ПОЧИВАЋЕ ПОРЕД ОЦА ДРАГА: Врхунског певача Маринка Роквића на вечни починак испратиће породица и пријатељи

ЈЕДАН од највећих интерпретатора српске народне музике Маринко Роквић, који је у 67. години преминуо од рака панкреаса и чија је сахрана заказана за четвртак, на Новом бежанијском гробљу у Београду, почиваће у породичној гробници, поред оца Драга, који је ту сахрањен пре 24 године.

Фото Архива "Новости"

Драго је био једна од стотине хиљада жртава безумног рата, чији је узрок био распад СФРЈ. Очева смрт 1995. била је најтежи тренутак у животу чувеног певача. Није му било до посла, музике, песме, телевизије, смешкања и интервјуа...

- Мој отац Драго дочекао је под старе дане страшан крај - испричао је 1997. Маринко Роквић.

- Када је 1995. кренула офанзива хрватско-муслиманских снага, мој отац се тог дана вратио у Босански Петровац где је живео и где сам ја рођен. Иако су му тамо рекли да народ масовно бежи, он се вратио својој кући аутобусом који је евакуисао тај јадан народ. Мајка Боса је успела да пребегне у Београд, а успут се мимоишла са Драгом који је отишао у Босански Петровац, где му се изгубио сваки траг. Он никада никоме није учинио никакво зло, па је веровао да ни њега нико без разлога неће дирати. Чуо сам да су муслимани ушли у то село, али смо поред информације да је убијен, који смо добили од неких људи из Црвеног крста, имали и информацију да је у муслиманском логору. У тој нади живели смо годину и по дана, покушавајући да ступимо у контакт са њим. Нажалост, пронађен је убијен, у заједничкој гробници. Мученички је страдао. Био је мучен, и на крају је заклан. За две године, колико је лежао у земљи, његово телео није било труло и остало је читаво.

Лепа Лукић, Екстра Нена и Маринко, Фото Архива "Новости"

Очеве посмртне остатке сам са породицом пренео у Београд, где је и сахрањен.

То је био једини разлог зашто Маринко Роквић, после рата, никада више није хтео да пева у Босни и Херцеговини, иако су га звали да одржи концерте у Сарајеву, Теслићу, Мркоњић Граду...

Каријеру је започео са 19 година, пун снаге и жеља. Највише је певао у хотелу "Топлица" у Београду, са другарима Јоцом, Лабудом и Зораном. После годину и по таквог певања, снимио је и прву плочу. Није успео преко ноћи, већ се пробијао натенане, уз много стрпљења.

- Мислим да је тако боље - приметио је Роквић једном приликом.

- Сви су говорили да добро певам, да добро изгледам, али да ми недостаје хит који би ме избацио у први план.

Добро је што се то није десило на почетку каријере, овако је све дошло на своје место, а ипак, на време. Тада нисам био још зрео да поднесем славу, новац и све што иде уз то.

Можда сам могао постићи и више, али не треба тражити преко хлеба погаче. Да сам имао машинерију иза себе, можда бих пре избио у први план, само, пре бих и пао. Овако, увек сам био врху, и ту ћу и остати.

САМО ДВА КОНЦЕРТА У БЕОГРАДУ

ВРХУНСКИ певач је четири деценије каријере обележио концертом у београдском Сава центру почетком јуна 2015. године, који је отворио песмом "Поломио ветар гране", за коју је због савршеног склада дивног текста, музике и аранжмана, сматрао да је једна од најбољих које је икада снимио. Том приликом је рекао публици да је узбуђен што ће заједно прославити првих 40 година узајамног поштовања и љубави, а за других 40 ће се већ договорити. Такође, захвалио се и 20 година старијој сестри од стрица Гоги, која је уочила његов таленат и довела га из Босанског Петровца у Београд. Оно што је занимљиво је да је, пре тога, Маринко последњи солистички концерт у Београду имао 30 година раније, 1985. у дворани Дома синдиката.

"ДЕЧКО НЕМА НИ ГЛАСА, НИ СЛУХА"

КАДА се, по завршеној основној школи, Маринко преселио у Београд код сестре од стрица, желео је да упише соло-певање у Музичкој школи "Станковић", али је, претходно, морао да положи пријемни испит.

- Типично за клинца из провинције, нова средина, гужва пред вратима просторије где се полагао пријемни испит, недоумица око исхода - сећао се својих почетака Роквић.

- Стајао сам и ослушкивао шта се догађа са друге стране врата. Сви су певали неке дечје, школске песмице, па сам помислио да ако почнем да певам неку народну песму, рећи ће - сељак!

Одлучио сам се за некакву школску песмицу. Да скратим, нисам успео. Када је моја сестра ушла унутра да провери како сам се показао, речено јој је: "Знате шта, дечко нема ни гласа, ни слуха". Никада то нећу заборавити. Ипак, положио сам испит, али на другој класи - кларинет. Тај други професор показао је више од обичног изненађења када сам му отпевао песму Мехе Пузића "О, мајко, мајко" и примио ме је.

Препоручујемо

Познати

0 11

ОВО ЈЕ ОТАЦ МАРИНКА РОКВИЋА: Свирепо је убијен када је пала Крајина, тело пронашли након две године (ФОТО)

09. 11. 2021. у 09:53

Познати

0 6

МАРИНКО КРИО ОД ПОРОДИЦЕ КРОЗ КАКАВ ПАКАО ПРОЛАЗИ: Певач кришом плакао, трпео несносне болове

08. 11. 2021. у 22:49

Познати

0 3

НАДЖИВЕЛЕ ГА ЊЕГОВЕ ПЕСМЕ: Маринко Роквић је још осамдесетих година прогнозирао да ће неки хитови постати антологијски

09. 11. 2021. у 09:24

Познати

0 8

"СЛАВИЦА ЈЕ МОЈА ПАУНИЦА": Маринко је био у браку 36 година, а овако је причао о супрузи (ФОТО)

08. 11. 2021. у 17:49

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације