ЧЕТУЈЕМО ТАЧНО У ПЕТ ПО ПОДНЕ: У златном добу, весели и бескрајно шармантни, 11 некадашњих ђака прославило 70 година матуре (ФОТО)

НЕКАДАШЊИ ученици београдске Треће мушке гимназије, сада у својим златним годинама, обележили су 70 година матуре.

Фото: N.Skenderija

 У пријатном амбијенту једне старе кафане, у срцу престонице, састало се њих 11 "гимназијалаца", од тридесетак колико их је на прагу десете деценије живота.

Прошло је много година од када су завршили гимназију, али младалачки дух и пријатељства нису ишчезли. Весели, расположени, неодољиви, бескрајно шармантни, пуни шала и анегдота које су препричавали са истим жаром као и пре седам деценија. И за нас млађе дружење са њима био је посебан, непроцењив час о животу, о његовој лепоти уз све оно што са собом носи, даје, узима....

Било их је, кажу, много више. О другарима који се сада друже негде горе, говорили су с осмехом на лицу док су се сећали догодовштина и с тугом у срцу, јер су заувек отишли.

- Док смо могли често смо се окупљали у кафани - каже Светозар Кушић, који је скоро цео радни век провео радећи као лекар у ЈАТ. - Сада уз помоћ савремене технике неколико пута недељно, увек у пет сати по подне, ћакуламо, односно четујемо, како се то модерно каже, на "Скајпу". Шта се може?! Свако време носи своје бреме.

Фото: N.Skenderija

Завршили су гимназију, веле, пре 70 година, а тврде да као да је јуче било. Расули су се на све четири стране света, и изградили успешне каријере: лекарске, професорске, инжењерске... Њих једанаесторо обишло је земаљску куглу неколико пута. Међу њима је чак, шест доктора наука. Осим Кушића, на прославу су дошли Милован Станић, Миодраг Михаиловић, Иван Ђорић, Драгослав Ђукановић, Милан Седлар, Александар Радујко, Љиљана Лешић, Косана Танасковић, Душан Пантелић и Небојша Маринчић.

- Трећа мушка гимназија је била једна од елитних у наше време - прича проф. др Драгослав Ђукановић који је радни век провео на Стоматолошком факултету. - Кад смо били у осмом разреду, донета је одлука да се преименује у Осму београдску гимназију и да се споји са Седмом женском гимназијом, данашњом Четрнаестом. Тако да смо у осмом разреду добили седам девојчица, а нас је било 14.

Фото: N.Skenderija

Од руке до руке иду фотографије из матурских дана, што је подстакло сећања и приче из младости.

- Оно наше време није личило на данашње - сећа се машински инжењер Милован Станић који живи у Италији. - Брига родитеља се сводила на то да нас ујутру пробуде, да нам дају да обучемо чисту одећу и провере да ли смо урадили домаће задатке. Из школе смо долазили на ручак, радили те домаће, ко је имао за ужину је добијао парче хлеба и масти, а ко није, јео је нешто скромније. Лопту нисмо имали. Крали смо чарапе и мајице са жица и од њих правили крпењаче. Утакмица је трајала док траје лопта. Кад се распадне "фудбал", разбежи се и друштво.

Фото: N.Skenderija

За време свечаног ручка, приче њих једанаесторо низале су се једна за другом: - Сећате ли се када је Тома Ранковић увукао ногу у рупу на тротоару и почео да проси?! И, како га је отац ишамарао кад га је видео, а сви који су то гледали су коментарисали да шамара јадно дете без ноге. Или, када нам је професор Фопиш дао да научимо песмицу на енглеском. На следећем часу прозове првог, а он издекламује песмицу без погрешке. Други и трећи исто тако. Тек кад је неко прочитао "тхе" уместо "д" и "схоулд" уместо "шуд" приметио је да је неко целу песмицу исписао крупним словима на табли.

Слављеници су се сетили и својих професора.

- Често кажем да је Трећа мушка гимназија била у оно време београдски и српски универзитет. Сви смо ушли у њу у дрвеним сандалама које смо добили после окупације, а постали смо академци великог стила. Професори су били строги, неки од њих су у Трећу мушку дошли са универзитета, по казни - прича нам гинеколог Миодраг Михаиловић, који иако је ушао у 90. годину у Швајцарској и даље ради.

Фото: N.Skenderija

За многе од присутних, сусрет је био више од обичне прославе годишњице матуре. Био је то тренутак када су се поново осетили младима, када су заборавили на болести и године. Прослава је трајала до касног поподнева, а смех није престајао ни за тренутак. Слављеници су наздрављали старим временима, пријатељству и здрављу.

На растанку су се договорили да се следеће године поново окупе на истом месту и у истом, добром расположењу, уз наду да ће их здравље послужити.

Препоручујемо

Економија

0 154

МИНИСТАР МАЛИ О ЈОШ ЈЕДНОМ ПОВЕЋАЊУ ПЕНЗИЈА ДО КРАЈА 2024: Ево кад пензионери могу да очекују повишицу

13. 05. 2024. у 12:10

Пензионери

0 16

СЈАЈНЕ ВЕСТИ ЗА ПЕНЗИОНЕРЕ: Новац сутра леже на рачун овој групи грађана

09. 05. 2024. у 15:16

Друштво

1 13

Пензионерске картице Фонда ПИО

02. 05. 2024. у 07:15

Друштво

0 124

СТИГЛЕ ДОБРЕ ВЕСТИ ЗА ПЕНЗИОНЕРЕ У ВЕЗИ СА ПЕНЗИОНЕРСКИМ КАРТИЦАМА: Тиче се бесплатних услуга, важно је за све

24. 04. 2024. у 09:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације