ЛОГОР ЛОВАЦА ИЗ ЛЕДЕНОГ ДОБА КОД ГАЦКА: У Ружиној пећини откривени трагови живота стари више од 20.000 година (ФОТО)
РУЖИНА пећина, смештена у Пустом Пољу надомак Гацка, нашла се у фокусу регионалних, али и међународних археолошких истраживања захваљујући открићима која датирају из најранијих фаза људске историје.
Д. Цураћ
У пећини су пронађене стотине камених алатки, коштани артефакти, пигменти за бојење тела и одеће, као и остаци уловљених животиња, што сведочи о богатом животу ловаца и сакупљача пре више од 20.000 година!
Истраживања води тим стручњака предвођен професором Душаном Михаиловићем са Филозофског факултета у Београду и Иваном Грујић, директорком Музеја Херцеговине у Требињу.
Д. Цураћ
- Ружина пећина је већ уписана у археолошки лексикон БиХ, али је досад била недовољно истражена. Локално становништво је знало за постојање кремених алатки, а сада имамо прилику да све то стручно обрадимо и представимо јавности. Поносни смо што се откривају трагови живота и у овом, најстаријем периоду историје - каже Грујић.
Становници верују да ће ово откриће донети нови живот Пустом Пољу и претворити га у значајну туристичку дестинацију.
- Када видим све ове људе и камере, почињем да верујем да ће се нешто десити. Да ли ће бити туриста - не знам. Али драго ми је да свет сада зна за наш крај - рекао је Мишо Мандић.
Седам година истраживања
ПРОЈЕКАТ истраживања Ружине пећине трајаће седам година и у њему ће учествовати бројне светске институције и универзитети који ће спроводити анализе ДНК, протеина и других биоархеолошких података. Циљ је да се кроз овај пројекат детаљно истражи како је изгледао живот људи у последњем леденом добу на подручју данашње источне Херцеговине.
Мештани Пустог Поља, међу којима је и Мандић, чија кућа се налази одмах поред пећине, сведоци су интересовања које ово налазиште изазива. Мишо се присећа да су људи и раније долазили по кремен за паљење ватре, али да није могао да наслути да се испод његових ногу налази археолошко благо.
Д. Цураћ
- Знао сам да ту има кременица. Отац ми је причао да су их људи тражили да упале ватру. Један наш рођак је још осамдесетих донео кесу тих каменчића у Земаљски музеј у Сарајево. После тога су долазили и испитивали. Али нисам веровао да ћемо се овако вратити у ледено доба - каже Мандић.
Препоручујемо
НЕВЕРОВАТНО ОТКРИЋЕ У РУМУНИЈИ: Користила камен као држач за врата, испоставило се да вреди милион евра
КАЖУ да је нечије смеће нечије благо, али комад „камена“ који је деценијама држао врата отвореним представља благо по готово свачијим стандардима.
09. 12. 2025. у 16:57
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (0)