"ГАЛАКСИЈА" НАС ПОВЕЛА У СВЕТ РАЧУНАРА: Кућни компјутер, пре 40 година ушао у домове широм СФРЈ

Д. Матовић

28. 12. 2023. у 13:14

ПРЕ равно четири деценије рођен је први српски рачунар под именом "галаксија". Тај догађај означио је прекретницу у домаћој компјутерској индустрији. Пионирска машина, дело Воје Антонића, брзо је постала симбол ентузијазма, иновације и самосталности у свету компјутера.

ГАЛАКСИЈА НАС ПОВЕЛА У СВЕТ РАЧУНАРА: Кућни компјутер, пре 40 година ушао у домове широм СФРЈ

privatna arhiva i Vikipedia

Антонић је развио идеју првог нашег кућног рачунара случајно, док је 1983. читао литературу о микропроцесорима. Вођен практичним разлозима, јер је Влада Југославије контролисала прилив кућних компјутера из иностранства, покренуо је дигиталну револуцију. Популарном часопису који је у то време покретао специјално издање о кућним рачунарима, Антонић је понудио да објави упутство за самоградњу захваљујући коме је више од 8.000 ентузијаста у Југославији дошло до првог кућног рачунара. Желео је да што већем броју људи омогући да се упусте у свет рачунарства, што је до тада била привилегија малобројних. А, он је своје компјутерско чедо конструисао у гаражи. Једна његова "Галаксија" недавно је уврштена у сталну поставку Музеја науке и технике у Београду.

приватна архива и википедиа

Воја Антонић

- Имамо три примерка "галаксије", од којих је један склопио управо Воја Антонић, док је други прототип урадио дизајнер Гојко Варда за фирму "Електроника и инжењеринг" и Завод за уџбенике и наставна средства. Идеја је била да се "галаксија" дистрибуира по школама - каже за "Новости" Саша Шепец, музејски саветник у Музеју науке и технике. - "Галаксија" је био рачунар за самосклапање, није било наметнуто како кућиште треба да изгледа. Оно је требало да прихвати штампану плочу, неколико прикључака и да обезбеди отвор за тастатуру. Већина ентузијаста која их је склапала није правила кућиште. Управо због те разноликости волели бисмо да нам се јаве они који су сачували своје "галаксије". Треће решење је варијанта коју је за школе производила "Електроника Инжењеринг". Кућиште је робусно, од пресованог лима, офарбано у канцеларијско-беж, а плочица је са уметнутим називом рачунара. И да, знамо да недостаје тастер "v".

Испомоћ касетофона и телевизора

 

ФУНКЦИЈЕ "галаксије" разликују се у односу на оне које поседују данашњи модерни компјутери. Рачунари су у оно време коришћени за играње игрица и учење програмирања. Микропроцесор "галаксије" користио је 380 А, имао је радну меморију од шест килобајта. Спољна меморијска јединица био је касетофон, док се као монитор најчешће користио телевизор.

Иако скромних техничких карактеристика у поређењу са данашњим стандардима, "галаксија" је представљала врхунски подухват за то доба. Била је рачунар приступачан просечном кориснику, са могућношћу самоградње уз помоћ доступних планова и шема. Електроника је коштала тадашњих 200 немачких марака, тако да је кућиште требало да минимално увећа цену. Варда нам говори како је он тај проблем решио:

приватна архива и википедиа

Гојко Варда

- "Електроника инжењеринг" је продавала компоненте за "галаксију". Идеја је била да млади сами склапају рачунаре, па су се мени обратили за израду кућишта. Морао сам да смислим јефтино и једноставно решење. Већ су имали понуду за пластично кућиште, али им је то било прескупо. У то време тражило се да се направи чудо ни из чега. Направио сам вишеструко јефтиније кућиште од алуминијума и дрвета. Тако је кренуло. Касније сам слао кућишта по целој Југославији. За мене је то био занимљив посао. Мој алат је коштао пет хиљада, а они су тражили 650.000 динара.

Радозналост и потреба

ВОЈА Антонић је превалио седму деценију. Сада живи у Америци. О рачунарима повремено пише, а своју улогу у историји рачунарства коментарише скромно, каже да је то случајност која је последица радозналости и потребе.

"Галаксија" је поставила темеље развоја информатичке индустрије у Србији и инспирисала низ других домаћих пројеката. Убрзо после лансирања, стекла je велику популарност међу заљубљеницима у технологију, на факултетима и у школама. Једноставност употребе допринела је ширењу рачунарске културе. Људи су размењивали искуства, делили идеје и на тај начин доприносили развоју софтвера.

Четрдесет година касније, "галаксија" је остала симбол храбрости и инвентивности домаћих ентузијаста. Овај компјутер живи кроз генерације програмера и инжењера који су прве кораке направили уз јединствену машину и носталгично коментаришу своје прво искуство са њом.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (1)

8, 11 или 12 дана авионом на АФРИЧКОМ МЕДИТЕРАНУ већ од 380 €. Откријте!