ТВ КРИТИКА: Наивни и невешти Хотел Балкан

Божидар Зечевић

28. 09. 2020. у 11:39

ТВ КРИТИКА: Наивни и невешти Хотел Балкан

Радоје Чупић као Бранко Курузовић / Фото РТС

КОПРОДУКЦИЈА између Републике Српске и Србије увек заслужује пажњу и подстиче добре идеје о сарадњи и заједничким пројектима у ТВ продукцији.

Ова теленовела, од 29 једносатних епизода, међутим, не представља нарочито охрабрење. Претходна два покушаја, у производњи серија истог студија ("Месо" и "Кости", обе у режији Саше Карановића, који потписује и овај пројекат, нисам, нажалост, имао прилике да видим) сведоче о томе да продукција није дебитантска и да би "Босонога", као и њен редитељ, требало да за собом већ имају нека искуства, што се не може видети по ономе што су нам приказали у прве три епизоде. То је прави почетнички посао, оптерећен великим апетитима иза којих још не стоје ни изворно надахнуће, ни креативна вештина. Нема, штавише, ниједне мане која се није јасно показала, већ на самом почетку.

То је, пре свега, конвенционалан и прилично старомодан сценарио, сачињен углавном од стереотипа. Линеарна и веома несигурна драматургија хоће да нам исприча једну породичну сагу "хотелског поджанра", у којој породица Курузовић води чувени бањалучки хотел. На врху породичне пирамиде, стоји отац-деда Бранко, оптерећен траумама прошлости и не баш срећним односима унутар своје породице, која се растаче у две главне линије, оптерећене неким фаталним неразумевањем и малером. Сви су ту у неком потенцијалном сукобу, а све се развезује без нарочите драме. Ти ликови више су стереотипи него карактери и не развијају се, већ одмах, на почетку, откривају своје главне особине. А све то је очекивано и предвидиво и све се, такође недопустиво, вуче и развлачи. Нема ни успона ни падова, ни тајни, ни контрапункта, све је равно и све врло брзо постаје обично, досадно и незанимљиво. Прошлост и садашњост, међу којима слутимо неку корелацију, засад нису ни у каквој вези и узајамно се не мотивишу. Заиста није јасно како аутор мисли да, са оваквом припремом, држи пажњу гледалишта у веома амбициозно замишљеној сапуници.

Нарочито ако се, при свему томе, узме у обзир статична и невешта режија. Редитељу, очигледно, нису познате многе тајне заната. Његов главни проблем је лоша организација простора, упркос готово идеалној, фиксираној сцени, која отвара одређене могућности. Не, њу доживљавамо као нелагодни сплет лимита, а призор као пермутацију истих покрета и ситуација. Бесконачно понављање једног, јединог, типа two shot-a, са честим и непотребним прескакањима осе радње, стално ствара перцептивне скокове и показује да Карановић није овладао вештином "слагања углова", које би требало да је научио на првим часовима режије. (У овоме се он уопште не разликује од својих младих београдских колега: 90 одсто њих не зна не само "рампу", него ни елементарне услове садејства праваца; али није то утеха.) Ту су и празњикава и сасвим неинвентивна сценографија и нарочито претенциозна музика, која упорно омета радњу. Следећи велики недостатак је слаб, готово непостојећи рад са глумцима. Њих нико не води кроз ову авантуру и често су остављени да се сами сналазе, што им је, у недостатку уметничког иксуства, тешко падало. (Ту и тамо севне понеки пламсај дара и умећа, на пример, одлична епизода Боре Ненића.) Али немушт, готово аматерски кастинг није и последња слаба карика у ланцу проблематичног ткива "Хотела Балкан". За овако постављене претензије, било је потребно много више од храбрости.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)

maki

29.09.2020. 19:20

Vaš kritičar pogrešno navodi ime reditelja serija "Meso" i "Kosti". To nije Saša Karanović. I kako je došao do zaključka da 90% mladih beogradskih reditelja ne zna "rampu" kada njihove filmove ne gleda niti o njima piše?