ВРШАЧКУ КУЛУ НИЈЕ САГРАДИО ЂУРАЂ БРАНКОВИЋ: Пре седам година званично срушен мит о утврђењу изнад Вршца, а људи и даље верују у старе наводе

СВЕ што се знало о средњовековној прошлости Вршца, о пореклу његовог имена и историји најстарије грађевине, Вршачке куле, званично је измењено 2019, али ти нови подаци још нису допрли до шире јавности. Људи и даље мисле, говоре и јавно објављују да је кулу саградио деспот Ђурађ Бранковић после пада Смедерева у 15. веку, а да се град испрва звао Подвршан. Права истина, међутим, сеже много даље у прошлост и потпуно је другачија.

ВРШАЧКУ КУЛУ НИЈЕ САГРАДИО ЂУРАЂ БРАНКОВИЋ: Пре седам година званично срушен мит о утврђењу изнад Вршца, а људи и даље верују у старе наводе

Фото: Ј.Баљак

Истраживања др Александра Крстића, вишег научног сарадника Историјског института у Београду, показала су да се средњовековни Вршац све време крио под другим именом. У 13. и 14. веку звао се Ердшомљо, а у 15. и 16. скраћено – Ершомљо. Када је тај изгубљени топоним враћен на Вршачки брег, где столује камено утврђење, почела је да се исписује „нова“ историја града.

-Историчари су дуго знали за средњовековни град и утврђење Ершомљо, само нису знали да је то заправо Вршац. Први који је још 1934. правилно повезао та два топонима био је румунски теолог Петру Олде, а до коначног разрешења те загонетке дошло се четири деценије касније, када је објављен дефтер Темишварског санџака из 1579, у ком се помиње „варош Шемлик, друго име Вршац“. Облик Шемлик изведен је од мађарског „шомљо“, што значи врх, па је постало јасно да Вршац јесте идентичан са насељем Ершомљо – објаснио је Крстић у својој стручној књизи „Између брега и рита – Ер(д)шомљо – Вршац у средњем веку“.

Фото: Ј.Баљак

Др Александар Крстић

Више домаћих и страних истраживача је и раније спорадично указивало на ове чињенице, али су оне тек са овом Крстићевом књигом из 2019. постале научно прихваћене. У њој пише да најстарији познати помен овог јужнобанатског града потиче из 1227, када је калочки надбискуп Угрин Чак свој наследни посед Ердшомљо заменио са краљем Андријом II за Пожегу у Славонији. А први недвосмислени доказ да на брегу стоји камена тврђава, датира из 1323, када се Никола Јанки помиње као кастелан, тј. заповедник тврђаве Ердшомљо. Дакле, читав век пре досадашњих веровања.

-Бројна документација доказује да су вршачко утврђење саградили Угари, а не деспот Ђурађ Бранковић. Наиме, угарски краљ Бела IV је 1242, након одласка Монгола са ових простора, наредио масовну изградњу камених утврђења у пограничним подручјима. Прво је било изграђено управо у Вршцу, тј. Ердшомљу, највероватније крајем 13. или почетком 14. века – рекао је раније Крстић, за „Новости“.

Фото: Ј.Баљак

Вршачка кула данас

Тек касније је ово утврђење прешло у посед српских деспота. Најпре је, почетком 15. века, њиме владао деспот Стефан Лазаревић, а 1431. већ је припадао његовом наследнику Ђурађу Бранковићу. То је осам година пре него што је, по старом веровању, Ђурађ наводно подигао Вршачку кулу.

-Све ове деценије нису недостајали документи, који би поткрепили то што је Крстић доказао, већ је недостајало – име. Феликс Милекер, истраживач и дугогодишњи кустос вршачког музеја, Вршац је тражио под другим топонимима, па је, тако, оближње насеље Подверса прочитао као „Подвршан“ и повезао га са вршачким подграђем. Та претпоставка дубоко се укоренила у историографији, али и у локалном памћењу, па и данас у Вршцу, подно брега, постоји Подвршанска улица – каже нам Стефан Мавровић, кустос Градског музеја Вршац.

Тешко је, с тога, сада преко ноћи променити то старо веровање, на ком су одрасле бројне генерације. Градски музеј је сталном поставком у Вршачкој кули јасно разграничио три периода владавине тим утврђењем – од Угара, преко српских деспота до Османлија. И на сајту Wikipedia су ти подаци измењени, али су поједине релевантне адресе, попут званичног сајта Града Вршца и локалне туристичке организације, задржале старе наводе, што додатно збуњује јавност. Мора се зато више радити на промоцији ове приче, како би права историја Вршца заиста била прихваћена.

Фото: Ј.Баљак

Стара карта на којој је Вршац приказан под именом Ердшомљо

КАРТОГРАФСКИ ДВОЈНИК

ЗАБУНА није живела само у књигама, већ и на географским картама. На Лазаревој Tabula Hungariae из 1528, Ершомљо је приказан као утврђен град на брду, али је необична оријентација те карте збуњивала касније генерације европских картографа. Они су то место померали све даље од Вршачког брега, па је Ершомљо, тако, стигао и до саме границе Влашке и Трансилваније.

-Додатна забуна уследила је када је у 16. веку почело да се примењује ново име града – Вршац. Дешавало се тада да на истој карти буду приказана оба топонима, али као два различита места. Тако је један стварни град добио сопственог картографског двојника, чекајући векове да та загонетка буде разрешена – каже Мавровић

ВРХ КАО ГЛАВНА СПОНА

СВА четири назива, која је Вршац носио у прошлости, имају заједничког именитеља – брдо на чијем је врху сазидано утврђење. Стари мађарски назив Ердшомљо значи Шумовити врх, планина или брег. Турски Шемлик је изведен од мађарског оронима „шомљо“, што значи врх, а и словенски назив Вршац, који се задржао до данас, у корену има исти тај појам.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi

pogledaj sve

18+ Zabranjeno je učestvovanje maloletnih lica u igrama na sreću. Igre na sreću mogu izazvati zavisnost.

Није нас брига за фер-плеј, одј**и! Капитен Србије открио скандалозну сцену са Европског првенства

"Није нас брига за фер-плеј, одј**и!" Капитен Србије открио скандалозну сцену са Европског првенства

Мушка одбојкашка репрезентација Србије победила је Холандију у трећем колу групне фазе Европског првенства после преокрета епских размера 3:2 (20:25, 23:25, 30:28, 25:15, 17:15). Изјава након меча капитена Србије Николе Јововића никога није оставила равнодушним.

14. 09. 2026. у 22:51

Коментари (0)

Каква два потписа за Црвену звезду!