ИЗАЗОВ ОВОГ ВЕКА: Докторка Сања Миловановић о антибиотицима и корона вирусу

Владимир Митрић

16. 04. 2021. у 11:43

РЕЗИСТЕНЦИЈА бактерија на антибиотике представља један од највећих изазова 21. века, како у свету тако и у код нас, што нарочито долази до изражаја у условима пандемије КОВИД-19.

ИЗАЗОВ ОВОГ ВЕКА: Докторка Сања Миловановић о антибиотицима и корона вирусу

Фото: В. Митрић

СЗО је напоменула да нови глобални подаци показују да су бактеријске инфекције у земљама широм света већ постале све отпорније на антибиотску терапију и упозорила да би употреба антибиотика током пандемије корона вируса могла још више да

подстакне овај тренд, упозорава др Сања Миловановић, угледни клинички фармаколог из бијељинске Опште болнице “Свети врачеви”.

Из Министарства здравља и социјалне заштите Републике Српске, како каже ова докторка, већ је најављено да ће у наредном периоду пооштрити контроле у апотекама због

повећане потрошње.

Шта показују досадашња искуства из праксе Ваше здравствене установе

када је у питању употреба антибиотика у лечењу Ковид -19?

 - Наша досадашња искуства у лечењу Ковид-19 инфекције су показала једну крајње нерационалну употребу антибиотика. У једном моменту тока пандемије уочили смо изразито повећање коришћења антибиотика већ у раној фази болести што је довело до тога да последично хоспитализујемо већи број оболелих са тежом клиничком сликом.
 

Који протоколи за лечење Ковид-19 се користе у РС?

 - Од маја 2020. све здравствене установе широм Републике Српске у свом раду користе  Приручник за лечење инфекције изазване новим вирусомкорона. То је треће издање приручника које користимо уз Смернице за лечење пацијената са Ковид-19 инфекцијом из месеца октобра 2020., а које нам је достављено од Министарства здравља и социјалне

заштите и које представља дијагностичко-терапијски протокол у лечењу
Ковид-19 инфекције.

Које се грешке најчешће праве када је употреба антибиотика у питању?

 - Најчешћа грешка је, свакако, прерано укључивање антибиотика односно укључивање антибиотске терапије пре облика 3 болести који подразумијева умерено тешку клиничку слику са потврђеном Ковид-19 инфекцијом. То су болесници са или без коморбидитета и са умерено тешким обликом инфекције (пнеумонија са знацима хипоксије). Прерано
укључивање антибиотске терапије, а посебно прерано укључивање широкоспектралне антибиотске терапије као што су то флуорохинолони треће и четврте генерације доприноси не само дужем трајању саме вирусне инфекције него доприноси и промовисању мултирезистентних бактерија и гљивица. Уколико на то додамо и чињеницу да такви болесници паралелно добијају високе дозе кортикостероида, лако се долази до закључка да се болесник уводи у стање тешке имунодефицијенције у условима где лако могу да надвладају резистентни микроорганизми. Последично, у Ковид болницу бивају упућени у септичком стању са изазивачима који показају резистенцију ка данас доступним антибиотицима.

Колико пацијенти самоиницијативно укључују антибиотике у терапију? Шта може настати као последица?

- Овде сада говоримо о преломном моменту, јер за свако самоиницијативно лечење постоји онда и могућност набавке антибиотика без претходног ординирања лекова од љекара са примарног нивоа здравствене заштите. Неопходно је спровести опсежну контролу начина куповине антибиотика у апотекама отвореног типа и самим тим се вратити у строго

контролисане токове којим бисмо избегли настанак тешких последица које оптерећују рад здравствених радника у Ковид болницама, али и утичу директно на морталитет од Ковид-19 инфекције.

 Да ли и у лекарској пракси сусрећемо неконтролисану употребу лекова,
антибиотика?

Да, у лекарској пракси се среће неконтролисана употреба антибиотских лекова. То није проблем који је везан само за нашу земљу, већ је то један глобални проблем те је СЗО сваке године прогласила недељу борбе против антибиотске резистенције која обично буде током новембра. Но, мишљења сам да је потребно још интензивније подићи свест о

нерационалној употреби анитбиотика и ширем грађанству предочити застрачујуће последице.

Ви сте клинички фарамаколог и свакодневно имате увид у антибиотску
терапију која се даје болесницима у Болници “Свети Врачеви”. Колико
често имате консултације на одељењима и шта уочавате?

 - Наша болница је одлично организована по питању лечења Ковид-19

оболелих из разлога што је у лиечењу хоспитализованих болесника укључен тим лекара различитих специјалности. Према томе, већина терапијских одлука се доноси конзилијарно. Нажалост, ако се вратим на почетак овог разговора, доћи ћемо опет до чињенице да се нама обраћају болесници са изразито тешком клиничком сликом који најчешће имају
развијену бактеријску или гљивичну инфекцију, па према томе захтевају употребу антибиотика треће или четврте терапијске линије. Наш инфектолог и ја као клинички фармаколог активно учествујемо у ординирању антибиотске терапије како не Ковид болесника тако и Ковид болесника.

Уз примену антибиотика, обично се препоручује и примена пробиотика.
Која је њихова улога? Који пробиотици би требало да прате антибиотску
терапију?


Наша физиолошка цревна флора је веома важна у погледу очувања имунолошког статуса организма и данас је предмет бројних клиничких студија. Поремећај цревне флоре може бити последица различитих оболења, али исто тако може довести и до настанка одређеног броја оболења, а то и јесте данас предмет бројних медицинских студија. Оно што јесте сигурно је да широкоспектрална употреба антибиотика нарушава нормалну цревну флоре, а истовремено ремећењем природне равнотеже доводи до промовисања потенцијално патогених бактерија као што је у првом реду бактерија Цлостридиум диффицилле. Када говоримо о Ковид-19 и ако на ово додамо чињеницу да Ковид сам по себи ђелује негативно на ћелије у цревима, доводимо до закључка да потпомажемо и са ове стране
тежој клиничкој слици Ковид-19. Према томе, сви болесници би требало да
користе пробиотске културе које имају за задатак да очувају нормалну
равнотежу цријевне флоре.

Зашто се каже да је центар нашег здравља у цријевима?

Овђе већ залазимо у поље имунологије и говоримо о значају црева у утицају на комплетан имунолошки систем сваког организма. Црева представљају највећи дио људског имуног система. Она су континуирано изложена антигенима и имуномодулаторним агентима из хране и представљају м есто уласка многих клинички важних патогена.


Које бактерије су нам данас највећа претња када је у питању резистенција на антибиотике и да ли је оправдана бојазан да би у будућности могли да имамо пандемију неке “супербактерије”?

Цела планета уједначено има проблем са истом групом мултирезистентних бактерија и ја Вам могу рећи називе оних које су најзаступљеније клинички. У јединицама интензивног лијечења су то Ацинетобацтер Псеудомонас, потом мултирезистентна Клебсиелла, Протеус, Серратиа. Код особа које су на хроничном програм дијализе то је најчешће МРСА инфекција. Некада безазлена инфекција уринарног тракта изазвана широко познатом бактеријом Ешерихија коли је у болничким условима све већи проблем због раста своје резистенције, настала као последица нерационалне употребе бактерије у прехоспиталним условима.


Да ли су нам и у којој мери данас пријетња тазозцана болничке бактерије?

 - Оне су стална претња за све па и најразвијеније здравствене системе. Изолати који су прокужени у болничким условима су потенцијално опаснији, јер настају у условима сталне експозиције различитим антимикробним агенсима. Држава активно спроводи програм спречавања настанка и сузбијања ширења болничких инфекција који се примењује у свим

болничким установама у Републици Српској.

Да резимирамо, у којим ситуацијама је употреба антибиотика оправдана, а
у којима је контраидикована?

 - Употреба антибиотика је оправдана искључиво лечењу бактеријских инфекција и апсолутно је контраиндикована у лечењу вирусних инфекција.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)