РЕКЕ ВЕРНИКА ТРАЖЕ УТЕХУ: Зашто стотине хиљада људи хрле Светој Петки у румунски град Јаши
11. 10. 2026. у 07:02
Dodaj Novosti kao svoj Google izvor
У СВЕТУ који никада није био у већој журби, постоје места где време потпуно стаје.
Фото: Ј.С.
Једно од таквих духовних средишта налази се у Румунији, у срцу историјске покрајине Молдавије. Град Јаши већ вековима чува највећу тајну духовне утехе на Балкану – чудотворне мошти Свете Петке, светитељке којој се моле и сиромашни и богати, тражећи лек за душу и тело.
Сведочанство вере под отвореним небом
Сваког 14. октобра, Јаши постаје престоница свеправославног ходочашћа. Како Румунска православна црква прати нови календар, празник Свете Петке овде се обележава тринаест дана пре него у Србији, али то не спречава реке српских верника да се придруже овом задивљујућем сабрању. Управо тада, под отвореним небом, дешава се призор који се дуго памти: због хиљада поклоника који се сливају у град, светитељкин кивот се износи из храма и полаже на посебно украшени одар у порти цркве. Километарски редови који се тада формирају нису производ верског туризма; овде се долази по наду, завет и веру у исцељење. Људи стрпљиво чекају сатима, често и целе ноћи на оштрој јесењој хладноћи, док хиљаде упаљених свећа обасјавају лица ходочасника, а тихи шапат молитве одзвања градским улицама. Све то ради само неколико секунди у којима понизно спуштају главу на нетљене мошти Преподобне мати Параскеве. Ипак, сви сведоци овог чуда тврде исто – у тренутку додира са овом светињом, сваки физички умор неминовно нестаје, а замењује га несвакидашњи, дубоки унутрашњи мир.
Историјски пут дуг осам векова
Мало је познато кроз каква су бурна историјска превирања и сеобе прошле мошти Свете Петке пре него што су 1641. године пронашле свој трајни мир у Јашију. Ова светитељка вековима невидљивим нитима спаја Балкан – од Епивата у коме је рођена, преко Цариграда, Трнова и Видина, па све до српске престонице. Након Косовске битке, мудра кнегиња Милица је 1398. године од султана Бајазита измолила њене свете мошти и донела их у Србију. Оне су најпре почивале у средњовековном граду Жупањевцу, одакле су око 1400. године пренете у манастир Љубостињу. У тадашњу нову престоницу, Београд, светиња стиже 1417. године, када је под окриљем деспота Стефана Лазаревића у Доњем граду подигнута првобитна капела Свете Петке. Овде је била главна заштитница и утеха српског народа све до пада града под Османлије 1521. године. Султан Сулејман Величанствени их тада односи назад у Цариград као ратни трофеј. Тек век и по касније, молдавски војвода Василије Лупу чини готово немогуће: исплаћује огромне дугове Цариградске патријаршије према Порти, откупљује мошти и са највишим почастима их доноси у Молдавију, запечативши тако вечну везу ове велике угоднице Божије са српским и румунским народом.
Духовна трансформација модерног човека
Ходочашће у Јаши одавно је прерасло оквире обичног путовања; оно је за савременог човека постало истинско духовно уточиште. У ери оптерећеној хроничним стресом, грозничавом брзином и свакодневним бригама, ово свето место нуди дубоко, готово опипљиво очишћење душе. Путници из Србије који се одваже на овај пут сведоче да већ сам корак преко прага величанствене Митрополитске саборне цркве доноси несвакидашње олакшање, као да сви овоземаљски терети остају испред њених врата. Молитва у тишини, пред кивотом светитељке која је свој земаљски век провела у суровом пустињском подвигу, делује као благотворни лек за немирну свакодневицу. Она нас тихо, без сувишних речи, враћа самим изворима праве вере – подсећајући нас на скромност, искрену љубав према ближњем и хришћанско стрпљење. То су темељне вредности које је брзи ритам модерног друштва готово потпуно избрисао, а које ходочасници у Јашију поново откривају и, као највеће духовно благо, доносе назад у Србију.
Пут који мења поглед на живот
Повратак из Јашија никада није исти као одлазак, јер се са овог светог места нико не враћа празног срца. Ходочашће оставља дубок и неизбрисив печат на души сваког човека, мењајући из корена његове приоритете и поглед на свет. Сусрет са Светом Петком под њеним румунским небеским окриљем најопипљивији је доказ да чуда нису тек некаква далека сећања из старих књига, већ жива стварност која се изнова догађа пред очима оних који верују искрено и чистог срца. За српске поклонике, ово путовање није само прелазак географских граница. То је повратак на сам извор благодати оне светитељке чије име у нашој домовини са љубављу и дубоким поштовањем изговарају милиони верника. Преподобна мати Параскева у Јашију држи широм отворена врата свог кивота, чекајући сваку хришћанску душу која куца у невољи и дарујући јој оно што је данас најтеже пронаћи – мир, наду и спасење.
БОНУС ВИДЕО: Вучић са народом у манастиру Раваница
Исцељења безнадежних, заштитница студената и целог Балкана
Летописи у Митрополији у Јашију препуни су потресних сведочанстава о чудесним исцељењима од најтежих болести, исцељењима слепих и услишеним молитвама за потомство. Град Јаши је уједно и велики универзитетски центар Румуније, због чега Свету Петку овде с поносом зову својом „небеском професорком”. Током читаве године испред њеног кивота стоје непрегледни редови студената који пре испита доносе индексе на благосиљање, молећи се за бистрину ума и мир, а безбројна сведочења потврђују њену брзу помоћ младима пред академским изазовима.
Посебно чудо Јашија јесте риза – одежда у коју су одевене светитељкине мошти, а која се шије по посебном канону у румунским манастирима и мења неколико пута годишње. Као велика светиња, делови ове ризе се поклањају православним храмовима и манастирима широм света. Један део те одежде чува се у капели Свете Петке на београдском Калемегдану, која представља главно стециште њеног култа у Србији. Ипак, највеће духовно благо које српска престоница поседује јесу два прста десне руке Свете Петке, који се вековима чувају у капели Свете Петке на Калемегдану, одмах поред извора чудотворне и лековите воде. Сличан чудотворни извор Свете Петке који деценијама исцељује болесне налази се и у београдском предграђу Железник, као и на Фрушкој гори, у манастиру Петковица и у Беркасову код Шида, правећи нераскидиву мрежу заштите над нашом земљом.
Мање честице њених светих моштију, захваљујући великом поштовању српског народа, данас се налазе и у другим светињама широм Србије – попут манастира Петковица и Фенек, као и у храму у Чачку (Коњевићима), сведочећи да светитељка никада није суштински напустила просторе са којих је пре пет векова физички однета.
Препоручујемо
СВЕТИЊА КОЈА ВЕКОВИМА МИРОТОЧИ: Чудесна снага гроба Светог Симеона у Студеници (ФОТО)
26. 02. 2026. у 19:30
ВЕРА КОЈА ПОМЕРА КИЛОМЕТРЕ: Тајна Богородичиног појаса и светост материје (ФОТО)
01. 06. 2026. у 19:44
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi
Прочитајте више
"Очекујем сина, оставио сам место на руци да му истетовирам име"
"ЛЕВА рука је празна, ту очекујем сина."
10. 10. 2026. у 17:54
ПУЈ ПИКЕ НЕ ВАЖИ: Бившем председнику ЦГ застара за казну затвора - Светозар Маровић може сад слободно да шета отаџбином
СВЕТОЗАР Маровић је осуђен јер је био на челу организоване криминалне групе која је нанела вишемилионску штету Општини Будва, пише РТЦГ.
10. 10. 2026. у 18:45
ОДСТРАЊЕНА ЈОЈ ЖУЧНА КЕСА: Жена Даде Полументе оперисана после ултразвука
"ОДЕМ на ултразвук и доктор уочи ситно камење које је веома опасно јер може да прође кроз жучне канале јако лако, оштети друге органе, а најгоре, оштети панкреас што је јако опасно. Чак је установио и почетак упале жучне кесе."
10. 10. 2026. у 19:21
"Храни псето да те уједе": Грађани бесни због Јозиновића - АПЕЛУЈУ "У Србију више није добродошао!"
ЈАКОВ Јозиновић се суочава са критикама након извођења песме Марка Перковића Томпсона, која изазива контроверзе због својих стихова.
11. 10. 2026. у 08:36
Доктори не верују шта се десило Кристи Пајк - медицински феномен после неуспеле смртне казне
РАНИЈЕ ове недеље повратила је свест и почела да говори, што је запрепастило стручњаке, медицинско особље и њене адвокате.
10. 10. 2026. у 19:20
"МИСЛИЛА САМ ДА ЋУ УМРЕТИ": Лепа Брена о тешком здравственом проблему - "Била сам јако уплашена, тумор маркери су били повишени"
"ПОЧЕЛА сам да живим свим правилима које су ми лекари наложили."
30. 09. 2026. у 10:26
Димитрис Јанакопулос открио: Навијач сам Партизана! Знао сам да ће се Жељко вратити у Панатинаикос...
Први човек Панатинаикоса, Димитрис Јанакопулос, дао је опширан интервју за Моззарт спорт и открио многе занимљивости.
18. 09. 2026. у 09:07
"Није нас брига за фер-плеј, одј**и!" Капитен Србије открио скандалозну сцену са Европског првенства
Мушка одбојкашка репрезентација Србије победила је Холандију у трећем колу групне фазе Европског првенства после преокрета епских размера 3:2 (20:25, 23:25, 30:28, 25:15, 17:15). Изјава након меча капитена Србије Николе Јововића никога није оставила равнодушним.
14. 09. 2026. у 22:51
УЖАС У ХЕРСОНСКОЈ КЛАНИЦИ: "Хало Меланија, ситуација је тешка - деца скапавају од глади"
"ГЛАВНИ узрок хуманитарне кризе је вештачка блокада коју су наметнуле украјинске оружане снаге. Украјински дронови који стално лебде изнад путева и даљински постављају мине на ауто-путевима и стазама спречавају испоруку помоћи."
10. 10. 2026. у 17:53
Најновије из рубрике
ПАДОБРАНОМ СКОЧИЛА ВИШЕ ОД 3.400 ПУТА: Радмила Ђурић из Ниша, иако је већ две године у пензији, не одустаје од висинског адреналина
НИШЛИЈКА Радмила Ђурић (57), бивши припадник и инструктор елитне 63. падобранске бригаде Војске Србије, премашила је укупно 3.400 скокова падобраном. Тај рекорд постигла је током недавно одржаног Отвореног падобранског првенства Србије у Нишу. Данас је међу женама са највећим бројем падобранских скокова у Србији, а у граду на Нишави тај рекорд убедљиво држи.
11. 10. 2026. у 07:00
ИЗВОЈЕВАО ПОБЕДЕ У НЕМОГУЋИМ СИТУАЦИЈАМА: Ратни пут Ратка Младића (1)
ШТА је Ратка Младића разликовало од других официра из тадашње Југословенске народне армије (ЈНА) и учинило га харизматичним војсковођом? Зашто је, док су се његове колеге официри склањале из ратом захваћених подручја у Србију тај, тада пуковник ЈНА из гарнизона у Штипу, Охриду и Приштини кренуо у супротном смеру, ка рату?
11. 10. 2026. у 06:45
СЕЛО КОМОРА РОЂЕНО ИЗ СРЦА ХРАСТА: Место необичног имена на Банији још чува део највреднијег блага српског народног градитељства (ФОТО)
ВАНИЋИ, Грмушани, Тргови, Рујевац..., низала су се прелепа, свим овоземаљским благом дарована, али готово пуста банијска села на путу од Двора на Уни према Глини. Ми смо тражили Комору, где се, како су нам раније с поносом и тугом причали Банијци, још, упркос свему, могу видети старе банијске дрвене куће, део најлепшег и највреднијег блага српског народног градитељства. Не само због невероватне вештине градитеља, него и због дрворезбарених украса на њима, бојења истакнутих делова, због приче о селу "рођеном" из срца храста...
10. 10. 2026. у 07:00
БОГАТСТВО НАРОДСНИХ НОШЊИ БАЛКАНА: У Музеју у Бачкој Паланци изложба модног фотографа Павела Суровог
У ОКВИРУ манифестације „Паланачка јесен“, отворена је изложба српског фотографа Павела Суровог у Музеју града Бачке Паланке. Изложба под називом „Трон“ окупила је љубитеље фотографије, уметности и културе.
09. 10. 2026. у 23:56
ЗИДАР ЈЕСАМ, АЛИ О СВОЈОЈ КУЋИ МОГУ ЈЕДИНО ДА МАШТАМ: Породици Мегић потребна помоћ добрих људи да доврше давно започети кров над главом
ЗИДАР сам, радим од темеља до крова грубе радове. Могао бих сам да нам завршим кућу, али ми треба материјал, који не могу да купим јер нас шесторо живимо од дневница које зарадим на грађевини. Имам и другаре који би ми помогли у свим радовима, да уведемо струју, поставимо керамику, али за материјал је потребно много средстава, а ја их немам, нити могу толико да зарадим. Ето, зидар јесам, али о својој кући једино могу да маштам...
09. 10. 2026. у 18:05
Коментари (0)