ИНФЛУЕНСЕРИ НИСУ "ВРЕЋЕ ЗА УДАРАЊЕ": "Новости" истражују - Како на младе интернет звезде утичу негативни коментари

ПОПУЛАРНОСТ, лака и велика зарада - прво је на шта већина људи помисли када чују реч - инфлуенсер. Но, иако већина њих на први поглед делују као да живе сан сваке младе особе, путују светом и уживају у скупим стварима, многи не виде да се иза завесе друштвених мрежа крије велики притисак са којим се непрестано суочавају млади који живе од објава на интернету.

Радионица

У свету се бележи све већи број инфлуенсера, а неки су тек тинејџери, који дижу руку на себе. Многи од њих не успевају да се изборе са негативним коментарима, осудама људи из ужег и ширег окружења, то их води ка црним мислима и депресији, што се у неким случајевима завршава трагичним исходом.

Како је са годинама растао утицај друштвених мрежа, тако се повећавао и број људи који увиђа да се ова врста ангажмана може исплатити. Ни Србија није изузетак. Млади инфлуенсери имају армију пратилаца са којима путем објава на својим профилима на различитим платформама као што су "Јутјуб", "Инстаграм", "Тик-Ток2 и "Фејсбук" комуницирају готово свакодневно. Међутим, и ова медаља има две стране. Пораст броја пратилаца и значајна видљивост доноси више спонзора и више новца, али и више критика и негативних коментара које не њихов рачун остављају посетиоци. Раширена је и појава "дежурних мрзитеља" чије неодмерене оштре речи мало ко може равнодушно да игнорише.

- Такозвана венити метрика многе понесе, посебно младе, који брзо почињу своју вредност да мере на основу броја лајкова који су добили, а да мишљење о себи граде према пристиглим коментарима - објашњава за "Новости" Ања Станишић, консултант за маркетинг и комуникације и предавач на DCI програму "Вештине новог доба". - Наравно, ником од нас не прија кад видимо негативне коментаре о себи, али разлику чини то како реагујемо на њих - исправно је да их прочитамо, схватимо да ти коментари не говоре апсолутно ништа о нама, већ искључиво о оном ко их је оставио, те да смо у сваком тренутку свесни да никада срећна и задовољна особа неће имати потребу да пише ружно неком другом. Ипак, млади људи још су недовољно отпорни, посебно због тога што нове генерације не праве разлику између стварног и онлајн живота - за њих су оба стварна. Њихови вршњаци живе и одрастају онлајн, као и они сами, те ако се изместе из тог паралелног света, заправо су изопштени из окружења, што је у тинејџерским годинама највећа казна.

Према речима наше саговорнице, која иза себе има дугогодишње искуство у раду са инфлуенсерима, зато не чуди што негативни коментари могу озбиљно да уздрмају нечији свет, иако нису једини разлог проблема:

- Када говоримо о инфлуенсерима који и живе и раде под будним оком јавности, лоши коментари некада представљају и директан удар на њихову репутацију и могу им угрозити пословање, те верујем да већина њих који су од своје препознатљиве интернет персоне изградили бизнис више брину о томе какве последице то може оставити на односе са потенцијалним клијентима, а да су развили отпорност на њих и да их више не дотичу на личном нивоу.

Није лако дати одговор на питање зашто неки млади људи, који живе и раде под будним оком јавности, дођу до тога да одузму себи живот. Још је теже то објаснити када се догоди изненада и када нико из окружења не примети да се млада особа борила са тешким бременом.

- Нисам стручна да говорим о томе шта доводи до трагичног исхода, али закључак који здрав разум налаже јесте - уколико нема злостављача, нема ни жртава злостављања - каже Ања Станишић. - "Сајбер булинг", нажалост, не схвата се довољно озбиљно, а уколико би се редовније санкционисао, они који су злостављачи са циљем анимирања шире публике (што је у том узрасту веома често) добро би се замислили пре остављања коментара. Нико није заслужио да буде злостављан, нити је то изазвао, а једини начин да неко не буде мета лоших коментара јесте да не буде видљив ником - што наравно није ни могуће ни пожељно. Неопходно је да сви постанемо бољи, посебно према другима, а важно је помоћи младима да открију алате који ће их сачувати и учинити их отпорнијима.

Једна од наших најпопуларнијих инфлуенсерки Јана Дачовић, коју само на "Инстаграму" прати 794.000 људи и која је у свет друштвених мрежа ушла са само 13 година и постала веома успешна у овом послу, за "Новости" каже да се на почетку сусретала са непријатним ситуацијама.

- Била сам осми разред основне школе када сам 2013. године кренула да снимам за "Јутјуб" - прича Јана о својим почецима. - Људима јесте било чудно, али се нисам сусрела са озбиљним вршњачким насиљем. Ту су била оговарања и чудни погледи, али сам се са тим носила помоћу невероватне љубави и жеље коју сам имала тада према снимању. То ми је сигурно помогло и око притиска јавности. Имала сам визију и знала да ће једног дана све доћи на своје место. Увек се у животу фокусирам на позитивне стране, а не негативне.

Наша саговорница истиче да је у време када је она кретала овим путем интернет био другачији него данас:

- Интернет и друштвене мреже нису биле јасне никоме, ни млађима, а ни старијима - присећа се Јана. - Данас је све уобичајено и људи не сматрају то нечим страним. Некада је било много изазовније упустити се у те воде. Често говорим да имам среће да ме од раних дана негативни коментари и разни трачеви не погађају. Ви пресудите да ли је то срећа, али заиста сам рођена са том особином која ме је штитила свих ових година. Наравно да без ње не бих ни кренула да се бавим овим послом. Са годинама сам се навикла да и негативни коментари прате оно што радим, а од самог почетка нисам дозволила да они утичу на моје психичко здравље.

Ања Станишић истиче да у послу инфлуенсерима највише смета одуство приватности јер фанови могу да открију где живе и некима се дешавало да их чекају испред куће где год да крену, или им лупају прозоре на кући или изгребу ауто и избуше гуме, само да на било који начин привуку њихову пажњу:

- Наравно, постоје и они екстремни случајеви, када се сукобе са неким другим инфлуенсером, па их фанови "конкуренције" пресрећу на улици и малтретирају и психички и физички. Такође, младима представља велики проблем чињеница да никада не могу да знају да ли им неко прилази с чистим или скривеним намерама, те да можда само хоће да се "огребе" о њихову популарност. И коначно, нормално је и да се они некада осећају као да их људи доживљавају као "онлајн вреће за ударање", на којима ће испољити све своје фрустрације, али то је део који их погоди привремено и краткотрајно, док су озбиљнији случајеви где су им угрожени приватност и потенцијално безбедност.

Подршка међу колегама

ЈАНА Дачовић истиче да је међу колегама инфлуенсерима влада велика подршка и разумевање:

- Ми се сви међусобно познајемо и често размењујемо савете. Поготово на почетку када смо сви били млађи и када је све било ново и свеже. Тада смо стално причали и узајамно се саветовали. Међутим, имам осећај да сада мање причамо о томе јер смо већ сви озбиљни људи који су годинама у послу, те смо навики на ту врсту притиска. Раније су моје колегинице и колеге највише бринуле реакције вршњака. Верујем да су те бриге нестале јер смо старији, завршили школе и сазрели.

Неће у астронауте

ПРЕ неколико година једно истраживање је показало да би деца када порасту радије постали инфлуенсери него астронаути, занимање које је раније било веома популарно код малишана.

- Потпуно је логично што млади желе да постану инфлуенсери, зато што то делује као лаган посао који доноси оно што желе - много новца и славу. Ипак, много тога тај посао носи и односи, а што се не види, или што се крије. Приватност је постала највећи луксуз, који као млад не умеш да цениш, а једном када је изгубиш, повратка више нема. Нажалост, материјално богатство је постало једини систем вредности који већина младих познаје и признаје и то је најтежи задатак целог нашег друштва, да их од тога одучи и покаже им шта је вредније - истиче Ања Станишић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације