ТИТО ТРАМПИО ЈУГОСЛАВИЈУ ЗА СВОЈУ ГЛАВУ: Пре 71 годину озваничен Балкански пакт којим је Броз увукао Југославију у НАТО

Борис Субашић

28. 02. 2024. у 15:19

ТИТОВА Југославија је постала прикривени члан НАТО на данашњи дан 28. фебруара 1953. када је у Анкари потписан Уговор о пријатељству и сарадњи са Турском и Грчком.

ТИТО ТРАМПИО ЈУГОСЛАВИЈУ ЗА СВОЈУ ГЛАВУ: Пре 71 годину озваничен Балкански пакт којим је Броз увукао Југославију у НАТО

Foto: Vikipedija

Тако је озваничен Балкански пакт, савез под окриљем Сверноатлантске алијансе, са задатком да буде прва линија одбране Запада у случају избијања трећег светског рата, што је потврђено потписивањем војног дела уговора 1954. у Бледу.

Балкански пакт је, по договору председника САД и Југославије Харија Трумана и Јосипа Броза Тита, био начин да Југославија уђе у НАТО, а да то не буде видљиво у социјалистичком блоку јер је "Титоленд" по том договору требало да буде "комунистички Дизниленд" мамац за земље Варшавског пакта финансиран америчким кредитима. О том пропагандном рату преговарао је, између осталог, 1950, током тајне мисије у Вашингтону Брозов поверљиви човек Владимир Велебит. Он је током рата био официр за везу Титовог штаба са британском командом у Каиру и америчком војном тајном службом ОСС. Преко ратних другова, сада запосленим у ЦИА, био је Титов официр за везу са врхом администрације САД.

Foto: Vikipedija

Владимир Велебит

Kао најважније сараднике Велебит наводи Роберта Џојса, начелника Одељења за планирање у Стејт департменту, заменика Френка Визнера Старијег (чији је син имао значајну улогу на КиМ после 1999.) заменика шефа ЦИА и Чарлса Болена, експерта ове агенције за Совјетски Савез.

Та "романса" је почела још 1948. Брозовим бегом на Блед, после доношења резолуције Информбироа. Руку спаса је преко службеника Светске банке понудио Запад, али под својим условима.

- Јуна 1949, Американци и Британци су укључили Југославију у своје планове верујући да би "губитак Југославије и Грчке готово сигурно онемогућио ефикасну одбрану западне Европе". С Титом на својој страни веровали су да могу да бране и Аустрију, Грчку и Турску јер је Југославија прихватила да чува "Љубљанска врата" и прилазе Трсту, Горици, Вилаху и Клагенфурту с три армијска корпуса и уз подршку НАТО из ваздуха и с мора - записао је покојни политиколог и дипломата проф. др Предраг Симић.

Foto: Vikipedija

Френк Визнер старији, други човек ЦИА, био је Велебитова веза

Он је међу првима почео да истражује због чега је антикомунистички Вашингтон почетком педесетих почео да испоручује огромне количине хране, опреме и наоружања у комунистичку Југославију.

- Пошто је амерички Конгрес децембра 1950. усвојио Закон о хитној помоћи Југославији, Тито је, месец дана касније, и званично затражио војну помоћ Запада. У Југославију је 1951. дошао сенатор Џон Кенеди, док је начелник Генералштаба ЈНА Коча Поповић тајно посетио Пентагон, а резултат је био Пакт о војној помоћи (МАП), који је потписан октобра 1951. године у Београду. Југославија је укључена у амерички Закон о узајамној помоћи (МДАП) према коме су САД, Британија и Француска почеле да шаљу оружје Југославији и до 1957. када је Југославија раскинула овај споразум, испоручено је око 93 одсто планиране помоћи у укупној вредности од око 15 милијарди долара, при чему је долар тада вредео четири-пет пута више него данас - забележио је др Симић.

Foto: Vikipedija

Коча Поповић

Када се Коча Поповић враћао са тајне мисије у САД у новембру 1951. је посетио и врховног команданта савезничких снага у Европи генерала Двајта Ајзенхауера. Овај га је питао да ли ће Југословени заиста "ратовати раме са западним савезницима" против дојучерашњих савезника Совјета, а овај му је то одлучно потврдио. Западна јавност је знала за тај разговор јер га је пренео "Њујорк тајмс", али не и Југословени који су били предвиђени за топовско месо.

Отварање југословенског Војног архива показало је да је и пре формирања Балканског пакта 1953. почела изградња огромне војне базе у Криволаку, у данашњој Северној Македонији. Планирана је изградња подземног склоништа за 50.000 војника који су требало да се суоче са Совјетима када ови пробију прву линију одбране на границама СФРЈ и крену ка Солуну. Броз није хтео јавно да уђе у НАТО, али могућност повезивања је видео 1952. када су Грчка и Турска примљене у Алијансу.

Foto: Vikipedija

Распад СФРЈ почено у Словенији и Македонији по линијама које су нацртане у Балканском пакту

- Тито је изразио интерес за грчки предлог о трипартитном одбрамбеном савезу Југославије, Грчке и Турске. На британску иницијативу, три земље су фебруара 1953. склопиле уговор о пријатељству који је предвиђао координацију војних команди, Турска је активно заговарала пријем Југославије у НАТО, а Тито се интересовао за Европску одбрамбену заједницу и планове о стварању Европске заједнице. Једино је Италија због Трста била против. На крају су три земље на Бледу потписале "Уговор о савезу, политичкој сарадњи и узајамној помоћи" с важењем на 20 година. Ако му "Балканска федерација" није успела, Балкански пакт јесте, Југославија је посредством Грчке и Турске укључена у америчке одбрамбене планове и Тито је могао да одахне - закључио је др Симић.

Тада почиње доба привилегија за Југословене које се завршило чувеним писмом америчког државног секретара Лоренса Иглбергера које је 1989. у Београд донео амерички амбасадор Цимерман: у њему је писало да Југославија више није стратешки интерес САД. Југославија се распала издвајањем Словеније и Македоније управо оним областима за које је НАТО био заинтересован и у Брозово време.

Foto: Vikipedija

Бела кућа је отписала Југославију када јој више није била у интересу

 

Хуманост за топовско месо

ХУМАНИТАРНА помоћ САД изгладнелим Југословенима је била условљена клаузулом Пакта о војној помоћи: прво је морала да се нахрани и обуче војска да би могла да ратује са Совјетима у случају напада који би означио почетак новог светског рата.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ХИТНО УПОЗОРЕЊЕ СИРСКОГ НАКОН ИЗЈАВА ПУТИНА: Отвара се нови фронт, чекају нас тешке битке

ХИТНО УПОЗОРЕЊЕ СИРСКОГ НАКОН ИЗЈАВА ПУТИНА: Отвара се нови фронт, чекају нас тешке битке

ВРХОВНИ командант Оружаних снага Украјине Александар Сирски данас је упозорио на предстојеће ''тешке битке'' на новом ратном фронту у Харковској области, након изјава руског председника Владимира Путина да Москва ствара ''тампон зону'' у тој регији.

17. 05. 2024. у 15:31

Коментари (0)

ОМИЉЕНА ДЕСТИНАЦИЈА СРБА: Како и за колико пара да посетите ово острво