ХЕРОЈСТВО СРПСКИХ СПАРТАНАЦА: Навршава се 25 година од почетка крваве битке на Кошарама, савременог епског боја за одбрану наше границе

Њихово јунаштво зауставило је копнену инвазију НАТО агресора и терориста тзв. ОВК на Србију. Животе у овој легендарној бици положило је 108 војника, официра и добровољаца.

Фото Б. Антић

КРВАВА Битка за Кошаре почела је на данашњи дан, пре 25 година. На православни Велики петак, 9. априла 1999, НАТО авијација, артиљерија Војске Албаније и око 1.500 пешадинаца-терориста ОВК напало је укупно 130 граничара 53. Граничног батаљона наше војске у рејону карауле Кошаре. План је био да албански терористи као НАТО пешадија муњевито прегазе српску одбрану и направе сигуран коридор кроз Јуничке планине за праву копнену инвазију коју би извели војници западних земаља. На жалост планера операције из НАТО, српски војници издржали су паклене нападе агресора и терориста у којима су коришћене касетне и напалм бомбе, као и радиоактивна муниција, и одбранили најтеже одбрањиву тачку српске границе на Проклетијама. Са положаја су се повукли као победници тек када је потписан Војно-технички споразум у Куманову. Животе у овој епској бици положило је 108 војника, официра и добровољаца.

Ово је била замисао команданта НАТО агресије, америчког генерала Веслија Кларка, који је био фрустриран војним неуспехом кампање бомбардовања Србије из ваздуха, због чега је тражио од Беле куће и НАТО савезника дозволу да започне копнени напад из Албаније и Македоније са 100.000 војника.

Фото Архива

Политичари из НАТО земаља нису били расположени да ризикују, али Кларк није одустао и у Албанији је почео да концентрише снаге за копнени продор у Србију. Он у мемоарима потврђује да је по његовом наређењу у Албанији, у Куксу, формирана база копнених снага НАТО предвиђних за други ешелон инвазије, да би Алијанса имала што мање губитке. Главни терет пробоја под заштитом артиљерије из Албаније и НАТО ваздухопловства требало је да поднесу терористи ОВК. Кларк је поручио Вашингтону: "Да бисмо били сигурни да ћемо моћи да продремо и да операцију окончамо за неколико недеља, хтео сам шест дивизија, лаких, тешких и мешовитих. Биће потребна и америчка поморско-десантна пешадија, као и ваздухопловне снаге. Проћи ћемо путевима кроз Албанију и Македонију".

Фото: Депоситпхотос/Принтсцреен

У три ујутро, 9. априла, почело је тешко артиљеријско бомбардовање у правцу карауле Морина, да би се сакрио истински правац напада. Око 4.30 завеса од артиљеријских пројектила покрила је караулу Кошаре, а за њом је следио масовни пешадијски напад ОВК. Током следећих пет дана терористи су у масовним нападима уз помоћ НАТО безуспешно покушавали да пробију одобрану, а онда је Војска Југославије узвратила контранападом и осујетила план о копненој инвазији. Прича о херојској одбрани Кошара, која је из срамних политичких разлога тек после неколико година доспела у јавност је део много веће херојске саге о одбрани граница Србије.

- Копнени део оружане агресије 1999. интезивно је вођен на скоро 200 километара фронта из правца Албаније, али и БЈР Македоније, и истовремено у дубини територије Космета. Борба је била на живот и смрт, и у њој, на граничним међама ондашње Југославије и Србије, снаге НАТО и његових савезника, оружаних снага Албаније и терористичке ОВК доживеле су прави војнички фијаско - наводи пензионисани пуковник Милош Јевтић, некадашњи припадник Приштинског корпуса и учесник епских битака.

Млади војници на караули почетком марта 1999. Фото Приватна архива

Он наглашава да су НАТО и терористи уско сарађивали и координисали борбена дејства, а као илустрацију наводи рапорт тзв. Генералштаба ОВК, послат команди НАТО снага и Веслију Кларку, од 26. марта и 18. априла 1999, до кога су дошли наши обавештајни органи.

- У Албанији је, рецимо, било ангажовано око 10.000 војника из САД, Британије, Италије, Француске, Немачке, Холандије и Данске. Амерички контигент "Таск форс игл" бројао је око 5.300 људи, имао је војнообавештајни центар и логистичке јединице, 24 борбена хеликоптера "апач", 22 оклопна транспортера "бредли", 15 тенкова типа "абрамс" и борбене авионе типа А-10. У Албанији је, такође, било око 15.000 припадника ОВК, којима су садејствовале јединице Војске Албаније и милиције, еквивалента десетак хиљада бораца. Обавештајне активности координирали су припадници најјачих западних обавештајних служби, а формиран је и обавештајни центар тзв. ОВК на тромеђи СРЈ, Албаније и БЈР Македоније - наводи пуковник Јевтовић само америчке снаге, а било је и још албанских тенкова од којих је пет уништено.

Он објашњава да је Битка на Кошарама била само почетна фаза много веће операције копнене агресије под именом "Стрела".

- Она је планирана пре почетка НАТО агресије, да се реализује у две фазе, а по отварању коридора и уласка на КиМ, наставила би се дејства по дубини територије ради заузимања комплетне територије КиМ и Србије - наводи Јевтовић.

ПЛАНОВИ И ПРОПАЛЕ НАДЕ

КАДА је план "Стрела 1" за инвазију преко Кошара пропао, тереористи су тражили акцију "Стрела 2", наводи пуковник Јевтовић: "О томе говоре извештаји тзв. Генералштаба ОВК Шону Бернсу од 27. 4. 1999, о 'размештају Српских снага које морају бити нападнуте вечерас или у току сутрашњег дана најкасније', као и обраћање команданту НАТО снага Веслију Кларку за проширивање укупних активности на КиМ од стране НАТО".

Препоручујемо

Репортаже

0 0

УГРОЖЕНА КАРПАТСКА МИШЈАКИЊА: Ретка биљка расте само на Вршачким планинама, изнад клуба "Изазов"

04. 03. 2026. у 18:12

Репортаже

0 0

ЧАК 600 СЕЛА НЕМА НИЈЕДНЕ КРАВЕ: Депопулација и старење становништва у потпуности променили образац живота у руралним подручјима

04. 03. 2026. у 16:00

Репортаже

0 9

ЈАПАНЦИ ТРАЖЕ ЈНА ШАПКЕ И СРПСКЕ ШАЈКАЧЕ: Захваљујући хобију Николе Дивца, из Панчева, наше униформе и војна обележја стигле до Токија

04. 03. 2026. у 14:27

Репортаже

0 4

ЊУТН НАС „ГЛЕДА“ ДОК РУЧАМО: Млади математичар из Кикинде Новак Деспотовић студира на колеџу Тринити у Кембриџу (ФОТО)

03. 03. 2026. у 14:29

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације