Познати

НИСАМ БИЛА ЊЕГОВ ТИП, А ОНДА ЈЕ ОСТАВИО ДЕВОЈКУ ЗБОГ МЕНЕ: Јана открила како је почела љубав са Иваном, једна певачица јој „закувала брак“

Новости онлајн

08. 09. 2023. у 21:35

ПЕВАЧИЦА Јана Тодоровић, пуни клубове и кафане у широм света и радо је виђен гост на многим свадбама и весељима, међутим детаљи из њеног приватног живота, али и музички почеци нису мање су познати у јавности.

НИСАМ БИЛА ЊЕГОВ ТИП, А ОНДА ЈЕ ОСТАВИО ДЕВОЈКУ ЗБОГ МЕНЕ: Јана открила како је почела љубав са Иваном, једна певачица јој „закувала брак“

Иако данас ужива у луксузном животу и може се похвалити успешном каријером која је довела у сам врх естраде, пут до тога није био једноставан.

– Није било ни мало лако. Када сам отишла са Косова 1997. године отишла сам у Минхен нисам знала да се вежем у авиону (смех) то је био мој први лет у животу и од тада живим на релацији Минхен- Београд. Имам осећај да се све то десило преко ноћи, упознала сам свог супруга, почела да путујем, постала познато име- присетила се Јана која је затим испричала како јој се живот променио преко ноћи.

– Завршила сам школовање, запослила сам се као наставница музичког васпитања. Већ сам била озбиљна девојка, деца су ме обожавала у школи, била сам миљеница у селу. Радила сам у три школе, а паралелно сам наступала са најјачим бендом у то време. По годину и по дана смо имали унапред договорене наступе, приватна весеља. Онда је дошла Марина Живковић у једну прелепу башту у Косовској Митровици у дому ЈНА, ја сам тамо певала, она је каснила, башта је била крцата. Тада сам скидала Снежану оригинал, па Драгану, Цецу… И Марина узима микрофон: „Драги Косовци, ви не знате какво благо имате, учинило ми се да чујем Драгану и Цецу”. Позвала ме је да дођем за њен сто и рекла ми је: „Је л’ би ишла негде? Која боранија све снима и песме и плоче, а ти седиш овде на Косову” и ја рекох: „Па да, али ја радим у школи, везана сам за бенд” и она је рекла: „Не, ја тебе шаљем за Немачку” и ја рекох: „Каква Немачка, неће ме пустити родитељи, нема шансе”. Она је рекла: „Имам сина од доброг пријатеља, он отвара ресторан у Минхену, дечко је твоја генерација, ситуиран је, перспективан, вредан– почиње причу певачица која тада није могла да наслути да ће упознати човека свог живота.

– Чим сам га видела. Ја сам те 1997. у априлу купила „опел вектру”, брат ми је дотерао из Швајцарске, ја ујутру пијем кафу и истерам ауто из гараже, да га гледам док пијем кафу. Радила сам са бендом, а Иван ме је звао једно месец дана. Марина је гостовала у јуну и док је Иван дошао до августа месеца, ја сам радила сваки дан, и он није могао да ме добије на телефон. Дошао је са девојком из Минхена и рекао је себи: „Још једном ћу пробати да је позовем, ако се не буде јавила, немам шта да тражим” и једног дана каже моја сестра: „Ја данас идем кући, али молим те, зваће неки Тодоровић, ја више не знам шта да му кажем”. А ја немам појма да је то препорука од моје куме Марине и јавим се, спремам се за следећу тезгу и сећам се као да је јуче било, зове ме и каже: „Ћао, ја сам по препоруци Маријане Живковић”, није ни знао право име, збунио се и каже: „Чуо сам све најбоље о теби, да лепо певаш, отварам локал ту и ту, да ли постоји шанса да дођеш без бенда, ја сам нашао бенд”, ја кажем: „Или да дођемо сви или ништа од тог посла”, онда је њему нешто заиграло и каже: „Јавићу се мало касније” и рекао је: „Чим неће без бенда, онда је девојка права”. Питао ме је за снимак да чује како певам, рекла сам му да дође у Лепосавић, да радимо у једној прелепој башти, каже: „Важи, доћи ћу”. Чекамо га ја и мој тадашњи бивши момак, који је био са мном у бенду, и колегиница, а он је дошао сам. Тај мој бивши се возио са Иваном, а колегиница и ја у „вектри” 200 на сат. Мој бивши је тада рекао Ивану у колима: „Само да знаш, ова црна у ауту, то ми је озбиљна дуга веза” и Иван каже: „Океј”. Онда смо стигли у Лепосавић, Иван ми каже: „Ниси ми се свидела како си се обукла, ниси била мој тип”, када смо причали после толико година, али каже: „Када си узела да певаш!”. Ми договарамо да иде цео бенд да свира код њега, и за два дана се деси љубав. Он оставља девојку, ја дечка…– испричала је Јана.

(Гранд)