ЗАМИСЛИТЕ да трчите по планинским врлетима под пуном ратном опремом тешком неколико десетина килограма, да вам главу притиска тешки шлем испод кога липти зној који пече очи, да јурите са врелом пушком кроз "ројеве" метака и шрапнела, иако знате да свакога часа можете бити растргнути врлим челиком.
Најновије из рубрике
ХИМАЛАЈЕ НЕ БИСМО НАДВИСИЛИ БЕЗ ИБРЕ: Некадашње старешине 63. падобранске уручиле признање колеги пилоту Зинаиду Ибраковићу
У ДРЕЖНИКУ код Ужица, некадашње старешине, сада резервисти 63. падобранске бригаде, окупљени у тим "Небеске видре", уприличили су Меморијални скок и тако обележили 20 година од када су поставили светски рекорд: групни скок са 9.205 метара без употребе кисеоника, при чему је свој рекорд надмашила и "анушка", како од милоште зову авион "анов АН 26", који се у тој мисији "попео" готово 1.705 метара изнад свог тзв. плафона лета, прописаног по летној књижици произвођача.
18. 05. 2024. у 18:30
ЦРТАЛА "КАО ВЕЛИКА" ВЕЋ СА ШЕСТ ГОДИНА: Тамара Роговић, најмлађи мастер уметности на свету била гост "Новости"
ОД шесте године се бави сликарством. Баш тада је препозната као чудо од детета и у том узрасту постала је део светске групе генијалне деце Child prodigy, чији су чланови изузетни малишани који су до десете године створили радове достојне одраслих.
17. 05. 2024. у 17:29
ЈУСТИНОВ ГРОМКИ ГЛАС ИЗЛИВАО ЈЕ ПОТОКЕ БЛАГОДАТИ: У Музеју СПЦ вечерас се отвара изложба поводом важних годишњица Јустина Ћелијског
УЗ владику Николаја (Велимировића), отац Јустин (Поповић) Ћелијски (1894-1979) један је од најзначајнијих српских теолошких мислилаца не само у 20. веку. Подвижник, професор и својеврсни херој свог доба "грмео је попут вулкана" у манастиру Ћелије, како би то рекао песник Матија Бећковић. Његове проповоди у комунистичко доба брижно су се чувале, кришом слушале, читале и пажљиво коментарисале, искључиво у кругу најблискијих. Много година касније, тајновитост није била нужна, а поруке и промишљања ћелијског калуђера добиле су на важности. Проглашен је за свеца 2010. године.
17. 05. 2024. у 14:29
ЛИЧНИМ ПРИМЕРОМ ПОДСТИЦАО ВОЈНИКЕ: Државном церемонијом на Новом гробљу у Београду обележено 107 година од смрти Војводе Радомира Путника
ПОЛАГАЊЕМ венаца и поменом, на Новом гробљу у Београду обележено је 107 година од смрти војводе Радомира Путника. Државну церемонију предводио је Немања Старовић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, а почаст славном војсковођи одале су и делегације Министарства одбране и Војске Србије, удружења грађана за неговање традиција ослободилачких ратова Србије, као и представници борачких организација.
17. 05. 2024. у 13:00
ХРАМ, ВЕЧНИ СПОМЕН НА МУЧЕНИКЕ: Велику пажњу изазвала трибина о најави изградње цркве Светих мученика бачких на Лиману у Новом Саду
СВАКА је црква одјек вечности, нарочито ако је подигнута на месту мучеништва. Будући храм Светих мученика бачких у новосадском насељу Лиман, биће изграђен надомак обале Дунава у непосредној близини стратишта из прве две године Другог светског рата.
16. 05. 2024. у 14:00
Zar ne
17.09.2023. 07:51
Heroje Solunce 1917 I slobinu sramotu 1990 staviti u istu recenicu....
Smederevac
17.09.2023. 08:35
Zašto je ova junačka pobeda Srbije dovela do formiranja Kralj.Jugoslavije grobnice našeg naroda.
Savo
17.09.2023. 10:13
Globalne sile su nas gurnule u rat u kome smo potamanjeni i od čega se još uvek nismo oporavili. Nadam se da ćemo u ovom novom krugu biti pametniji.
dr Aleksandar Nedok
17.09.2023. 22:30
Kao vojni istoričar mogu reći : sjajno izabran deo memoara srpskog oficira, poreklom Poljaka, koji verno daje sliku ubistvenog juriša koji su izvele tri srpske i dve francuske divizije, juriša koji je zgromio Bugare i učinio ih nesposobnim da se odupru, iako ih je bilo deset puta više. Stavio bih samo malu primedbu na iznetu tvrdnju da su obe francuske divizije bile kolonijalne, što je netačan podatak: jedna, 17-a, bila je sa- činjena od Francuza sa teritorije Francuske, dok su drugu, 122 koloni- jalnu činili sa oko po 50% sastava izvrsni vojnici Senegalci i Francuzi kolonisti. Prva, 17-a, je odmah posle proboja povučena iz sastava Druge srpske Armije pod komandom vojvode Stepe Stepanovića, dok je 122 dovizija nastavila sa srpskim jedinicama sve do Oslobođenja.