ЂОЛЕТОВ "ДРУГ ДО ГРОБА" ОПЕВАН У ПЕСМИ: Бизнисмен из Истре о Балашевићу - ево шта му је панонски морнар послао у последњој поруци

Ј. Кеблер, од сталног дописника Загреб

26. 02. 2021. у 10:30

ЂОЛЕТОВ ДРУГ ДО ГРОБА ОПЕВАН У ПЕСМИ: Бизнисмен из Истре о Балашевићу - ево шта му је панонски морнар послао у последњој поруци

Фото Танјуг

"ВОЛЕО бих овде да живим месецима", говорио је Ђорђе Балашевић свом дугогодишњем пријатељу Милану Наперотићу, пословном човеку из Истре са којим га је годинама везало нераскидиво пријатељство.

Још из војничких дана, када су обојица служила војску у загребачкој касарни "Маршал Тито" и када га је Наперотић, који је био "вођа оркестра", позвао да заједно наступају у војничком оркестру. Управо је њега Ђоле опевао у стиховима "а у војсци сам стекао друга до гроба, и хроничну упалу зглоба, сувенир на стражарске дане", 1983. у хиту "Свирајте ми јесен стиже, дуњо моја", једном од оних који се памте заувек.

Данас се, наравно, Милан Наперотић добро сећа тих дана, али, нерадо их дели са јавношћу, сматрајући да је то део њихове интиме. Ипак, свестан је колико занимање влада за Ђолета.

Сећа се пре свега пријатељства дужег од четири деценије, у којем је било много лепих дана, дружења са невероватно талентованим уметником, Ђолетовог доласка у Истру где је на крају купио и кућу, "за старе дане". Нажалост, није их дочекао.

ВОЈНИК Оља у посети Ђолету у војсци, Фото приватна архива

У војску је Ђорђе дошао у фебруару 1980, три месеца након Милана, у време док је Јосип Броз већ водио животну битку. Свако ко је желео да свира у саставу морао је да прође аудицију, а Милан је одмах "пропустио" Ђорђа, који је у ставу "мирно" чекао одговор. Током војничких дана било је безброј анегдота, попут оне када је у касарну требало да дође адмирал Бранко Мамула, тадашњи начелник Генералштаба ЈНА. Војни оркестар се, много пре доласка високог госта, постројио, али Балашевић је огладнео. Замолио је Милана да оду до продавнице, што пред Мамулин долазак није било баш једноставно. Милан се досетио, "пријавио" је квар микрофона и изнео спасоносну идеју да са још једним војником треба да оде у град како би решили проблем. Изашли су до продавнице, купили сендвиче и бостан, а када су се најели, вратили су се у касарну и микрофон је одједном профункционисао.

- Говорио ми је: "Помогао си ми у војсци, а нећу ти моћи ничим узвратити" - прича Милан.

- Одмахнуо сам руком, јер чиме би требало да ми узврати, а Ђорђе је рекао: "Да ли би ми дозволио да ти будем кум?"

И тако је двојицу пријатеља повезало и кумство, а Милан у шали каже да га је Ђоле "запросио". Дружења по Истри су се наставила годинама касније и били су то, присећа се Наперотић, дивни, незаборавни тренуци. Када би Балашевић долазио у Истру увек су били заједно.

- Био ми је више него брат, наше пријатељство смо сами изабрали - наглашава Наперотић.

Одлазио је Милан на Ђолетове концерте у Словенију, а онда је дошло време и за концерт у Пули, чију организацију је и сам помогао:

- Било је то 16. јуна 2001. а концерт је био хуманитаран, за пулску болницу. Тешко је описати атмосферу која је владала, било је препуно емоција, један, слободно могу да кажем грандиозан концерт. Није било ни посебне рекламе пред наступ Балашевића, а многи су били скептични хоће ли концерт успети, да би то на крају био тријумф, незаборавно вече у Пули. Могу само да кажем - нешто посебно.

Одлазио је Балашевић код свог друга из војске, Истру је обожавао, обилазили су места због којих је Истра заиста рај. У једној од последњих порука свом пријатељу, Балашевић је за Истру рекао: "То је пола пута до раја". Шармирао је Истријане својим хумором, када су схватили његов начин комуникације, одушевили су се.

- Знате, све ове године од Ђорђа никада, али дословно никада, нисам чуо да каже неку ружну реч за било кога - казао је Милан. - Био је заиста светски човек и тако су га људи доживљавали и разумели. Наравно, било је и оних који га нису разумели, али таквих увек буде.

Двојици пријатеља били су најважнији разговори пре и после концерата у Истри, у којима је Балашевић понављао како би волео да буде што више тамо, јер ужива.

- Добри људи побеђују - каже Наперотић док се сећа свих Сцила и Харибда које је прошао велики уметник и човек.

Више нема ни Арсена Дедића, ни Оливера Драгојевића, а сада ни Ђолета Балашевића. Тројица великана су отишла, а Наперотић каже да смо изгубили и предивне људе:

- Непоновљиве. Имали су и сличну животну линију, волели су живот, живели су га пуним плућима. А мени ће мој пријатељ силно недостајати.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (2)

Jelena

26.02.2021. 12:38

Moj tajo, koji je umro pre više od dve godine, je služio vojni rok sa njima u kasarni "Maršal Tito" u Zagrebu. Ova fotografija sa gospođom Oliverom, na klupici u kasarni, je bila i u članku u novinama, koji opisuje njihove vojničke dane. U tom članku je bila i zajednička fotografija Đoleta i mog taja.