ДЕРВЕНТА ПОСТАЈЕ ГРАД: РС и званично ће имати девет најорганизованијих локалних заједница

НАРОДНА скупштина Републике Српске потврдиће на овонедељном заседњу статус града за Општину Дервента.

ДЕРВЕНТА ПОСТАЈЕ ГРАД: РС и званично ће имати девет најорганизованијих локалних заједница

Фото Радио Дертвента

Са том одлуком РС ће званично добити девети град и тако се приближити и дугоочекиваном циљу од десет градова.

Милорад Симић, начелник Дервенте, каже, за "Новости", да је ово резултат преданог рада на оживљавању ове општине након ратних разарања.

- Дервента је из рата изашла као један од најразоренијих градова региона. Ево данас постајемо град. Ово је резултат и сарадње са Владом РС и капитализовање свега доброг што је од завршетка рата урађено у овој општини - истиче Симић.

ПОНОСАН Милорад Симић, Фото Радио Дертвента

Он каже да је Дервента данас град са 624 привредна друштва од чега су чак 31 из иностранства. Према његовим речима, Дервента је општина са највећом концентрацијом страног капитала у Републици Српској.

- Имамо фирме из Немачке, Аустрије, Италије, ускоро и Пољске. У општини од око 26.000 људи имамо око 7.000 запослених. Кад томе додамо и да нам је укупна вредност извоза прошле године била око 333 милиона марака или око 15.000 КМ по глави становника, онда се јасно види у ком смеру напредује Дервента - истиче Симић.

ЖЕЛИ МАНДАТ И ПЕТИ ПУТ

НАЧЕЛНИК Милорад Симић на челу Дервенте је четири мандата, односно од 2004. године. На предстојећим новембарским локалним изборима очекује подршку грађана и за пети мандат.

- Сматрам да сам добро радио а на грађанима је да одлуче - уз осмех каже начелник Симић.

Љубиша Ћосић, председник Савеза општина и градова РС, каже да је одлична вест да Дервента добија статус града и то у пракси значи да ће Српска сада од 64 локалне заједнице имати девет градова. Он каже да је већ годинама Дервента по привредним и другим факторима једна од најнапреднијих локалних заједница у РС.

- Добро је да свака од развијених општина тежи статусу града. То даје озбиљност локалним заједницама, али и представља обавезу за градоначелнике да још боље раде на урбанизацији тих заједница - појашњава Ћосић.

Он каже и да степен урбанизације и градски карактер локалних средина по Српској мора бити на одговарајућем нивоу и да се не постиде стати раме уз раме и многим европским градовима.

- Мора се размишљати и у правцу децентрализације локалне самоуправе, односно оснивања општина у највећим градовима РС. Сигуран сам да је то будућност. Бањалука и Бијељина могу формирати две или три општине које би биле у склопу града. Оне би имале одређене микронадлежности. Све ово би ишло у корист грађана - истиче Ћосић.

Према његовим речима, управо је суштина код добијања статуса града унапређивање услова за живот грађана и константан рад на томе људи који воде град.

- Али не треба ни по сваку цену тражити да нека општина добије статус града. Битно је унапредити читав амбијент за бољи живот грађана и да су они задовољни организацијом и условима живота, па тек онда ићи у смеру добијања статуса града - поручио је Ћосић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ВЕЛИКО УПОЗОРЕЊЕ ВУЧИЋА: За годину и по дана суочићемо се са великим ратом, нико више не жели да слуша другу страну

ВЕЛИКО УПОЗОРЕЊЕ ВУЧИЋА: За годину и по дана суочићемо се са великим ратом, нико више не жели да слуша другу страну

ПРЕДСЕДНИК Србије Александар Вучић рекао је данас, на форуму "ГЛОБСЕЦ БЕЛТАЛКС: Београдски економски разговори", да више нема рационалности у међународној политици и да се ускоро спрема велики сукоб.

09. 12. 2025. у 20:57

Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића

Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића

ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.

07. 12. 2025. у 11:41

Коментари (0)

ДР НОВОСТИ: Зашто је трансплантација обрва толико популарна међу женском популацијом?