У ИВОШЕВЦИМА УБИЛИ 15 СРБА: У току и после "Олује" хрватска војска чинила многе ратне злочине против цивила, наших сународника
ИВОШЕВЦИ код Кистања. Село у буковичком кршу, одувек је словило за велико, напредно и богато. Село које је своје синове у Великом рату слало на Солунски фронт, у Другом светском рату устало је у антифашистичку борбу и дало многе истакнуте борце НОБ од којих су многи у тој борби за слободу животе положили у Бици на Сутјесци. Село које је у грађанском рату у Хрватској тешко рањено и тешко да ће се икада опоравити.
Фото: Игор Маринковић
Август 4, година 1995. Хрватски војска и полиција, потпомогнути од САД и Запада покренули су злочиначку акцију чији је коначни циљ да се "нанесу такави ударци да Срби практично нестану". И Ивошевци, село готово потпуно насељено Србима, на удару је хрватских бојовника. На удару свирепости и зла. Пред таквим лицем нељуди, колоне цивила кренуле су у збегове, да спасавају голи живот. То се једино могло, а и то је било неизвесно. Пред налетом хрватских снага, опустеле куће су оштећене, паљене и опљачкане. Они који су били у колонама прогнаника ишли су правцем према Републици Српској и територијама које су биле тада српске. Само су стари, болесни и немоћни, остали на својим огњиштима, верујући у људскост, али та вера већини њих није донела нови дан живота. У овом селу хрватски војници, тих тешких дана, убили су или спалили 15 људи!
Фото: Игор Маринковић
Према извештајима посматрача УН за сектор "Југ" и "Веритаса" од 4. до 11. августа 1995. у Ивошевцима су почињени тешки ратни злочини убијањем старијих српских цивила који су остали у својим домовима: Вујасиновић Ђука (1920), Вујасиновић Илија (1942), Королија Душан (1949), Королија Милка (1907), Королија Перо, Королија Сава (1924), Королија Славко, Королија Стеван (1920), Ступар Мара (1929), Рељић Јован (1924), Тишма Манда (1906), Манојловић Ружица (1937), Манојловић Стеван (1940), Вујасиновић Јања (1911) и Тишма Вујо (1912). Убијени су не само током "Олује", већ и после ње. Ове жртве, остале су и без правде пред судовима.
Фото: Игор Маринковић
Ивошевци, крај јула 2026. Према подацима са последњег пописа у селу је око 250 становника, четвороструко мање него на оном последњем уочи рата. Део разорених кућа је обновљен, нека домаћинства живе, нека су озарена доласком чланова породице који живе у Србији, земљама Европе, САД, Канади... Али, много више је забрављених дворишних капија на којима је често име и презиме (некадашњих) власника исписано ћирилицом име, заувек затворених врата и угашених ватри на огњишту, кућа које је "освојио" сав могући коров овога света... Разорена зграда Основне школе "Станко Тишма", разорен некадашњи Задружни дом, лепо камено здање где се некад саборовало, одлучивало, певало и дружило. И његова унутрашњост подлегла је времену и дивљем биљу, зидови исписани графитима, међу њима и један на којем пише "Србија у срцу". Поред зубу времена препуштених школе и дома, терен са кошевима и головима, недавно обновљен средствима Српског народног вијећа (СНВ) за капиталне инвестиције... Мало даље прелепа Црква Светог Јована, око ње гробље.
УМЕШНИ ПРАДЕДА НИКОЛЕ ЈОКИЋА
Фото: Игор Маринковић
САД ћу вам показати код комшија колико су овде људи умешни са каменом и како су давно, градили за сва времена. Погледајте ову порту, од четири масивна камена блока. Њу је, пре век и више, изградио Стеван Манојловић, прадеда по мајци Николе Јокића. Био је много вешт са каменом, на гласу. Њихови су колонизирали, у фебруару 1946, у Риђицу код Сомбора, али су Николина мајка Николина, ми је зовемо Беба, и њен брат Звонко Манојловић долазили као деца овде. Велики је мајстор био Стеван. Никола треба да буде поносан на њега, а и Стеван је негде горе поносан на Николу - испричао нам је Живко Манојловић.
ФОТО: ФИБА.баскетбалл
Покушавамо да разговарамо са житељима, али мало њих је расположено... Капију нам отвара Живко Манојловић, који ускоро пуни 76 година. Његово двориште права је рајска башта, пуна плодова рада, и место где под стрехама има више од 20 гнезда ласта...
- Био сам возач у кистањској Задрузи, а претходно код "Крке" у Книну. Кад је дошло оно зло избегао сам у Нову Пазову. Тих дана први пут сам схватио речи моје мудре бабе Милице. Говорила ми је често: "Дође ли до чега, а доћи ће, немој да га чекаш на кућном прагу. Па да ти њему покушаш објаснити да ниси грешан, јер није он доша због тога што си ти грешан. Него бјежи, моћи ћеш се вратити ако побјегеш. Не чекај га!" Тако је и било - прича Живко за "Новости".
Фото: Игор Маринковић
Каже нам да се својим радом у Пазови скућио и да му тамо живе супруга, син, троје унучади и снаја. Чекао их је да у Ивошевце стигну на годишњи одмор.
- Овде сам сад стално током целе године, од 2021. Откад сам у пензији - наставља. - Први пут вратио сам се у новембру 1997. Кућа ми је паљена, било је чудо једно направљено, али ево хвала Богу, сређивао сам је полако и сви ми сад ту долазе.
Испричао нам је и да је народ овог села вредан, сналажљив, да је стасао на шкртој, али истовремено питомој земљи, борећи се да одвоји земљу од камена:
- Погледајте, овде све рађа. Паприке су ми ове године нарасле по 25-30 центиметара, парадајз ко душа, заливам га и кишницом и изворском водом, маслинама ми је пета им година, а јесенас сам засадио још 12. Видите какав је само црни лук који ми зовемо капула, па грожђе, бело сорте дебит и црно мраштина, смокве беле и црне, крушку, имам и 20 кока... И сви овде тако имају свега у својим баштама и вртовима. Свега имамо, само народа нема...
На зиду своје куће, Живко држи слику свог деде Јакова Манојловића, рођеног 1897, а у њеном углу фотографију свог унука Милоша, рођеног 2013. Замишљен, прича нам:
- Има повратника, али то је мало, нема народа, нема. Ни деце нема као некад. само 1966. у овдашњу школу ишло је 27 ђака. Сада понеко дете има у Вујасиновићима и Тишмама, у Манојловићима ниједно, у Грчићима ниједно... А, где нема деце нема живота. Све имамо, али школе немамо. Ово мало деце наставу похађа у Кистањама. Зло је пореметило цели овај простор.
Фото: Игор Маринковић
Рат, каже, не доноси срећу никоме. Не треба, вели, ружне речи говорити, а камоли недела чинити.
- Ја сам решио да будем овде. Имам 10 дана земље што је око 33.000 квадрата. Добићу трактор, син ми је купио, регистрован је на Нову Пазову, а УНХЦР ће ми га довести. И узораћу 4.000 квадрата, хоћу јечам да засејем, јер је добар за прву сетву где дуго није сејано, он чисти њиву. Живот је стална борба, то свако мора да зна. Зато тај наш избегли народ и њихови потомци треба да се враћају на ову своју земљу. "Нигде у свету нема медених колача", говорила је моја мати Јока и, зато, верујем да ће се враћати - рекао нам је Живко на растанку.
На те његове речи, као неки знак, у своја гнезда под стрехом Живковог помоћног објекта, долетевши са свих страна вратило се десетак ласта...
Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi
САМОУБИЛАЧКА ТАКТИКА ЗЕЛЕНСКОГ: Украјинска војска шаље војнике у „месне јурише“ на Запорошком правцу, трпе језиве губитке
ОРУЖАНЕ снаге Украјине изводе „месне јурише“ на споју Дњепропетровске и Запорошке области и притом трпе велике губитке, изјавио је за војни експерт Андреј Марочко.
17. 08. 2026. у 08:31
ХИТНО УПОЗОРЕЊЕ ЗА ВОЗАЧЕ У СРБИЈИ: Опозвана два популарна Nissan модела због ризика од пожара и повреда
НА сајту система НЕПРО објављен је опозив два модела путничких возила марке Nissan због безбедносних ризика који могу довести до повреда корисника, односно повећаног ризика од пожара.
24. 07. 2026. у 16:00
КРВАВА СВАДБА: Умро после туче у Вадовицама, изгубио свест након што га је полиција савладала - није био позван на весеље
ПРЕМА саопштењу полиције, 38-годишњак се појавио на свадби иако није био позван, али је био гост хотела у којем је прослава одржавана.
17. 08. 2026. у 17:00
Коментари (0)