СРПСКА ГУБИ СТОТИНЕ МИЛИОНА МАРАКА!: Због пандемије ковида 19 ове године изостао долазак представника дијаспоре РС
ЗБОГ проблема са пандемијом вируса корона, више хиљада грађана Српске који су у иностранству, ове године нису долазили у свој родни крај. Нажалост, њихов изостанак значајно се одразио и на укупна новчана средства која дијаспора годишње доноси у Српску.
Фото Д. Поздеровић
Званични подаци кажу да се из дијаспоре у целој БиХ, само путем дознака, годишње убаци око три милијарде марака. Када се на ту цифру дода и новац који се донесе у "џепу", дође се до износа више од шест милиради КМ који дијаспора "донесе" у БиХ, кажу саговорници "Новости".
Процена је да у Српску годишње од дијаспоре стигне око 1,5 милијарди КМ. Наши саговорници тврде да ће због пандемије вируса корона РС изгубити неколико стотина милиона КМ које би, иначе, донели и потрошили представници дијаспоре.
Званичан податак Централе банке БиХ каже да је само у другом кварталу, од априла до краја јуна ове године, дијаспора послала 220 милиона КМ мање у односу на исти период прошле године, а очекивања су да се та цифра значајно увећа до краја године.
Због мањег прилива новца из дијаспоре, у Српској су погођени угоститељство, туризам, стоматологија, станоградња, грађевинарство... Све услужне делатности бележе смањен обим посла и зараду.
Саша Тривић, председник Уније удружења послодаваца РС каже да се на терену и те како примети изостанак дијаспоре.
У ДИЈАСПОРИ ПОЛОВИНА ГРАЂАНА!
ПРЕМА међународним истраживањима у дијаспори живи око два милиона грађана из БиХ, а што представља више од 50 одсто становништа које живи у БиХ.
- Фирме бележе пад промета и прихода за 20 одсто. Грађани из дијаспоре су долазили и трошили новац. Решење је отварање граница и укидање мера или максимално релаксирање истих како би наши људи из иностранства могли да дођу када хоће и да остану колико хоће без икаквих притисака - каже Тривић.
Жељко Татић, председник Удружења радника у угоститељству и туризму РС, каже да су угоститељство и туризам у РС на коленима, а да је ове године забележен огроман финансијски губитак у ова два сектора јер нема гостију из дијаспоре.
- Објекти се затварају јер нема довољно посла и потрошње. Уколико се до децембра не отворе границе и не омогући слободан долазак наших грађана из дијаспоре, имаћемо великих проблема за опстанак угоститељства. Институције у РС морају бити спремне да ће без посла остати око 7.000 радника у том сектору јер послодавци неће моћи исплаћивати плате и доприносе - упозорава Татић.
Марко Ђого / Фото БНТВ
Марко Ђого економски аналитичар, каже да ће, нажалост, РС остати без пар стотина милиона марака, јер гости из дијаспоре нису дошли у очекиваном броју.
- Зато што нема грађана из дијаспоре, као и новца који долази са тим људима, опада и јавна потрошња у РС. То није добро ни за буџет РС. Вероватно ће институције РС преко кредита тражити решење да се покрије овај недостатак али он не може повећати потрошњу - каже Ђого.
Препоручујемо
КОРОНА „САСЕКЛА“ ДОЗНАКЕ: у Србију стиже мање новца из дијаспоре него раније
18. 08. 2020. у 08:45
МИНИСТАР ЗДРАВЉА РС: Погоршана ситуациј, посебно пратимо Бањалуку и Пале
12. 10. 2020. у 16:41
"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку
ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.
07. 12. 2025. у 13:36
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (0)