ЛЕШНИК СЕ ИСПЛАТИ ЧЕКАТИ: Највећи принос се постиже након 10. године старости

Б. Милошевић

18. 09. 2021. у 11:36

ВЕЛИКА потражња, висока откупна цена и изузетно дуг експлоатациони период преко 50 година, опредељује све више Сембераца за узгој плантажног лешника.

ЛЕШНИК СЕ ИСПЛАТИ ЧЕКАТИ: Највећи принос се постиже након 10. године старости

Фото Б. Милошевић

Један од пионира ове производње у Семберији, Милан Тришић из Велике Обарске, ових дана почиње бербу лешника на површини од 4,5 хектара. Упркос инсталираном систему за наводњавање, суша је учинила да род буде умањен за 30 одсто у односу на прошлу годину.

- Први засад лешника на 2,5 хектара, подигао сам пре 12 година, а након шест година, проширио за још два хектара. План је да се иде до десет хектара, јер по неким светским стандардима, принос са те површине враћа све инвестирано, и омогућава солидну зараду - прича Милан.

Највећа мана ове производње је спор поврат капитала, јер саднице лешника постају комерцијално продуктивне тек у петој и шестој години, а највећи принос се постиже након 10. године старости. Међутим, велика потражња и висока цена, узгој на скромним земљиштима, и дуг експлоатациони период, чине лешник исплативим за гајење, и то је воћка коју вреди чекати.

- Узгој лешника је озбиљна инвестиција, почев од садње сертификованих садница, постављања система за наводњавање, набавке машине за сакупљање лешника, изградње сушаре и условних просторија за лагеровање, до калибратора и крцкалице - објашњава Милан.

Све скупе машине искључиво служе овој производњи, и не могу се употребити у некој другој, што значи, ко уђе озбиљно у ту производњу, нема повратка, ни одустајања.

Милан Тришић, вредни произвођач лешника из Велике Обарске, однедавно пензионер, на крају каже, да ће му се ускоро у овом послу прикључити и син, и још једном поновио, да лешник вреди чекати.

МАЛО ПРОИЗВОЂАЧА

ПРИНОС лешника у пуном роду је око 3,5 тона по хектару, а са ценом од шест евра по килограму чини га перспективном воћком, посебно што у обради не захтева "пуно руку" којих је све мање у региону. Лако га је произвести, али коме, и како продати је чињеница која није упитна када је пласман лешника у питању. Толико је мало произвођача, да се готово 90 одсто потреба за лешником увози.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (3)