РЕКЛИ ЈОЈ ДА НИКАД НЕЋЕ МОЋИ ДА РОДИ: Борба глумице Христине Поповић - У 33. години сам променила живот

Novosti online

09. 12. 2021. у 00:39

ГЛУМИЦА Христина Поповић отворила је душу и открила због чега се скрива од људи и не показује им своју праву страну, шта је забрињава код одрастања ћерке и шта јој је помогло да се избори са сумњама и стекне самопоуздање.

РЕКЛИ ЈОЈ ДА НИКАД НЕЋЕ МОЋИ ДА РОДИ: Борба глумице Христине Поповић - У 33. години сам променила живот

Фото: Н. Бабић

Захваљујући бројним преиспитивањима, почела је из другачијег угла да се односи према мајчинству и васпитавању ћерке Луче, коју је пре девет година добила са хрватским колегом Бојаном Навојцем (45). О изазовима, одласку код психијатра и превасходно борби са срамежљивошћу, харизматична драмска уметница за Блиц је говорила искрено и отворено.

– Стално нас уче да се прилагодимо и ја сам то радила. Рецимо, свиђа ми се неки фрајер, али схватам да не може да прихвати баш сваки део мене и онда крећем у ампутацију, док потпуно не изгубим себе. Зашто је толики проблем ако се издвајаш? Питам јер имам дете и често чујем како јој кроз осмех кажу да је другачија и настојим да не упадне у замку и цео свој живот се труди да се прилагоди као што сам ја то чинила - рекла је Христина и додала:

- Неко ме је баш недавно питао: ”Па добро, јесу ли те прихватили коначно?” Рекла сам: ”Не.” Пита ме опет:” Па како не, имаш тридесет и нешто?” Ја кажем:” Јес’ вала, глупо, али не” (Смех). Нико ме никада није прихватио онако како је мени било потребно, тако да имам довољно рањивости да се оголим и признам ко сам, већ се дајем на комаде и онолико колико неко може да ме свари – изјавила је глумица, која не тражи толеранцију других, већ допуштање.

За њу је, рекла је, толеранција тиха патња.

- Постоји друга опција, а то је допуштање да неко има другачији избор од тебе и да га не мрзиш због тога. Мене су мама и тата учили да си ти одговоран и крив за све што радиш, а тек касније, додуше 20 година после, схватила сам да си ти заслужан и за све лепо што ти се догађа. Родитељи су ми феноменални, али ваљда су на тај начин желели да ме заштите и науче да држим контролу над животом прихватањем одговорности.

Христина је у породици, како тврди, научила и да је, када више нема ефекта ослањати се на себе и свој суд, потребно потражити помоћ психијатра, што радо данас чини.

– Мотивација је моје најбоље оружје, увек их имам неколико у џепу, за сваки случај, али када их понестане, обратим се школованим људима за то. Мом самопоуздању доста је помогло и то што сам почела да лагано испитујем своје границе и побеђујем саму себе. Наиме, током летовања с мамом и тек рођеном ћерком у Будви, у нашој кући, негде 2014. године, почела сам да шетам и схватила да ми то прија, затим сам инсталирала апликацију по којој један минут трчиш најбоље што умеш, други пешачиш. Помислила сам: ”Што нећу то моћи, ево родила сам дете, рекли су ми исто да ни то нема шансе да се деси и десила се и предивна је.” И тако за две недеље боравка на приморју успела сам да истрчим пет километара. Након тога добила сам велико самопоздање и запитала се шта ја то све могу. У 33. години сам променила живот, потпуно сам избацила психоактивне супстанце, алкохол на првом месту. Није то ишло уз стил самохране кеве – закључила је Христина.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)