ПРОЧИТАО ПОСМРТНИ ГОВОР, ПА - УМРО! Марко Грабовац, симбол страдања у Републици Српској, о трагедији у Броду која га је потпуно променила

МАРКО Грабовац (74), један од симбола страдања у Републици Српској, више не пише посмртне говоре иако је то годинама чинио за многе страдалнике, између осталог и као члан комисије за нестале у отаџбинском рату.

Марко Грабовац, Фото Н. Ђурић

Пронашао је Марко више од 300 несталих Срба, међу којима и свог свирепо погубљеног брата Младена, али не и мајку Росу за којом још трага и трагаће док је жив.

Али, како открива за "Новости", један трагични догађај од пре неку годину, који се десио у Броду, разлог је зашто више не пише речи опроштаја од сурово убијаних сународника, које је пажљиво и са дубоким саосећањем ређао у опроштајне говоре, а који су често изазивали потресне јецаје и сузе ожалошћених.

Грабовац нам појашњава да је последњи такав говор био посвећен секретару бродских логораша Саву Ивановићу, пре неку годину, а да га је прочитао преживели сапатник-логораш Жарко Гарић, који је са последње изговореним речима једноставно пред гробом пао и - умро!

Наш саговорник даље објашњава шта је претходило страшној трагедији и да је најпре једног младића из рода Милошевића замолио да он чита говор, јер су му душмани убили оца и његова два брата.

- Хоћу, како нећу прочитати за нашег Саву. Таман имам времена да се вечерас добро припремим, биле су младићеве речи првобитног пристанка. Сутрадан, уочи саме сахране, младић ми је пришао и рекао: "Извињавам се, чика Марко, ја немам снаге да ово прочитам" - прича нам Грабовац.

Бивши логор за Србе у Броду, Фото Архива Удружења логораша Брод

Тако се десило да је "улогу" прихватио Жарко Гарић.

- Наравно да ћу за свог пријатеља и сапатника Саву прочитати опроштајни говор. Дајте ми само неке наочаре - биле су Жаркове речи које су претходиле својеврсном хорору који ће уследити.

Он није имао прилику да раније прочита опроштајне речи и сагледа да ли ће за то имати снаге на сахрани. Марко Грабовац додаје да је тај говор који је написао био посебно емотиван.

- Дотакао сам се патриотизма, породичног и личног страдања Сава Ивановића. Свакодневно смо сарађивали у суседним канцеларијама, по питању судбина логораша, породица погинулих и несталих. Тај, иначе, угледни предратни руководилац Робне куће

"Београђанка" у Броду, имао је животни удес да његова супруга Хрватица по избијању сукоба пређе на хрватску страну. Он са нама остаје, касније бива заробљен и пролази пакао хрватских логора. О томе је сведочио и у Хашком трибуналу. Убрзо након тога се разболео а потом и умро - присећа се Грабовац.

Додаје да је након говора на Савиној сахрани Жарко скинуо наочаре, осврнуо се око себе и као покошен срушио крај сандука свог сапатника Сава:

- Опело није било још ни завршено, нити Саво положен у земљу. Лекари су утврдили да му је срце једноставно препукло, сумњам да су га преплавиле прејаке емоције док је читао говор и присетио се свих својих и наших паклених мука и голгота - каже Грабовац.

- Као тешком ратном инвалиду, чија је породица страдала, ово је за мене био претежак ударац, после којег сам преломио да више никада никоме нећу написати опроштајни говор.

Српски логораши у Лори, Фото Архива Удружења логораша Брод

Сведоци Жаркове изненадне смрти који су били запрепашћени овом трагедијом сећају се да је игром горке судбине, пре него што ће му се живот угасити, чврсто стезао говор са своја четири прста десне руке. Онај један су му у логору одсекли крвници, да се "не би више крстио са три прста".

ПОРУКА МЛАЂИМ НАРАШТАЈИМА

ГРАБОВАЦ сматра да је ова трагедија истовремено и порука:

- Она показује колико су људи који су се борили за Српску и за њу тамновали, уз тешка сведочења и разне неправде, емотивно везани и саосећајни. Било би пожељно да то на уму имају и млађи нараштаји и политичари.

ПОТВРДА ЛЕКАРА

НАКОН што су се шокирани учесници сахране некако прибрали, Саво Ивановић је упокојен тог дана. А лекар је и званично констатовао да Жарку Гарићу није издржало срце. Он је након два дана сахрањен у суседном страдалничком Сијековцу. На сахрани, овога пута, није читан никакав опроштајни говор.

Препоручујемо

Република Српска

0 3

ЗЛОЧИНЦИ ЈОШ БЕЗ КАЗНЕ! У Мркоњић Граду обележено 26 година од страдања у 13 западнокрајишких општина

11. 10. 2021. у 07:13

Друштво

2 14

ЉУБИЛА ЈЕ ЛОБАЊУ СИНА, А ОН ЈУ ЈЕ ТЕШИО: Ратна сећања на др Зорана Станковића, који је говорио - Проћи ће и ово лудило, а ми остајемо људи

06. 10. 2021. у 00:50

Регион

0 1

ЗЛО УБИЛО ДОБРО, МРЖЊА САТРЛА ЉУБАВ: Служен парастос за српске жртве хрватског злочина на Петровачкој цести

07. 08. 2021. у 13:19

Друштво

0 5

ЖИВОТ МИ СПАСАО ДОКТОР МУСТАФА: Драган Васић о нападу на Трескавици 1992. - побили су ми пола фамилије, брат Милун имао је годину дана

19. 07. 2021. у 12:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације