ТВ КРИТИКА: "Годунов" у равни светских стандарда

ИЗГЛЕДА да се нови тренд углавном позитивног односа према руској историји и традицији, после успелих серија "Софија" и "Катарина", огледа и у мегапројекту "Годунов", чије су прве две серије изашле пре две године и још не напуштају руске екране.

Фото IMDb

Тај нови тренд огледа се у избегавању неолибералних "критика" традиционалног руског становишта и сваког ругања руској историји, што се могло наћи у неким ранијим руским "блокбастерима" типа "Викинзи", "Легенда о Коловрату" или у псеудоисторијском спектаклу "Матилда", који је изазвао бурно негодовање јавности, историчара и цркве. Као да је ставила тачку на та помодна кретања, којима није одобровољила Запад, (тај ионако ни пет пара не даје на руске трендове), а није наишла на добар пријем у најширем домаћем гледалишту, држава, по свему судећи, окреће нови лист. Нема више ружења руске историје, нема више искривљених слика националне баштине ни покушаја ревизије "превазиђених" стереотипа и напокон, брише се сваки траг русофобије. Са друге стране, много већа пажња посвећује се историјским чињеницама, аутентичности амбијента, као и стилским предностима модерног израза, у шта спадају хуморна дистанца (изражена нарочито у "Катарини") и неконвенционална драматургија (у "Софији").

"Годунов" је епска сага о живописној и противречној личности руске историје Борису Фјодоровичу Годунову (Сергеј Безруков), који се зацарио 1598. а царевао до 1605, и унеколико симболизује "смутна времена", која су задесила Русију током његове владе. "Велика смутња" (крај XVI и почетак XVII века) била је одувек изузетно болна тема која лежи на срцу целе руске нације. Она се често обнављала у разним видовима колективног памћења - нарочито у опери и филму - да подсети на дубока искушења, која су, у једном историјском тренутку изенађујуће брзо и веома озбиљно довела у питање само постојање велике државе. Неслога и похлепа великаша, спремност на служење туђину, поквареност и општи суноврат етичких вредности довели су Иваново царство до колапса. Католичка коалиција, коју су предводиле Пољска, балтичке земље и немачки крсташи, готово да је тада остварила план о освајању и унијаћењу Русије од чега се руски народ избавио снагом свог патриотизма и православне вере. Иначе би можда завршио као данашња Украјина. Зато је авет "смутног доба" страшна историјска опомена и у нашем времену: сличан се непријатељ окупља око западних граница Русије и прети новим ударом. Коалиција која се сабира око Немачке и Пољске ствара поново обруч око западног дела "руског света", само што сада иза ње стоје не само "црна интернационала" него и најмоћнија војна сила света.

Александра Никифорова, Фото IMDb

Русија се око 1580. фактички налазила на ивици грађанског рата. Пољски монарх Стефан Батори само што није предузео поход на Москву уз помоћ руских бојара који су били спремни да му служе. Борис је, међутим, успео да закључи мир са Пољацима и консолидује царску власт да би остварио и значајна проширења државе на истоку. Професор Павлов, аутор капиталног дела о овом периоду руске историје, скреће пажњу да је у телевизијској серији лик цара Бориса тачније осветљен и да је више у складу са историјским сазнањима. (Тако је и са царем Иваном IV, кога је Борис служио и после сина Фјодора, наследио. Нигде у овој телевизијској серији Иван се не назива Грозним, што нас подсећа да су овај атрибут првом руском цару пришили странци, углавном крсташи Ливонског реда, којима је Иван дохакао и сасвим их уништио. Немцима је, ваљда, и био грозан. Што му је плус. По овом изгледа да је на делу извесна, дуго најављивана ревизија личности цара Ивана, ослобођена антируских стереотипа.)

Руска јавност је добро примила серију. "То је изванредан пример историјског филма", закључује критичар популарног портала "Царград" Андреј Малосолов. "Аутори серијала успели су да изванредно прилагоде ликове, архитектуру, одевање и понашање реалностима оног времена. Радња је смештена у аутентичан амбијент епохе краја XVI века, праве манастире и храмове тог времена, који су се још сачували у Москви, Коломенском и Архангелску. За потребе снимања изведена је тачна реконструкција московског Кремља и Црвеног трга са Покровским храмом, а део је снимљен у унутрашњости данашњег комплекса.

Све делује веродостојно и добро осмишљено. Детаљи посуђа, одеће и игре глумаца заиста преносе гледаоца у руски средњи век. Серија је сасвим уронила у епоху, са поштовањем свих историографских оквира." И познати критичар "Царграда" Јегор Холмогоров каже: "Идеално представљена материјална култура доба. Без измишљотина. Све је богато, сочно, у чистоти злата и икона." Ова уверљивост наводи критичара да Годунова упореди са поменутим серијама и филмовима чије су претензије страћиле огроман новац, да би се на крају испоставило да су и држава и гледаоци од њих имали само штете. Све ово води закључку да држава сада више брине о релизацији великих историјских тема, што је са Годуновом, очигедно био случај. Речју, за љубитеље историјских ТВ серија "Годунов" је права посластица, сасвим у равни британских предузећа сличне врсте и несумњиво ће привући пажњу најширег аудиторијума.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације