ЧУВАЈУ И КЊИГУ ИЗ 1206: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић" баштини право благо у Одељењу реткости (ФОТО)

ГОВОРИО је велики Хорхе Луис Борхес како је "увек замишљао да је рај нека врста библиотеке".

ЧУВАЈУ И КЊИГУ ИЗ 1206: Универзитетска библиотека Светозар Марковић баштини право благо у Одељењу реткости (ФОТО)

Фото: Никола Скендерија

Један такав рај где се осети истинска магија књиге, тог најтишег и најсталнијег пријатеља човековог, најмудријег саветника и најстрпљивијег учитеља, већ цео један век има своје место у центру Београда, данас на адреси Булевар краља Александра број 71 - Универзитетска библиотека "Светозар Марковић".

У здању препознатљиве и упечатљиве архитектуре, једна је од највећих научних библиотека на Балкану, установа културе од националног значаја са богатим фондом од око 1.500.000 књига и публикација. У том храму књига изузетно место припада фонду посебно чуваном у, нама за ову причу важном, Одељењу реткости. Тако се званично назива, а међу запосленима - трезор. Јасно је одмах да су у њему највредније збирке Универзитетске библиотеке: рукописне и штампане књиге, атласи, некњижна грађа (плакати, карте, фотографије, разгледице)...

А, најстарији рукопис потиче из 1206. године - "Зналци дубинског знања о суфизму". Непроцењива је и збирка ћирилских рукописа насталих од 13. до 18. века (јеванђеља, псалтири, минеји, молитвеници) као и значајни световни текстови попут Душановог законика и списа о Косовском боју.

Фото: Никола Скендерија

Најстарија књига из 1206. године

- Одељење реткости настало је 1926. убрзо по отварању библиотеке. На самом отварању 24. маја 1926, имали су првенство да обиђу целу зграду професори универзитета и свештена лица, државни званичици..., а после су ушли студенти. На отварању је био и епископ Јосиф Цвијовић, тада владика битољски, касније митрополит скопски СПЦ. Био је одушевљен свиме што је видео, па је убрзо упутио писмо ректору Слободану Јовановићу обавестивши га да је прикупио 35 рукописних и 30 штампаних књига у својој епархији и да жели да их поклони Универзитетској библиотеци. Када су те прве наменске књиге стигле формирано је Одељење реткости - каже за "Вечерње новости" Светлана Пуцаревић, виши библиотекар, руководилац овог одељења.

Фото: Никола Скендерија

Псалтир са Доситејевим својеручним записом

У трезору нисмо знали коју од драгоцености овог непроцењивог културног блага пре да затражимо и погледамо. Опчиниле су нас мајсторски рађене старе корице, филигранско књижење, украси, рукописи-краснописи каквих више нема... Сва та грађа у одељењу реткости настала је до краја 1867, али ту су и каснија издања од посебне вредности. Да ли најпре погледати ћирилске рукописе из 13. века, или оне оријенталне на арапском, османском и персијском језику, или пак инкунабуле и србуље? Или да затражимо прва и ретка издања дела Доситеја Обрадовића, Вука Караџића, Његоша... или јединствене примерке старих српских новина и часописа, старих географских карата и атласа, међу којима се издвајају бакрорези и планови Београда из 18. века?

Фото: Никола Скендерија

Најдекоративнија књига

Видети оригинални рукопис из 1206. био је, ипак, највећи изазов. Госпођа Пуцаревић навлачи на руке беле памучне рукавице и из специјално направљене кутије, пажљиво, са неким узвишеним, лепим страхопоштовањем пред нас вади то дело које броји осам векова и још 20 година. Величанствено. Малена руком писана књига која је тек толика да може стати на длан, а вредност њена је непроцењива. Тај драгоцени, најстарији рукопис фонда ове библиотеке је препис дела "Зналци дубинског знања о суфизму", који је написао чувени персијски мистик и оснивач дервишког реда Сухраварди (1145-1235), а сам препис је завршен 1206.

У збирци рукописа на оријенталним језицима, којих је укупно 397 у 633 књиге, највише је оних на арапском (498), на османском (126) и персијском језику (9), а већином су из области права, историје, књижевности, филозофије...

Пажњу нам привлачи и књига луксузних чврстих корица од слепљених листова хартије са преклопом на задњој корици, а саме корице превучене платном и појачане кожом. Рукопис писан црним мастилом, а поједини термини и ознаке у тексту црвеним... Униван је украшен стилизованим орнаментом биљног мотива у златној, тиркизној, зеленој, црвеној и црној боли. Дело је то Ибн Кутајба (828-885), чувеног исламског научника персијског порекла.

Фото: Никола Скендерија

Запис о Косовском боју на латинском језику

Али, како не видети српске рукописе писане на старословенском. Жеља жива искала је да видимо Душанов законик, тачније његов препис. И опет врло пажљиво, с белим памучним рукавицама на рукама доноси нам га Светлана Пуцаревић. Објашњава нам да је то Барањски зборник, настао крајем 15. века, а нађен 1912. у једној сеоској цркви у Барањи. За Универзитетску библиотеку набављен је 1951. из приватне збирке Јоце Вујића, откупљен од његове ћерке за тадашњих 100.000 динара.

Фото: Никола Скендерија

Барањски препис Душановог законика

Овај Зборник има пет делова, а његов четврти део, од стране 125. до 152. је "Законик благословернаго цара Стефана" (Душанов законик) па се зато назива Барањски препис Душановог законика. Понешто смо успели да прочитамо и разумемо из тог чувеног закона на који се и дан-данас, усмено, често позивамо. И некако смо чудесно треперели док смо га посматрали. "Ма треба то као по Душановом законику", одзвањају нам речи многих од нас обично кад бисмо хтели да строго спроведемо законе у дела.... У Барањском зборнику, први део од 1. до 116. стране је скраћена Синтагма Матије Властара, затим од 117. до 120. стране правила Светог Јована Посника, трећи део од 120. до 125. је Законик цара Јустинијана, док је пети део Устављеније Светог Алонија, од 153. до 231. стране. Зборник има 231 лист, нема седам почетних листова, а лист 152 је празан.

- Желите ли да видите оригиналан рукопис Доситеја Обрадовића - упитала нас је Пуцаревићева.

И пре него што смо потврдно одговорили пред нама је био Псалтир.

- Ово је Псалтир с последовањем, Хопово 1652-1735. - открива нам Светлана. - У овој рукописној књизи су два оригиална, својеручна записа Доситеја Обрадовића. На листу 170 пише: "Помени Господи раба твојего Доситеја, ђакона хоповског", а на последњем коричном листу, у манастиру Шишатовац после смрти игумана Теодора Милутиновића, који га је примио у Хопово, Доситеј је августа/септембра 1760. забележио: "Теодор Милутиновић игуман у манастиру Хопово на 1758. и на 1759. години Бог да помилује понеже добре управљал овај манастир..." Ово је својом руком писао Доситеј.

ГЕОГРАФСКЕ КАРТЕ И АТЛАСИ

Фото: Никола Скендерија

 

БОГАТА збирка географских карата и атласа обухвата старе мапе на којима су приказани и наши крајеви укључујући приказе опсаде Београда из 18. века. Ова вредна грађа у библиотеку је доспевала најчешће куповином, али и захваљујући даровима истакнутих библиофила и добротвора чија је жеља била да своје збирке оставе на чување будућим генерацијама. Дигиталне колекције мапа из фонда Универзитетске библиотеке "Светозар Марковић у Београду" доступне су на специјализованом порталу ове библиотеке. 

За нас својеврстан благослов, част каква се ретко кад доживи, баш као и тренутак када смо угледали најстарији ћирилски (старословенски) рукопис - Псалтир писан на пергаменту из 13. века. Видели смо и Октоих (осмогласник) из друге четвртине 15. века, са маргиналним украсима и повезом, запис о Косовском боју на латинском језику, јединствено сведочанство да је он наша истина и мит и судбина... И, за крај посете Архијерејски служабник - рукопис писан крајем 17. и почетком 18. века, који је, како каже Пуцаревићева, најдекоративнији рукопис у фонду Универзитетске библиотеке "Светозар Марковић".

Фото: Никола Скендерија

 

Био је то дан у коме смо се уверили да се библиотеке не праве - оне расту, сетили се да нам дан без читања одузима лепоту речи, да равнодушност према књизи осиромашује живот јер оне имају моћ да зауставе време, врате га у прошлост, а потом да полете у садашњост и будућност. 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi

Није нас брига за фер-плеј, одј**и! Капитен Србије открио скандалозну сцену са Европског првенства

"Није нас брига за фер-плеј, одј**и!" Капитен Србије открио скандалозну сцену са Европског првенства

Мушка одбојкашка репрезентација Србије победила је Холандију у трећем колу групне фазе Европског првенства после преокрета епских размера 3:2 (20:25, 23:25, 30:28, 25:15, 17:15). Изјава након меча капитена Србије Николе Јововића никога није оставила равнодушним.

14. 09. 2026. у 22:51

Коментари (0)

КАКО НАСТАЈЕ УКУС КОЈИ ПРЕПОЗНАЈЕМО - ЗАВИРИТЕ ИЗА КУЛИСА MCDONALD’S РЕСТОРАНА