НЕ ПРОЂЕ ДАН ДА СЕ НЕ СЕТИМ ЈУНАКА СА КОШАРА: Потпуковник Драгутин Димчевски, командант 53. граничног батаљона, о легендарној бици 1999.
ДА се међу официрима Приштинског корпуса, међу тим херојима мерило "време" ко је најдуже и највише провео под шлемом и на првој линији фронта са непријатељем пре 25 година, Драгутин Димчевски, потпуковник (тада мајор) вероватно би "узео" прво место.
Фото: Приватна архива
Свих 67 дана боја на Кошарама био је на обронцима Проклетија, углавном са својим војницима 53. граничног батаљона.
Био је одговоран за 13 караула, а изгубио је 16 бораца.
- Много је то, каже после 25 година, али није могло другачије, борбе су биле веома тешке.
Након повлачења са границе, батаљон је размештен у Брус док је исте јесени мајор Драгутин кренуо да обилази гробове својих војника сахрањених по Србији и Црној Гори. Улазио је, како прича за "Новости", у најмање 13 домова завијених у црно. И 25 година од битке на Кошарама, овог априла, заједно са друговима, походи породице погинулих сабораца.
- После свега, шта да кажем како се осећам: као поносан човек и достојан официр - одговара Димчевски на питање, трудећи се да објасни дубоке емоције. - Те 1999. нисам био свестан своје улоге у историји одбране моје земље нити сам, када је завршен рат тог јуна, тачно знао какав подвиг смо извојевали. Да нисам тада био тамо, тешко бих се кајао. И да након рата не обилазим породице наших палих другова, не бих био ни приближно свестан колики су див-јунаци били млади војници. И њихови најмилији.
Са Вучићем на караули Дева
Фото: Приватна архива
Слаже се Димчевски да су Кошаре биле намерно заборављене годинама и да Александар Вучић има много везе са тим што се данас славе јунаци ове битке.
Мајор Димчевски је према ратном дневнику са Кошара на караулу стигао мање од сат по нападу 9. априла у 6.40. По доласку, одмах је преузео команду, консолидовао редове и вратио борбени морал "погођен" артиљеријском баражима из Албаније и авионским ударима НАТО.
- Кренуо сам од војника до војника у рову и тако данима све време док се водила битка на Кошарама говорећи како морамо по цену живота да одбранимо Проклетије - прича Димчевски. - Да смо устукнули побили би нас у одступању. Овако, одбијали смо их "лицем у лице". Искусним терористима и НАТО инструкторима који су водили шиптарске јурише није било јасно зашто не одустајемо.
Звали су војници Димчевског пре 25 година "тата" и он је то и био. Као строг отац многе ствари је бранио војсци - ватру у рову или околини нису смели да упале да их не виде дронови.
Разум и јуначење младих војника
НАМА на Кошарама су беспилотне летилице биле нон-стоп у ваздуху и оне су и тада имале уређаје који су аутоматски преносили координате - сећа се ратне драме потпуковник Димчевски. - Војска није волела што им је дозвољено да "промоле нос" само кад се боре и било је и јуначења. А онда на Шабановим ливадама 10. и 11. маја, на положају испод нас чета из 125. бригаде је не слушајући старешину запалила ватру, а беспилотна летилица је то регистровала. Имали су 17 погинулих.
- Смрзавали су се граничари, тресли се као пруће од зиме, али су схватили да ако чак и цигарету запале у рову, непријатељ ће их "намирисати". Веровали су ми и када нам је било најтеже.
Најтеже је било 11. априла. На Ускрс је Димчевском погинуло осам војника и командир вода. Сећа се свега као да је било јуче: на локацији Шабанове ливаде погинуо је војник Драган Милићевић Шумар, на Орезу су погинилу водник Иван Васојевић, Дарко Белобрк, Предраг Богосављевић и Миленко Божић.
- Ова четворка је погинула на моје очи. Доводио сам 20 војника да појачам одбрану и био на 20 метара кад су Шиптари на њих отворили ватру. Они су устали у рову мислећи од терориста да смо ми - каже потпуковник.
Истог дана на левом крилу, према караули Морина, погинули су Иван Богослављевић, Симо Поповић и Радиша Илић. Симо и Радиша су претходно успели да се пробију до карауле Морина да однесу део муниције и у повратку их је чекала заседа. Богослављевић који је учестовао у обрачуну погинуо је окрећући ручни бацач заплењен од терористе. Убио га је снајпер.
Сећа се потпуковник Драгутин и свих детаља после боја на Кошарама. Прво је на јесен отишао у село Мијајловац на Морави да обиђе породицу погинулог Драгана Милићевића. Да им објасни како је страдао њихов син и брат:
- Ту сам разумео да за њих и мене рат никад неће завршити и да ће битка на Кошарама за нас заувек трајати. У Врању сам после обишао породицу водника Предрага Милановића. Иза себе је оставио двоје деце...
Потпуковник је "репортирао" и породици Бобана Миленковића из Владичниг Хана и тамо га је дочеко покојников рођени брат који је био исто граничар. Онда је ишао у Лесковац, па у Нови Сад.
Наш саговорник каже да му је било тешко код породице Дарка Белобрка који је био јединац, а отац му је био каменорезац.Клесао је сину споменик за гроб. Ишао је и у Лаћарак код Миленка Божића где су га дочекали отац и син док је мати умрла од туге.
Након тога у Црној Гори био је у породици хероја поручника Леовца.
Важно да старешина држи реч
ПОВЕРЕЊЕ у старешину је кључно у боју, а војници су веровали Димчевском и када је он сам сумњао.
- То су све тешке слике, нема шта лепо да се исприча, али опет, кад се живот и смрт "загрле" има свега. Смеха и суза - прича Драгутин. - Далибор Трајковић био је тешко рањен на Кошарама и обилазио сам га у његовом селу у Поморављу. Десило се да је моја војна компањола стигла пред његов дом док је породица давала годишњи парастос некој рођаки те смо Далибора затекли како лежи непомичан у кориту, због повреда. Са узвишења где је било гробље неко је видео војно возило и помислио да је и Далибор "отишао". Трајковићи су долетели као без душе, прво су плакали, па смо се смејали...
У Црној Гори, у селу код Плужина, породица страдалог Сима Поповића, три његова брата, две сестре и отац, команданта граничара дочекали су као у народној песми. "Морали смо да се бранимо да бисмо живели", тешили су потпуковника који је заплакао видевши јунаштво Поповића.
- Они су ми дали снагу да могу даље да обилазим породице - каже Димчевски. - Толико су били захвални што сам дошао... Симин отац Сретен ми је казао: "Тешко нам је, боли нас, али нема повратка... Морамо да живимо...". Онда сам даље наставио некако лакше и данас више немам дилему око своје мисије. Не сме да се заборави ничије јунаштво. Због живих.
БОНУС ВИДЕО - ЕКСКЛУЗИВНО: Српски свештеник скида албанску заставу са Кошара
Препоручујемо
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Нови Samsung Neo QLED телевизори померају границе кућне забаве
У СВЕТУ кућне забаве, где сваки пиксел, боја и детаљ чине разлику, нови Самсунг телевизори, недавно представљени на Унбоx&Дисцовер догађају, ступају на сцену са револуционарним иновацијама.
26. 04. 2024. у 16:00
САД И ТЗВ. КОСОВО ХОЋЕ ДА ИМА СОПСТВЕНУ СРЕБРЕНИЦУ! Председница лажне државе у перфидној игри оптужила Београд
ПРЕДСЕДНИЦА лажне државе Косово Вљоса Османи, и поред тога што још нису прескочили последњу станицу ка чланству у Савету Европе - гласање на Комитету министара 17. маја најављује да ће породице несталих моћи да туже Србију Европском суду за људска права за повреду права на живот њихових најмилијих.
29. 04. 2024. у 07:00
БИЛЕ ПОСЕБНО ВЕЗАНЕ: Ко је била мајка Бојане Јанковић - преминула пре неколико месеци (ФОТО)
ВОДИТЕЉКА Бојана Јанковић сахрањена је на Новом гробљу у Београду, њу су на вечни починак испратили у великом броју пријатељи, породица, а њен бивши супруг Огњен Јанковић одржао је потресан говор.
29. 04. 2024. у 13:49
Прочитајте више
Нови Samsung Neo QLED телевизори померају границе кућне забаве
У СВЕТУ кућне забаве, где сваки пиксел, боја и детаљ чине разлику, нови Самсунг телевизори, недавно представљени на Унбоx&Дисцовер догађају, ступају на сцену са револуционарним иновацијама.
26. 04. 2024. у 16:00
УЕФА У ШОКУ: Русија се одлучује на радикалан потез?
РУСИЈА и Украјина су и даље извори најважнијих вести на свету, збивања из тих држава се прате из минута у минут, уживо, али постоје и пратећи догађаји до којих су довела војна дејства, а који привлаче огромну пажњу светске јавности. Спорт је један од сегмената живота на које је рат такође утицао, а фудбал, као најпопуларнија спортска дисциплина, посебно је занимиљив ових дана, због руске ситуације у њему.
29. 04. 2024. у 21:07
"ФУКАРА" БИ ОПЕТ ДА ПОСВАЂА НАРОД: Деца логораши из минулог рата у БиХ имају бојазан да се страхоте грађанског рата могу поновити данас
УВЕК пред мај, уназад већ 32 године, онима који памте у Босни и који су прошли кроз рат језа се шири телом и умом.
29. 04. 2024. у 10:00
МАРИЦА ЈЕ СИМБОЛ ПАТЊЕ И СТРАДАЊА: И четврт века од гнусног силовања малобројни Срби у Белом Пољу код Пећи живе у страху и изолацији (ФОТО)
ИМАМО и петоро деце, петоро ђака, све скупа петнаестак породица, тридесетак људи, у нашем селу Бело Поље. Само двоје је старијих, остали су, што би се рекло, средовечни. А до 1999. године било је овде више од сто педесет српских домова.
29. 04. 2024. у 08:45
ЈОШ СМО ЖИВИ, ПЛАНИРАМО И БУДУЋНОСТ! Репортер "Вечерњих новости" у личком селу Горња Плоча, где је отворен српски културни центар (ФОТО)
ТАКО близу најважнијег ауто-пута А-1, артерије Хрватске и модерне државне цесте Д 522, а тако далеко од цивилизације и насушних животних потреба - тужна је судбина некад широм бивше СФРЈ и Хрватске чувеног села Горња Плоча, у доњој Лици.
29. 04. 2024. у 07:50
РАНА НА ДУШИ БЕОГРАДА: Пре четврт века, ракете НАТО агресора срушиле су Авалски торањ (ФОТО/ ВИДЕО)
ТАЈ 29. април 1999. остао је урезан у сећању многих Београђана.
29. 04. 2024. у 20:00
Најновије из рубрике
РАНА НА ДУШИ БЕОГРАДА: Пре четврт века, ракете НАТО агресора срушиле су Авалски торањ (ФОТО/ ВИДЕО)
ТАЈ 29. април 1999. остао је урезан у сећању многих Београђана.
29. 04. 2024. у 20:00
"ФУКАРА" БИ ОПЕТ ДА ПОСВАЂА НАРОД: Деца логораши из минулог рата у БиХ имају бојазан да се страхоте грађанског рата могу поновити данас
УВЕК пред мај, уназад већ 32 године, онима који памте у Босни и који су прошли кроз рат језа се шири телом и умом.
29. 04. 2024. у 10:00
МАРИЦА ЈЕ СИМБОЛ ПАТЊЕ И СТРАДАЊА: И четврт века од гнусног силовања малобројни Срби у Белом Пољу код Пећи живе у страху и изолацији (ФОТО)
ИМАМО и петоро деце, петоро ђака, све скупа петнаестак породица, тридесетак људи, у нашем селу Бело Поље. Само двоје је старијих, остали су, што би се рекло, средовечни. А до 1999. године било је овде више од сто педесет српских домова.
29. 04. 2024. у 08:45
ЈОШ СМО ЖИВИ, ПЛАНИРАМО И БУДУЋНОСТ! Репортер "Вечерњих новости" у личком селу Горња Плоча, где је отворен српски културни центар (ФОТО)
ТАКО близу најважнијег ауто-пута А-1, артерије Хрватске и модерне државне цесте Д 522, а тако далеко од цивилизације и насушних животних потреба - тужна је судбина некад широм бивше СФРЈ и Хрватске чувеног села Горња Плоча, у доњој Лици.
29. 04. 2024. у 07:50
МОЈ ДОМ ЈЕ У ПРИШТИНИ, ГДЕ ЈЕ БИО МОЈ ЖИВОТ: Оливера Будимир о непреболу Косова четврт века касније - "Свог супруга нисам видела мртвог..."
КАД сам завршила свој први роман "Лавиринт живота", мислила сам да сам рекла све што се тиче Косова, али нисам. После сам написала још један роман такве тематике, "Увир на извиру". А недавно и трећи, који се такође дотиче те теме.
28. 04. 2024. у 14:00
Коментари (0)