом пуна три сата, а он их је поздравио речима: "Па, где сте ви све ове године?"

- Када причам о посебном односу између београдске публике и мене, неки то обично тумаче као подилажење - објаснио је једном Балашевић. - Покушао сам да будем на дистанци, хладан до краја, али прошао сам као боксер који издржи 14 рунди и у 15. добије по тамбури. Београд има посебно срце. Сваки концерт у овом граду је за мене врста матурског испита, а сусрете са београдском публиком доживљавам као веома драгу чаролију.

СПРЕГА ПОЛИТИКЕ И ЕСТРАДЕ

- ПОЛИТИКА ме заиста не интересује и мислим да је то најнижи вид експонирања - рекао је Балашевић када су га питали да ли је имао амбиција да постане народни посланик. - Нормално, постоји и естрада, која је врло сродна наука политици. То је потпуно истом нивоу као некад, само што су тада другови бирали балерине, оперске певачице, глумице... Када сам то спевао у песми "Они", мало ко је то схватио. Рекао сам да су "другови да би чули народне речи, кренули у хајке на народне певаљке". Што се тиче извештаја из Скупштине, они су као филмови Вима Вендерса, одвратни су ти, али мораш да их гледаш.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)

dada

05.03.2021. 16:33

U svojoj umetnosti, Balašević je dostigao sam vrh. I tu nije reč o dimenziji samo naseg prostora i vremena. Imali smo tu privilegiju da je svoj jedinstveni talent i originalnost koristio za beleženje nama prepoznatljivih tema, i da je tu svoju sliku sveta umeo preneti kroz stihove koje smo svi lako prepoznavali.