Све спремно за рат Русије и НАТО-а: Зна се и када ће сукоб почети

Већ се отворено говори о години почетка великог сукоба између Русије и НАТО.

STR/NurPhoto / Shutterstock Editorial / Profimedia

Док се у јавности и даље говори о потреби смиривања тензија, у позадини се већ месецима разрађују сценарији који немају много везе са дипломатијом.

У војно-политичким круговима све чешће се помиње такозвани "балтички блицкриг", концепт који подразумева директан и брз сукоб Русије и НАТО-а на источном крилу Европе.

Ова кључна теза – да се разматра конкретан модел брзог војног удара – више није резервисана само за уске аналитичке кругове, већ је почела да излази и у јавност кроз изјаве званичника и симулације.

Занимљиво је да се паралелно с тим упозорењима појављују и поруке које покушавају да спусте тензију.

Естонска обавештајна служба ЕФИС у свом извештају из 2026. године јасно наводи да нема индиција да Русија планира напад на Естонију или било коју другу чланицу НАТО-а у овој години.

Слична процена, како се наговештава, могла би да важи и за наредни период. Међутим, тај опрезни тон не брише чињеницу да се истовремено развијају детаљни сценарији потенцијалног сукоба.

Један од кључних елемената тих разматрања јесте Сувалки пролаз, релативно уски појас између Литваније и Пољске, широк око 100 километара. Тај простор има стратешки значај јер повезује Калињинградску област са остатком региона, а с друге стране се наслања на Белорусију.

Управо ту се, према проценама западних медија, најчешће лоцира могући почетак сукоба. Није без разлога што се на том подручју од 2017. године редовно одржавају војне вежбе у којима учествују снаге Литваније, Пољске, Сједињених Држава и Уједињеног Краљевства.

Сам план који се назива "балтички блицкриг" нема додирних тачака с модерним појмовима попут сајбер напада или хибридног деловања. Напротив, у његовом средишту је класична војна динамика: тенковске колоне, ваздушно-десантне операције и борбе у урбаним срединама европских градова. У таквом сценарију, упозоравају аналитичари, постоји и ризик ескалације ка много озбиљнијим облицима сукоба.

Како време пролази, све више се говори и о конкретним роковима.

Генерал Карстен Бројер, начелник Бундесвера, још 2024. године указао је да Русија повећава производњу тенкова и јача своје капацитете до нивоа који је описао као колосалан.

Према његовим проценама, до 2029. године Русија би могла да има довољно снага за потенцијални сукоб са балтичким државама. Те оцене касније је потврдио и немачки министар одбране, Борис Писторијус, наглашавајући да део аналитичара види чак и ранији могући оквир – 2028. годину.

Сличан тон долази и из врха НАТО-а. Генерални секретар НАТО-а, Марк Руте, говорио је о могућности сукоба у наредних пет година, дакле до око 2030, уз поруку да се мора размишљати о припремама какве Европа није видела још од времена претходних генерација.

Те изјаве додатно хране перцепцију да се не ради само о теорији, већ о сценаријима који се озбиљно узимају у обзир.

На терену, то се већ претвара у конкретне планове. Немачка, према писању Волстрит журнала, развија опсежан документ под називом "Оперативни план Немачка" или ОПЛАН, који има чак 1.200 страница.

У њему се разрађује мобилизација до 800.000 војних и цивилних лица, уз прецизно одређивање лука, путева и логистичких праваца за премештање снага ка источном крилу НАТО-а. Немачки генерали то тумаче као начин да се потенцијални сукоб спречи демонстрацијом спремности.

Истовремено, низ симулација покушава да одговори на питање како би такав сценарио могао да изгледа у пракси.

Литвански Центар за ратовање следеће генерације развио је такозвани "литвански сценарио", у којем су учествовали бивши високи војни званичници попут америчких генерала Филипа Бридлава и Бена Хоџиса.

Њихов закључак био је да би сукоб могао избити већ 2027. године.

Још занимљивије, немачки лист Die Welt у сарадњи с Центром за ратне игре Универзитета "Хелмут Бундесвера" симулирао је сличан сценарио за крај 2026. године, у којем Русија постиже већину својих циљева на Балтику за свега неколико дана.

Шира аналитичка заједница покушава да све то уклопи у јединствену слику.

Студија Харвардског Белфер центра обухватила је 35 стручњака који процењују да би сукоб могао почети између 2028. и 2030. године.

Данска обавештајна служба ФЕ у фебруару 2025. године додаје још једну димензију, наводећи да би смиривање ситуације у Украјини могло отворити простор за нове тензије у Европи до краја деценије.

Све то заједно оставља утисак необичне двоструке слике: са једне стране поруке о смирењу и одсуству непосредне претње, а са друге разрада детаљних сценарија који предвиђају брз и интензиван сукоб између Русије и НАТО-а управо на Балтику.

БОНУС ВИДЕО: СНИМЦИ ИЗ ДРОНА: Израелска војска објавила видео удара на иранске системе ПВО

Препоручујемо

Свет

0 0

Професор Дизен: Медведев упозорава Европљане

16. 04. 2026. у 18:30

Свет

0 0

"Русија научила да живи под санкцијама" Кремљ: Последице сведене на минимум

16. 04. 2026. у 12:55

Свет

0 1

"Дошло је време да се Европа супротстави Трампу" Бивши генерални секретар НАТО послао упозорење: Алијанса га неће преживети

15. 04. 2026. у 21:45

Свет

0 3

Кимова морнарица демонстрирала страховиту моћ: Разарач диже косу на глави Пентагону, мења однос снага у Пацифику (ВИДЕО)

15. 04. 2026. у 21:33

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације