ЖИВЕО ЈЕ СТИХОВЕ И ПРЕ НЕГО ШТО ИХ ЈЕ ЗАПЕВАО: Глумац Милан Марић о улози Томе Здравковића

Јелена БАЊАНИН

22. 08. 2020. у 16:30

УМЕТНОСТ и уметници, ако су прави, ту су да сведоче.

ЖИВЕО ЈЕ СТИХОВЕ И ПРЕ НЕГО ШТО ИХ ЈЕ ЗАПЕВАО: Глумац Милан Марић о улози Томе Здравковића

Фото: Александар Летић/ Војислав Данилов

Глумац Милан Марић, иако млад (рођен је 31. јула 1990), у такве се сврстава - и по глумачкој вештини и по ставу. Довољно је само погледати први велики биографски филм у његовој каријери - отелотворење руског дисидентског писца Довлатова, који је, умногоме захваљујући Марићу, овенчано Сребрним медведом у Берлину. Стварне, историјске личности упечатљиво је одиграо и у позоришту - обе у вези са младобосанским покретом - Гаврила Принципа у комаду "Мали ми је овај гроб" и Данила Илића у представи "Змајеубице", као и у филму "Бранио сам Младу Босну".

И пре него што је дипломирао на Факултету драмских уметности, у класи професорке Биљане Машић 2013. године, заиграо је у неколико представа - "Иза решетака", "Радници умиру певајући", "Сумњиво лице", те у поставци Оливера Фрљића која је узбуркала овдашњу јавност - "Зоран Ђинђић". По дипломирању постао је стални члан Југословенског драмског позоришта и заиграо у много серија - од оних генерацијских попут "Јутро ће променити све", до све популарнијих криминалистичких какве су "Беса" или "Државни службеник", у којој има главну улогу. У похвале његовој вештини треба убројати и што је за улогу у серији "Немањићи" научио да јаше и барата мачем, а за улогу у "Довлатову" савладао руски језик за три месеца.

У четврту деценију живота Милан Марић закорачио је у лику легендарног певача Томе Здравковића (1938-1991). Иако ће му глас у играном филму "Тома", као и потоњој серији, позајмити професионалац, да би сведочио о животу највећег боема југословенске народне музике и могао да уђе у, и под, кожу Томе Здравковића, Марић је дуго увежбавао и певање и свирање.

- Већ месецима се припремамо, јер осећамо велику одговорност. Доносимо причу о животу малог човека из провинције, који временом израста у великог уметника и улази у легенду као симбол једне епохе - каже, у интервјуу за "ТВ новости", Милан Марић. - Током припрема прегледали смо обиље материјала о Томи, јавно доступног, и из приватних архива. Разговарали смо са много његових колега, пријатеља, чланова породице, поштовалаца. Посебан део припрема односио се на маску и костим, али подједнаку пажњу смо посветили и лекторским и музичким припремама. Иако ће људима у први мах бити важно да оцене колико личим на Тому, мој задатак је много више од тога. Као што сте формулисали, ја морам Томи да уђем и под кожу па да гледаоцима покажем његова унутрашња стања, промене, мисли и осећања. Веома је узбудљиво, јер је раскош Томине музике управо одраз његовог емотивног богатства.

* Колико је вашем личном укусу и музичком избору блиска музика на коју се пројекат "Тома" ослања?

- Не сећам се да сам упознао икога са наших простора а да му Томина музика није блиска. Са њом се овде одраста, уз њу се чезне, воли и пати.

Фото: Александар Летић/ Војислав Данилов

* Тома Здравковић је евергрин народне музике, чије дело је обележило једну епоху, а и данас живи. Шта за вас представља Тома?

- Био је аутентичан, благ, романтичан. Уметник који је својом музиком обрисао границе простора и времена.

* Многи су сагласни у ставу да не постоје лепши стихови народне музике од оних које је осмислио Тома Здравковић, који је редак аутор међу певачима. Како су вас његова маштовитост и ауторски печат инспирисали?

- Тома је био аутор својих песама, као и композитор и писац текстова. Можда је то један од разлога зашто му се верује када пева о животу од кога је уморан, о кафани која му је судбина, женама за којима чезне... Он је своје стихове живео и пре него што их је запевао.

* Која вам је најдража Томина песма или стих и зашто?

- "Ево већ је јесен, а тебе још нема..." Јер сви чувамо неку неиспричану причу, те летње љубави, та тужна лета...

Милан Марић као Тома и Тамара Драгићевић као Силвана / Фото Александар Летић

* У фокусу "Томе" су и урбане легенде о Здравковићу и о познатима из осамдесетих година прошлог века. Како ви, рођени 1990, гледате на тај период?

- Тома је рођен, живео је и прославио се у Југославији. У то време, спорије се, чини ми се и темељније, градила каријера. Организоване су велике концертне турнеје и музички фестивали широм земље. Постоје бројна сведочанства о интензивном дружењу и догодовштинама из тог времена, од којих ћемо ми неке обрадити у филму. Симболично, Томина смрт коинцидира са крајем Југославије и оним што је та земља представљала. Остале су успомене.

БУНТОВНИК КОЈИ ЈЕ ОСТВАРИО ЈУГОСЛОВЕНСКИ САН

Фото: Архива "Новости"

СЦЕНАРИО нуди и мотиве побуне против крутих форми уређеног социјалистичког друштва са наметнутим разликама између урбаног и руралног, те културног и естрадног као аутентичног и лажног. У оваквом "читању" Тома није само кафански боем већ на неки начин бунтовник?

- Тома је својим ексцентричним животним стилом свакако провоцирао тадашње друштво, и у том смислу јесте био бунтовник. Али њему се пре тога десио "југословенски сан" - сиромашни, талентовани момчић из провинције је добио шансу и успео да се вине у звезде, да постане славан, да пева Титу.

* Најлепши двојац народне музике управо су Тома Здравковић и Силвана Арменулић. Како ви доживљавате њихово пријатељство?

- Силвана и Тома су имали посебну врсту блискости, она је прва препознала Томин таленат и помогла му да се афирмише. Били су пријатељи, сарадници, инспирација и подршка једно другоме.

* Која је још од многобројних личности из Здравковићевог окружења на вас оставила снажан утисак?

Фото Архива Новости

- Многи људи вероватно не знају да се Тома блиско дружио са Зораном Радмиловићем и Миком Антићем. Мика је чак говорио поезију на Томиним концертима. Ипак, овај тројац је највише времена заједно провео дружећи се у кафани.

* Кафана је раније важила за место окупљања глумаца, спортиста, певача, речју елите. Постоји ли таква институција кафане данас?

- Аутентичних кафана је данас мање, али су и даље омиљено место окупљања. У кафану се иде на народњаке, пијанство, дерт. Баш зато што се у кафани бришу разлике и данас је воле људи свих генерација и професија.

* Познато је да је Тома живот провео као кафански боем. Шта је некада значило бити боем, а шта је данас од тога остало?

- Боемштине има у сваком времену, мада је у савременом свету вероватно већи изазов одрећи се конформизма, него што је то било у Томино време.

Фото: Александар Летић/ Војислав Данилов

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

БРИЖЉИВО упаковане две нагореле воштанице и једна раскошна османска сабља пронађене у скромној соби Степе Степановића после његове смрти 27. априла 1929. откриле су да велики војсковођа није сматрао победе на Церу и Солунском фронту најважнијим биткама које је водио, већ освета средњовековних српских витезова изгинулих у Маричкој бици.

28. 04. 2024. у 06:30

РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти

РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти

НЕМАЧКА која је главни спонзор сарајевске „Резолуције о Сребреници“ покушава да прогура тај цинични историјски фалсификат кроз Генералну скупштину УН у време једне трагичне годишњице, ослобођења концентрационог логора Дахау, неспорног сведочанства о највећем геноцидном програму у историји човечанства чији је аутор – Немачка.

28. 04. 2024. у 07:00

Коментари (0)

ЧУДО У БЕОГРАДУ: Руска химна престала да се интонира током доделе злата, а онда се десило - ово (ВИДЕО)