ПРОФЕСОР СВЕТИСЛАВ СТОЈАНОВИЋ ОСВЕТЛАО ОБРАЗ СРПСКИХ ПРОСВЕТАРА: Изабран међу петоро најбољих страних учитеља у Русији (ФОТО)

У ОКВИРУ Међународне изложбе "Форум Русија", која се одржава у Москви, на великој свечаности одржаној у понедељак увече, додељене су награде за најбољег иностраног учитеља у Руској Федерацији за 2023.

Фото: Руско друштво "Знање"

За могућност да добију ово престижно признање, које је 2021. установила Државна образовна организација Руско друштво "Знање", изабрано је чак 165 странаца који раде у школама и на факултетима широм највеће земље света, а међу петоро финалиста био је Светислав Света Стојановић (69), пензионисани професор математике из Вршца, од јесенас предавач у Луганску, који РФ сматра својом територијом.

Фото: Приватна архива

Одлучено је да је најбољи страни просветни радник који предаје у Русији Адријен Боке из Француске. Он волонтира у Донбасу, помаже у прикупљању одеће, хране и новца за становништво, а такође је и васпитач и ратни извештач. Али, ништа мање аплауза на велелепној свечаности у Москви није добио ни професор Светислав Стојановић, како су га најавили "Србин који предаје математику у престижној 60. Гимназији у Луганску". Штавише, када је водитељ 26. фебруара увече прочитао његово име међу петоро финалиста, аплауз је био најгласнији. Тако су сведочиле и камере "ТВ Русија 24 часа", која је директно преносила догађај у све руске републике.

Фото: Руско друштво "Знање"

ОБРАТИЛИ СЕ ПУТИН И ПЕСКОВ

ПРИЗНАЊЕ за најбољег страног учитеља, које додељује Руско друштво "Знање", највише је одликовање у области просвете у Русији. На почетку свечаности у Москви, присутнима се путем видео-бима обратио и председник РФ Владимир Путин, а на самој свечаности стране просветаре који раде у Русији поздравио је Дмитриј Песков, секретар за медије руског председника.  

- Изгубио сам заслужено - рекао је Стојановић, одмах после свечаности за "Новости". - Француз Боке не само да предаје у Донбасу, него иде и на прве линије фронта, обилази децу између граната и због тога има велике проблеме у својој држави. Ја остајем у Луганску да предајем, даће Бог биће још прилике за ово признање. Велика ми је част и задовољство јер беше препознат мој труд и љубав за Русију.

А Руси су му после ТВ церемоније, како каже, слично узвратили.

Фото: Приватна архива

- Док сам се поздрављао са осталим учесницима, пришао ми је младић који је тражио да се сликамо и да има фотографију са мном. Како је његова жена намештала телефон он је прелепо запевао "Тамо далеко". Певали смо заједно, неки Руси су пришли и придружили нам се. Много нас је певало... А тај човек који ми је први пришао је из града Владимир-Суздаљ, удаљеног 220 километара од Москве, а имао је жељу када је долазио на ову свечаност, како ми рече, да поздрави Србина.

Име Вршчанина претходно је читано на овој свечаности пред целом Русијом уз имена Карин Кнајсл, бивше министарке спољних послова Аустрије (2017-2019), која је данас на челу Центра Г.О.Р.К.И. у Санкт Петербургу повезаном са Државним универзитетом у овом граду, као и Кристијана Ламеса из Аргентине, предавача, међународног аналитичара, писца и фотографа сарадника међународних информативних канала Хиспан ТВ (Иран) и ТелеСУР (Венецуела). У ужем избору за награду био је и доктор наука Џон Стјуарт Дурант из Канаде, почасни конзул Русије у Њуфаундленду и Лабрадору, професор и координатор руских програма на Универзитету Меморијал, где предаје руски језик и књижевност више од 30 година.

После церемоније професор Стојановић нам је још и рекао:

Фото: Приватна архива

- У Луганск, у 60. Гимназију, враћам се одмах. Математика не сме да чека. Ни док сам предавао 40 година у вршачкој Хемијско-медицинској школи, никад нисам изостајао. Само због тога што ме са великим поштовањем зову "учитељу" никад нећу зажалити што сам одлучио да дођем у Луганск. Обраћају ми се са огромним поштовањем са "Светиславе Живановичу", а то ме опет сваког дана подсећа на покојног оца Живана који ме је учио да волим Русију. Он је преминуо 2001, али сигуран сам да би са поносом одобрио моју одлуку да одем и помогнем Русима колико могу.

На питање како је одлучио да дође на ратно подручје да предаје, професор Светислав нам је одговорио да је пресудну помоћ имао од Руског дома у Београду и додао:

- Бог умеша прсте где год треба! Уосталом ту су "сјахале" и три српске регименте у Сеобама Чарнојевића и овде је била успостављена Славено-Сербија аутономна област која је постојала од 1753. до 1764. док се није својом вољом прикључила Русији. 

Препоручујемо

Репортаже

0 18

ЗА БЛАГО УВЕК ИМАМО ВРЕМЕНА: Пре деценију и по Станаревићи из Ваљева се вратили у село и постали сточари за пример (ФОТО)

27. 02. 2024. у 10:00

Репортаже

0 1

ЗА ДЕВЕТ СЕКУНДИ СПАСАО ЈЕ 50 ЖИВОТА: Машиновођа Роберт Острогонац херој несреће која се догодила 17. новембра између Раткова и Оџака

27. 02. 2024. у 08:00

Репортаже

0 13

ЊУЈОРК ДОБИО СРПСКИ ПРАЗНИК: Сваки 26. фебруар биће посвећен нашој баштини

26. 02. 2024. у 19:04

Репортаже

0 3

ДВОЈИЦА СТЕВАНА ЗАДУЖИЛА НИШ: Фотографија у Првој нишкој гимназији сведочи о заједничком раду духовних горостаса у центру југа Србије

26. 02. 2024. у 15:20

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације