КО до понедељка увече није био сасвим сигуран где се налази Беочин, већ у понедељак вече знао је тачан одговор: то је општина у Јужнобачком округу, ушушкана између Срема и Дунава, у којој живи 13.875 житеља, а међу њима и професорка књижевности Сања Павловић (32), рекордерка квиза "Потера."
ЖИВОТ је као маратон - некад су кораци тешки, али сваки од њих носи снагу и вољу за даље. Управо зато је Маша Чалошевић (29), одлучила да 28. априла истрчи своју најтежу трку, ону против рака дојке, свега годину пошто је сазнала дијагнозу. Трчала је на дан свог рођења и на Београдском маратону истрчала полумаратон дуг 21 километар и то између две хемотерапије. Њен подвиг није само обичан спортски успех, већ прича о снази и одлучности у борби са тешком болешћу.
МАЈСТОР кулинарства Маријана Педовић Мурс (36) реконструисала је трпезу краљевске лозе Немањића. Четири године је, у потрази за старим рецептима, долазила у Србију са Новог Зеланда, где живи и ради. Шта се у средњем веку јело проналазила је у старим куварима, историјским записима, па чак и у народним песмама и причама. И решила је да је широм света представи на један сасвим нови начин.
ВИОЛЕТА Тодоров (27), из Јарковца у општини Сечањ, код Зрењанина, наставила је да помера границе својих достигнућа и на недавно одржаном државном првенству Србије у паратаеквонду освојила је прву златну медаљу и окитила се титулом шампиона. А живот јој је на самом почетку поставио велике препреке и поставио је пред многе изазове које је храброшћу и упорношћу успела да савлада.
ЧУДНИ су путеви Господњи. Моји родитељи су са Косова и Метохије, али смо избегли у централну Србију. Живели смо у Јагодини, Рековцу, где сам и упознао супругу... И, вратили смо се овде на Космет. Живимо у кући коју смо на коришћење добили од Привременог органа општине Митровица, а мени је председник Иван Запарожац помогао да добијем посао на обезбеђењу објеката.
БИЛА сам на послу када сам чула на радију да је Шуматовачка бомбардована. Једва сам смогла снаге да дођем до куће. Како сам се приближавала, ноге су ми биле све краће. Две кћерке, у то време гимназијалке, биле су у кући док су падале бомбе, и страх ме је обузео. На улици је било пуно света. Окупили су се јер је страдала трудница. Шуматовачка је личила на хорор филм. Тад је ту повређена моја колегиница, остала је трајни инвалид...
Коментари (0)