ПРВА И ПОСЛЕДЊА СТРАНИЦА БЕОГРАДСКОГ КАЛЕНДАРА: Балашевић се од престоничке публике опростио крајем 2018. у "Комбанк дворани"

М. Ћунковић

24. 02. 2021. у 09:38

ПОСЛЕ надалеко чувених серија наступа у Сава центру (укупно 130 концерата) и два концерта, 2016. и 2017. у "Штарк арени", Балашевић је решио да се, што се Београда тиче, врати у мањи, интимнији простор.

ПРВА И ПОСЛЕДЊА СТРАНИЦА БЕОГРАДСКОГ КАЛЕНДАРА: Балашевић се од престоничке публике опростио крајем 2018.  у Комбанк дворани

Фото Зоран Лазаревић

Одабрао је да се са обожаваоцима крајем 2018. дружи у "Комбанк дворани", на концертима под називом "Календар мог детињства". Огромно интересовање је довело до тога да их, на крају, буде чак пет - 2, 4, 6, 7. и 9. децембра.

Некадашњи Дом синдиката, који је само осам месеци раније отворен, у реновираном издању, простор је за који је Ђоле био емотивно везан, јер је ту одржао прве велике концерте у главном граду. Судбина је била да на тој позорници запева и последњи пут пред Београђанима.

- После реконструкције, ишло се на то да се настави традиција великих имена која су обележила овај простор - прича за "Новости" пи-ар дворане Јелена Костадиновић Буразор.

- Отуда и велики повратак Ђорђа Балашевића, који је у нашој сали наступао после скоро 40 година. Ту је имао први низ и осетио чари везаних концерата. Знало се да ће и овога пута бити наступа у низу, али, оно чега смо тада били сведоци, остаће упамћено као нешто несвакидашње за "Комбанк дворану". Већ три године нико није успео тако нешто да доживи.

КРАЈ У КРАГУЈЕВЦУ

ПОСЛЕДЊИ концерт у каријери Балашевић је одржао у Србији, и последњи пут на крају наступа отпевао је "Одлази циркус" (и стихове - "Лаку ноћ даме и господо, ето, и ова представа је завршена, надам се да сте уживали у њој. Било је задовољство глупирати се за вас све ове године. Надам се да ћемо се још видети у неком другом граду, на некој другој представи, у неком другом циркусу"), 25. јануара 2020. у распродатој хали "Језеро" у Крагујевцу, пред 6.000 посетилаца.

Концерт је првобитно био предвиђен за 15. новембар 2019, али је одложен због Ђолетових здравствених проблема са срцем.

- Хвала вам свима што сте дошли, не само из Крагујевца већ из свих крајева - причао је Ђоле у срцу Шумадије. - Видим да су ту моји Словенци, па из Чаковца, Макарске, Осијека, целог региона.

У "Језеру" су се нашле чак и две Рускиње, које су запуцале из Москве само да би чуле прослављеног кантаутора.

Редови за куповину карата су се, сећа се Јелена, формирали од шест часова ујутру.

- Кад смо долазили на посао, око пола девет, већ су досезали до фонтане на Тргу Николе Пашића. Људи су били у страху да неће доћи до драгоцене улазнице. То није трајало само један дан, већ за све концерте. Толико је интересовање владало да сам се ја осећала као благајна (смех). Сви су се распитивали како да набаве карту, да ли могу да прескоче ред...

КРАГУЈЕВАЦ Ђоле је у хали "Језеро"  последњи пут запевао, Фото Зоран Лазаревић

Ишло је дотле да чак и запослени имају проблем.

- Свако ко је улазио у зграду био је потенцијална претња купцима да ће да уђе у ред и узме улазницу. Сала је, наравно, била пуна на свим концертима. Чак смо за неке најверније фанове, кад су све улазнице биле распродате, убацивали столице. Балашевић се убраја у уметнике који немају стандардан наступ који траје сат и по, два, па се дворана никад није затварала пре један сат ноћу. Говорио је да му је драго што се вратио ту где је почињао, да је у сали где може да има праву интеракцију са публиком, и да се са њом осећа блиско. Сви су се питали зар му није лакше да пева једном, у великом простору, а он је желео баш ово, макар наступао пет пута. Истицао је пред публиком да је Београду недостајала оваква сала. Концерти су били пуни овација, добацивања, разговора, анегдота. Била је баш интимна атмосфера.

Фото В. Данилов

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

ТАКО ЈЕ ГОВОРИО ВЕЛИКИ ПЕСНИК

* СТАРИМ са својим песмама. Брел је то окончао достојанствено. Коен има стила. Као што сам певао о првој љубави, о пола пређеног пута, надам се да ћу умети и о старости. Волео бих да моји праунуци имају прилике да виде на видеу концерте из Загреба, Скопља или Сарајева, ситуацију када сви певају "Песму о Васи Ладачком". Верујем да не би имали ништа против таквог прадеде.

* МОЈ проблем је што ништа нисам умео да прећутим. Мене је живот натерао на песму. Мени су јавно рекли: "Не води се политика гитаром", а познати сатиричар ме узео у заштиту одговором: "Не води се политика ни гуслама".

* ОДАВНО сам желео да певам о Косову. Међутим, врло нерадо певам о стварима које не познајем, а очигледно је да и не желим да упознам и прихватим све те ружне ствари које се још дешавају. Гледао сам неке емисије и као неутралног посматрача то ме је веома погодило. Живим далеко и написао сам песму "Не ломите ми багрење" без намера. У војсци сам имао пријатеља са Косова. Желео сам да напишем песму о мом другу Бектешију. Желео сам да га негде видим, да видим шта је радио и како се држао. Из села је Лауша и занимала ме је његова судбина. Нисам хтео песму која иритира. Она је озбиљна, али љубавна, говори о значајним стварима и мени је врло драга. Она има своју тежину. Таква песма морала је кад-тад да се напише и драго ми је што сам је баш ја написао први.

* НАРОДЊАЦИ ме застрашују. Не плашим се аутентичних људи као што је Обрен Пјевовић. Плашим се ових нових, хибридне класе. Бојим се публике која их свуда чини моћним. Нисам ја ни Мојсије, ни Доситеј, али сматрам да свуда мора бити мало стила и шмека. Многи добри музичари су се асимилирали у тој поплави. Толерантан сам, али у свему видим једну негативност. Назадујемо у опасном смислу. Идемо у примитивно, што наш фолклор не заслужује, идемо у оно што нема везе са народним. То је звук општег очаја и то је превагнуло.

* ПОРЕЂЕЊА... На ту тему сам више пута разговарао са Арсеном Дедићем. Он каже: "Пропашћеш јер си успео. Кантаутори не смеју да имају толику публику. Ја сам имао све што и ти, али никада толику масу." Знам да сам успео да постанем народни, не народњачки. Мене брине што, ево, осам година немам конкуренцију. Не бих желео да се тиме хвалим, већ да истакнем као минус. Што се тиче поређења са великим књижевницима, на мене је Мика Антић извршио велики утицај. Жао ми је што никад није покушао да пева. Говорио ми је: "Мрзим те што те своје песме можеш да отпеваш."

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)