СТВАРАЛИ СМО СЦЕНУ ИЗ ПОЧЕТКА: "Црни бисери" промовисали компилацију и добили посебно признање

БЕНД који спада у пионире југословенског рокенрола, "Црни бисери", добио је од дискографске куће "Кроација рекордс" плакету "Посебно признање за целокупно музичко стваралаштво", која им је уручена у суботу 12. јуна, на Светски дан плоча, у радњи "Југотона" у Београду.

Јанковић, Вукићевић, Петковић и Дукић / Фото Жељка Димић

Признање је примио део чланова бенда - Влада Јанковић Џет, Зоран Петковић, Горан Вукићевић и Ненад Дукић, приликом промоције актуелне компилације хитова ране поставе групе.

Јанковић је истакао да је она важна, јер је ту "сублимиран звук тог времена, како су звучали мање више сви бендови", као што су били "Силуете", "Елипсе", "Златни дечаци", "Џентлмени" и други.

- Стварали смо рокенрол сцену - рекао је Влада Џет. - То што смо ми радили није радио нико пре нас, и нико није умео да нам покаже. Ми смо то радили како смо знали.

На компилацији су 23 песме, снимљене током шездесетих година. Међу њима је читав њихов први ЕП (1966) на коме је била и Јанковићева "Не одлази", једна од првих ауторских композиција домаћег рокенрола, до тада ослоњеног искључиво на снимање препева страних хитова.

- Веома је значајно што је ова компилација изашла, јер одаје феноменалан дух вемена - нагласио је публициста Петар Јањатовић. - "Црни бисери" су били језиво озбиљан бенд и изузетно је важно што су препознати у филму Жике Павловића "Кад будем мртав и бео" (1967).

Основани у Београду 1963. године, "Црни бисери" су као један од својих највећи успеха забележили прво место на утицајној "Гитаријади" 1967. на Београдском сајму, а после бројних промена поставе, 13 синглова, три ЕП-а и једног албума, престали су са радом 1980. године. Осим Јанковића, у бенду су били певачи Радан Валчић, Ненад Дукић, Драган Рајићевић и Бранислав Живанчевић, гитаристи Горан Вукићевић, Иван Божиновић и Зоран Петковић, бубњар Драган Јовановић, и саксофониста Славко Божовић.

Наталија Цајић и Владимир Јанковић / Фото Жељка Димић

Промоција "Бисера" била је прилика да се пред новинарима на истом месту окупе и чланови следећег Јанковићевог бенда, "Тунел", Љуба Нинковић, Стева Стевановић и Влада Неговановић, како би промовисали албум "Уживо 1982-1985. (Official Bootleg)". Промотерска кућа "Лонг плеј" недавно је објавила први живи албум "Тунела", на коме су до сада необјављени снимци из култног клуба "Кулушић" у Загребу, као и из Неготина, Параћина и Пирота.

- Иза "Тунела" је остало неколико великих песама, као "Волим сакс" и "Натали", али Љубина песма "Време", коју је касније преузела његова базична група "С времена на време", постала је химном генерације - рекао је музички критичар Бане Локнер.

"НОВОСТИ" У ЛЕПОМ СЕЋАЊУ

ГИТАРИСТА Зоран Петковић, који је у бенд стигао 1965, пресрећан је због нове компилације, поготово после прележаног тешког облика короне.

- Сви смо у пресабирању живота, и ово са диском је толико пријало - радосно ће за наш лист Петковић. - Вратили смо се у младост, кад смо се, скупили, и почели.

Горан Вукићевић радо истиче да су "Гитаријаду" на којој су победили, организовале "Вечерње новости".

- Зато ми је ваш лист у најлепшем сећању - не скрива Вукићевић. - Имали смо леп живот и лепу младост. Радили смо оно што смо желели, волели и знали.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације