ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ЧЕКАЈУ ДА САХРАНЕ ВОЉЕНЕ: Парастосом и академијом у Мостару јуче обележено 30 година од егзодуса 30.000 Срба из долине Неретве

Д. ЦУРАЋ

16. 06. 2022. у 08:52

ПАРАСТОСОМ у Старој цркви Рођење Пресвете Богородице у Мостару, Академијом сећања у обновљеном Саборном храму Свете Тројице и бацањем цвећа у реку Буну код Мостара обележено је 30 година од егзодуса Срба из долине реке Неретве.

ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ЧЕКАЈУ ДА САХРАНЕ ВОЉЕНЕ: Парастосом и академијом у Мостару јуче обележено 30 година од егзодуса 30.000 Срба из долине Неретве

Злочиначки подухват Хрватске војске почео је у јуну 1992. када је протерано више од 30.000 Срба и уништена сва српска имовина и богомоље. Упогрому Срба нестао је 431 цивил и војник, а на мосту на реци Буни код Мостара, где је у јуну 1992. убијено 29 српских цивила и војника, родбина је у знак сећања запалила свеће и спустила цвеће у реку. И 30 година након тога и даље се трага за 83 људи чије породице још неутешне чекају када ће сахранити своје најмилије.

- Тражим мужа и девера. Њихов рођак је такође нестао, пронађена му је само глава, а од мужа ми и његовог брата ништа. Направила сам споменик, који је празан и на којем се налазе њихове слике и ту палим свеће - рекла је Миленка Брстина.

Славица Славић од свога брата пронашла је само једну кост.

- Мислим да су сви заслужили да бар достојанствено буду сахрањени. Ја сам успела да нађем једну кост свога брата коју сам сахранила у Невесињу, а остатак ко зна где је. Шта рећи о свему томе након 30 година, обуставили су ексхумацију која је била одобрена.

Појавио се човек који је рекао да је његов приватни посед, што значи да нама Србима није дозвољена ни ексхумација, а камоли да неко одговара за ратне злочине - истакла је Славићева.

Драгиња Унковић имала је 30 година када јој је на реци Буни нестао отац. О њему ни данас ништа не зна. Каже да је изгубила наду да ће некад и доћи до неких сазнања и истине.

Срећку Стевићу убијени су родитељи, које је успео да нађе и сахрани их у Невесињу.

- Моји родитељи су убијени и спаљени у Косору, али пре годину дана се поступак обуставио због недостатка доказа иако се зна ко их је одвео и убио - рекао је Стевић.

Тог кобног јуна запаљена је и Саборна црква Свете Тројице у Мостару, а након тога и све православне цркве у долини Неретве. Пре рата у граду Мостару је живело више од 30.000 Срба, а сада свега око 4.500.

Правде нема за злочинце

Породице несталих огорчене су и на рад Тужилаштва БиХ јер како тврде и поред бројних доказа мало тога је учињено да се процесуирају одговорни за злочине над Србима.

- Шест лица је само процесуирано до сада. Ја питам тужилаштво колико још година треба да прође, ко ће тражити Србе? Колико још година да прође да се процесиуирају и открију злочинци? Ко ће сведочити након 30 година? Мој случај је осам година трајао, а доставила сам видео-записе и имена људи- тврди Аљонка Џелатовић, председник Породица заробљених бораца и несталих цивила Невесиње.