СПОМЕН-КРСТ У ЧАСТ ВИТЕЗОВА СА МАРИЦЕ : Иницијатива министра Николе Селаковића после посете некадашњем Черномену, на северу Грчке

Д. Матовић

28. 09. 2023. у 08:00

ПО повратку из Солуна, где је присуствовао обележавању годишњице пробоја Солунског фронта, министар Никола Селаковић посетио је Черномен (данашњи Орменио) - поприште Маричке битке.

СПОМЕН-КРСТ У ЧАСТ ВИТЕЗОВА СА МАРИЦЕ : Иницијатива министра Николе Селаковића после посете некадашњем Черномену, на северу Грчке

Privatna arhiva

Том приликом је покренуо иницијативу да се на месту где се 26. септембра 1371. одиграо чувени бој подигне спомен-крст у знак вечног сећања на српске владаре и витезове који су положили животе бранећи хришћанску Европу. У Маричкој бици српске и хришћанске снаге предводили су краљ Вукашин Мрњавчевић и његов брат деспот Јован Угљеша. Обојица су тада погинула.

Министар Селаковић први је српски званичник из новије историје који је посетио Орменио, најсеверније место у Грчкој.Последњи је, пре 110 година, војвода Степа Степановић после заузимања Једрена у Првом балканском рату, тамо одвео Тимочку и Дунавску дивизију. Тада су последњи пут пуковски свештеници одржали парастос палим српским витезовима.

Privatna arhiva

 

- Подизањем спомен-крста данашња Србија ће први пут у својој модерној историји обележити место страдања српских владара и војске. Место које сведочи о храбрости и пожртвованости српских јунака добиће трајно знамење. Ово обележје биће симбол вечног сећања на њихове јуначке подвиге - рекао је министар Селаковић.

За обилазак попришта боја и за реализацију идеје о подизању спомен-крста, министар је добио благослове митрополита Дидимотике и Орестијаде Дионисија и оца Методија, игумана манастира Хиландар. На годишњицу битке митрополит Дионисије већ осам година служи парастос и организује тематска предавања посвећена овом трагичном догађају који је, тврде неки историчари, значајнији за даљи ток српске историје од Косовског боја. Маричка битка представља почетак османлијских освајања српских територија.

"Мостобран" за даља освајања

САВРЕМЕНИ историчари сматрају да није постојао конкретан повод за избијање непријатељстава. Према њима, деспот Угљеша, чија држава се прва налазила на правцу турског напредовања, схватио је опасност од турских освајања на Балкану. Иако су у време пре битке били заузели незнатне територије Турци су, заправо, освојили неколико добро утврђених градова попут Дринопоља (сада Једрене) и тако створили мостобран за даља освајања у Европи.

Најстарији српски извор, "Запис монаха Исаије", као повод за почетак сукоба између Срба и Турака наводи намеру деспота Угљеше да са својим братом краљем Вукашином истера Турке из Македоније, односно "Романије (Византије) или по садашњем Тракије":

"... и подиже деспот Угљеша све српске и грчке војнике, и брата свог Вукашина краља, и друге велможе многе, негде до 60 тисућа изабране војске, и пођоше у Македонију на изгнање Турака, не судивши да гневу божју нико није моћан противстати. Те не изгнаше, но сами од њих убијени бише, и тамо кости њихове падоше, и непогребени осташе, и веома много мноштво једни од оштрице мача умреше, а други у ропство одведени бише; неки од њих спасоше се бекством и дођоше..."

Privatna arhiva

 

Према немачком историчару Вилхелму Цинкајзену, рат између Срба и Турака избио је због Пловдива. Према њему, заповедник града је уточиште пронашао код краља Вукашина и приволео га да покрене војску против Турака. Ондашњи турски извори пак тврде да је циљ српске војске био да се заузме Дринопоље и да турске снаге на Балкану, под командом беглербега Лале Шахина протерају из Румелије (Источно римско царство) у Анадолију (Мала Азија). Турски извори наводе да су поред деспота, краља и "краљевих неверника", у бици учествовали војводе и властела Босне, Угарске и Влашке. Грчки писац из 15. века Лаоник Халкокондил помиње само Угљешу и Вукашина. Према Стојану Новаковићу, "српске велможе" који су се придружили Угљеши и Вукашину највероватније су били Дејановићи и војвода Богдан.

Битка на Марици била је почетак пропасти српског средњовековног царства. После смрти краља Вукашина њега је наследио син Марко, српској историји познатији као Краљевић Марко. Он није успео да одбрани своје територије и недуго после битке постао је турски вазал. Убрзо је умро цар Урош и тиме се угасила династија Немањића. Државу су разграбили обласни господари, а Турцима је био отворен пут ка Европи.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

БРИЖЉИВО упаковане две нагореле воштанице и једна раскошна османска сабља пронађене у скромној соби Степе Степановића после његове смрти 27. априла 1929. откриле су да велики војсковођа није сматрао победе на Церу и Солунском фронту најважнијим биткама које је водио, већ освета средњовековних српских витезова изгинулих у Маричкој бици.

28. 04. 2024. у 06:30

РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти

РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти

НЕМАЧКА која је главни спонзор сарајевске „Резолуције о Сребреници“ покушава да прогура тај цинични историјски фалсификат кроз Генералну скупштину УН у време једне трагичне годишњице, ослобођења концентрационог логора Дахау, неспорног сведочанства о највећем геноцидном програму у историји човечанства чији је аутор – Немачка.

28. 04. 2024. у 07:00

Коментари (1)

ЛЕГЕНДА КОШАРКЕ ШОКИРАЛА ЕВРОПУ: Ево снимка на коме краде парфеме у Београду (ВИДЕО)