ПРОСТА ДУША СЛОВЕНСКА (1): Нераскидива веза са Београдом

Весна Пантелић

28. 02. 2021. у 10:19

ПРИЈАТЕЉИ ме углавном зову Ђоле. Непријатељи ме не зову. Али не зовем ни ја њих. Па ко дуже издржи. Ишао сам у гимназију, али нисам матурирао. Студирао сам географију, али нисам дипломирао. Војну обавезу сам регулисао, у целости, нисам осуђиван, ни кривично гоњен, и нисам био члан Савеза комуниста.

ПРОСТА ДУША СЛОВЕНСКА (1): Нераскидива веза са Београдом

Ђоле и Јова Радовановић у шоуу "Седморица младих" / Фото Архива "Новости"

Убрајају ме у првих пет кантаутора у нашим земљама, али у нашим земљама има таман толико кантаутора, да, како год окренеш, мораш бити међу првих, и јединих пет. Професионалних успеха имао сам, хвала на питању, а један од тих, на самом домаку историје, је и Последња југословенска турнеја у мају 1990. Последња југословенска, не моја.

Овако би се незнанцу представљао Панонски морнар (који је остао без мора), велики песник и музичар од два-три акорда ("јер ни не умем боље ја") Ђорђе Балашевић, због чије смрти већ девет дана жале његови поштоваоци и обожаваоци широм бивше Југославије. Од Вардара па до Триглава, од Ђердапа па до Јадрана, сви певају његове песме, евергрине многих генерација, захваљују му за све рингишпиле у својим главама, и на де-молу који нас је све разваљивао. Због њега је усред Загреба ћирилицом нашврљано "бећарац", за њим су плакали и певали у Новом Саду, од Јована Цвијића до Доситејеве улице, Сарајеву, Скопљу, Мостару, Марибору, Подгорици, Сплиту, Задру, Шибенику, за душу великом песнику и шансоњеру паљене су свеће на градским трговима. Сигурно он то од горе види све...

- Нисам бирао саиграче по грбу на прсима, бирао сам их по грбу у прсима, по неком нашем грбу који се не скида тек тако са мајицом - рекао је једном приликом Балашевић и можда најбоље описао љубав и поштовање које је имао према својој публици, а којој је толико значио а да нису ни били свесни тога.

Рођен је "педесет и неке", и први је у фамилији који се презивао на "ић", јер његов деда није желео да га помађаре, па је презиме Балашев 1941. променио у Балашевић. Мада је у средњој школи хтео да постане фудбалер, прекинуо је студије географије и 1977. се придружио новосадској акустичарској групи "Жетва" и снимио песму "У раздељак те љубим". Тај сингл продат је у невероватних 180.000 примерака, што је био огроман тираж за тадашње југословенске стандарде. Већ наредне године оснива свој бенд "Рани мраз" и такмичи се на фестивалу у Опатији са песмом "Прва љубав". У саставу Ђорђе Балашевић, Бора Ђорђевић, Верица Тодоровић и Биља Крстић, "Рани мраз" снима песму "Рачунајте на нас", која је постала веома популарна и у власти, и у народу, а захваљујући Ђолетовом тексту, донела је нешто ново у родољубивом и патриотском стваралаштву тог времена. Ђоле и Бора су отпевали прву строфу, Верица и Биља другу, а рефрене су певали сви заједно.

ГЛАВА У ТОРБИ ЗБОГ ДЕДЕ

ПОРОДИЦА Балашевић славила је и Божић и Ускрс у време када то није смело да се чини, захваљујући Ђолетовом деди, око кога су владала подељена мишљења, сви су мислили да је он наопак, само је он мислио да није.

- Сам је изградио пар редова на Алмашкој цркви - сећао се Балашевић. - Није ишао на службу, за разлику од ових "неверника" који се не уклапају ни у десет божјих заповести. Ипак је све поштовао и славио. Говоре како у Тилетово време није смело да се слави. Кажем, деда је на сву срећу био виноградар, заостао човек. Није знао да је забрањено, па смо ми све славили, ни не знајући у какву нас је опасност доводио. Да нам је просто била глава у торби што смо фарбали јаја за Ускрс и бацали орахе на све четири стране за Божић. Али таква смо ми фамилија.

Разлике у сензибилитету два јака аутора, Балашевића и Ђорђевића, резултирале су, после само два месеца сарадње, Бориним одласком из "Раног мраза" (који није хтео да изводи његову песму "Лутка са насловне стране") и оснивањем "Рибље чорбе". Са друге стране, Ђоле и Биља 1979. снимају "Мојој мами уместо матурске слике у излогу", први албум "Раног мраза". Исте године на фестивалу у Сплиту Балашевић је освојио прву награду са песмом "Панонски морнар", а своју популарност потврдио је серијом од осам распродатих концерата у београдском Дому синдиката. Тада почиње нераскидива веза између Ђолета и Београда, града за који је говорио да са њим "има заједничких успомена више него маторци који славе златну свадбу". Карте за Балашевићеве традиционалне новогодишње концерте Београђани су чекали и по 14 сати у реду, на цичи зими.

- Сви знају да ја карте за своје концерте немам, баш због тих људи што чекају данима у реду - рекао је једном за "Новости" Балашевић. - Њихово присуство је велика обавеза и одговорност за мене, као и критеријум по ком радим песме. У стању сам по 18 пута да вагам и променим можда неку небитну реч, баш због оних који ће те песме слушати једног дана.

Сутра: Пророчки реквијем из срца вешца

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)