СВИ СЕ ДИЧИМО БРАНКОВИМ КОЛОМ, А ЗНАТЕ ЛИ КО ГА ЈЕ КОМПОНОВАО? Покренута иницијатива да се обнови дом аутора, суботичког лекара Јована Пачуа

Ј. ЛЕМАЈИЋ

07. 02. 2024. у 18:16

"ОНАМО, намо" и "Бранково коло" само су неке од многобројних композиција којима је Јован Пачу, композитор, пијаниста и лекар, задужио свој род.

СВИ СЕ ДИЧИМО БРАНКОВИМ КОЛОМ, А ЗНАТЕ ЛИ КО ГА ЈЕ КОМПОНОВАО? Покренута иницијатива да се обнови дом аутора, суботичког лекара Јована Пачуа

Фото: Ј. Лемајић/Wkipedia

О његовом раду се зна готово све, али ће се многи изненадити кад чују да је аутор једне од најпознатијих црногорских песама потекао из Суботице. О томе и данас сведочи његова родна кућа у насељу Александрово, која је у јако лошем стању а да би се зауставило њено пропадање покренута је иницијатива да постане културни центар.

Син адвоката и општинског бележника Јована и унук чувеног трговца Арсенија, Јован Пачу, рођен је 1847. у породичном дому у данашњој улици Аксентија Мародића у Александрову. Школовао се у Српској народној школи на српском језику у Александрову, потом у Гимназији у Суботици до 1864. године, када образовање наставља на немачком и мађарском језику у гимназијама у Кечкемету и Пожуну (Братислави). Студије медицине наставља у Прагу где постаје ученик чувеног Беджиха Сметане.

Унутрашњост одржавају чланови КУД "Александрово", који ту имају пробе

Још за време школовања у Суботици, истакао се као надарени пијаниста, па је већ 1863. године свирао на јавном концерту. О тим његовим младалачким данима и првим одсвираним тактовима скоро 18 деценија сведочи оронула кућа на самом улазу у Суботицу. Како би, са једне стране, спречили њено даље пропадање, а са друге, младима у овом делу града омогућили простор за организовање културних дешавања, МЗ Александрово поднела је иницијативу да родни дом Јована Пачуа постане културни центар.

У току је јавни увид урбанистичког пројекта ради утврђивања јавног интереса у циљу формирања комплекса из области културе, што је први корак у овом процесу. Парцела и кућа су у јавној својини, али је на једном делу парцеле објекат у приватном власништу једног правног лица.

- Месна заједница је и раније подносила захтеве Градској управи и Међуопштинском заводу за заштиту споменика културе, који је у међувремену прихватио наш захтев и уврстио кућу под своју заштиту. Сада смо наишли и на разумевање локалне самоуправе - објашњава Бојан Николић, председник Савета МЗ Александрово. - Пре три године је реконтруисан део крова, док је на другом делу промењена грађа, али комплетна реконструкција је неопходна.

Унутрашњост сада одржавају чланови КУД "Александрово", који ту имају пробе фолклора.

- Овде се већ окупљају млади и то је један од разлога што је покренута иницијатива да се реконструише и постане културни центар, Александрово је велика градска месна заједница и њени становници би волели да овде имају један објекат од таквог значаја, место где би могли да организују културне садржаје - додаје Николић.
"Онамо, намо" и "Бранково коло" само неке од многобројних Јованових композиција

Велики културни делатник, Пачу би сигурно на то био јако поносан. Још као студент, 1866. године наступио је на Омладинској скупштини у Новом Саду и од тада, уз лекарски позив, редовно је држао и концерте. Свирао је у Бечу, Будимпешти, Кијеву (био је први српски пијаниста у царској Русији), Београду, Осијеку, Кикинди, Панчеву, Вршцу и другим местима. Пачуови концерти имали су велико патриотско значење, нарочито у Угарској, где су се Срби борили за своја национална права.

Иако је био под снажним утицајем свога професора Беджиха Сметане, ипак је постао следбеник Корнелија Станковића и први Србин који се осмелио да компонује рапсодије. У његовим композицијама, са романтичарским и патриотским изразом меша се и бидермајерски салонски стил бриљантног и виртуозног карактера. Без обзира на то што се служио веома једноставном техником компоновања, дела са народним темама или она у народном духу била су толико омиљена да их је народ прихватио као своја, као што је случај са композицијом "Бранково коло", које је настало поводом преноса костију Бранка Радичевића из Беча на Стражилово 1883. године.

Слично је и са композицијом за клавир "Онамо, намо", која је једно време била и химна Краљевине Црне Горе. Поред њих, ту су "Шансонете сербе", "Без тебе драга", "Праг је ово милог српства", "Чуј Душане", "Светосавска песма".

Пишући текстове о музици сарађивао је у часописима и дневним листовима, као што су "Даница", "Јавор", "Матица".

Као лекар радио је најпре у Великој Кикинди, а затим у Сомбору, неко време у Србији, па у Кијеву у Русији, Сарајеву, Новом Саду и Загребу.

БОНУС ВИДЕО - ОРОНУЛА И ПРОПАЛА: Кућа у којој је Милица Стојадиновић Српкиња провела детињство

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ЧЕДА ЈОВАНОВИЋ НАПРАВИО ХАОС У СТУДИЈУ! Напао водитеља, па му поручио: Мирдита и треба да буде на Видовдан!

ЧЕДА ЈОВАНОВИЋ НАПРАВИО ХАОС У СТУДИЈУ! Напао водитеља, па му поручио: "Мирдита и треба да буде на Видовдан!"

ЧЕДОМИР Јовановић, председник ЛДП-а, напао је Милоша Раденковића, водитеља јутарњег програма на телевизији "Прва", и питао га због чега не узме пушку и не оде у војску и изазвао општи хаос у студију у којем је био и Војислав Шешељ, лидер радикала.

17. 06. 2024. у 14:30

ВУЧИЋ ЈЕ МОЈ ПРИЈАТЕЉ, ХРАБАР ЛИДЕР И ПАТРИОТА Бивши председник оштро: Ово што је Молдавија урадила Србији је срамота

"ВУЧИЋ ЈЕ МОЈ ПРИЈАТЕЉ, ХРАБАР ЛИДЕР И ПАТРИОТА" Бивши председник оштро: Ово што је Молдавија урадила Србији је срамота

БИВШИ председник Молдавије Игор Додон изјавио је да је сигуран да је већина грађана Молдавије против одлуке власти те земље да у Генералној скупштини УН подржи и гласа за резолуцију о наводном геноциду у Сребреници.

17. 06. 2024. у 10:50

Коментари (0)

А ОНДА СУ СРБИ ПОЧЕЛИ СА ЗЛОЧИНОМ! Русија исмева Немачку, одушевљена шта су Срби урадили пред меч са Енглеском! (ВИДЕО)