ЗГУСНУЛИ СЕ ВЕКОВИ У ЈЕДНОЈ ПОРТИ: Код манастира Светог Николе некропола из доба Рима и Византије (ФОТО)

ГРАНИЦЕ - личне, територијалне, националне. Лабаве, тврде, линије разграничења. Природне и административне. Социјалне, политичке, језичке. Са "учитавањем" свих ових значења, текућа позоришна сезона у Битеф театру носи назив "Граница", а у складу са крилатицом, Уметнички прес караван нашао се у римском граду Ad Fines (на крају, на граници) који је у древно доба делио Далмацију од Горње Мезије.

фото: В.Стругар

Како се у историји све понавља у симболичним круговима, у близини тог истог града, данашње Куршумлије, сада је административна линија са Косметом.

И све је у овом крају зачудно. Реч је о једном од ретких европских градова на три реке - Топлици, Косаници и Бањској реци, и три лековите бање - Куршумлијској, Пролом и Луковској. У кругу од педесетак километара много је природних лепота и згуснуте историје.

У Куршумлији је у средњем веку била прва престоница Стефана Немање, ту је између 1158. и 1168. саградио и своје прве манастире: Светог Николе Топличког и Пресвете Богородице... Његов син, први српски архиепископ Свети Сава, управо у манастиру Светог Николе основао је Топличку епархију.

В. Стругар

- Многи не знају да су ове задужбине подигнуте пре Ђурђевих ступова и Студенице. И пре него што је Стефан Немања добио титулу великог жупана, док је још био обласни господар - објашњава Милан Савић, археолог.

- У манастиру Светог Николе очигледан је византијски утицај: једнобродна црква са масивном кришкастом куполом, какве можемо срести у задужбинима династије Комнин, у данашњем Истанбулу.

На основу археолошких истраживања која су се овде спроводила од 1967. до 1980. у порти је пронађено хиљаду скелета из три периода: римског, византијског, па и средњег века када манастир није био у функцији.

В. Стругар

- Ово је, свакако, свето и култно место за нас Србе и вековима је окупљало овдашње становништво. Данас се у порти могу видети и остаци трпезарије, ипак, највећи истражени објекат је епископска палата. Немамо, нажалост, много писаних докумената, јер је по доласку Турака манастир почео постепено да се затире. У средњем веку, управо због Немањиних задужбина град се звао Беле Цркве, пошто су се по предању са њихових кровова одбијали сунчеви зраци... - открива Савић.

- Иначе, Турци су скидали оловне кровове са задужбина да би лили куршуме, па отуда и садашње име. Постоји и друго тумачење, да је назив настао од две речи "куршум кулис", односно оловна црква... После више од три века, тек 2013. манастир је поново почео да живи и добио свог монаха! Данас се чине напори да се у целости манастир обнови и добије савремене конаке. Куршумлија је наш једини град са две задужбине истог владара.

И опет, на малом простору, историјски судари и додири. У непосредној близини је споменик са петокраком: партизанска костурница, у којој су положени посмртни остаци учесника НОБ. Савић додаје:

- Занимљиво је да је манастир највише обновљен за време комунистичке Југославије. Први кораци у конзервацији предузети су још 1948, а професор Бранислав Вуловић касније је реконструсао и цело здање.

Трагови Старе Србије, Немањића и краља Милутина простиру се даље према Луковској бањи и околним селима. А од Луковске бање до Лепосавића, градића на КиМ који су некада звали "последња српска караула", само је 40 километара. Ту је и село Мрче, у коме се у последње време све чешће рађају деца, а одрасли остају у завичају, захваљујући пословима у Луковској бањи.

Мрче је добио име по војводи Мркши, који је војевао у време Ђурђа Бранковића. У непосредној близини је село Штава и чувена Црква Светог Мине (под заштитом државе је од 1949),која датира из 16. века.

В. Стругар

- Саграђена је од клесаног камена, укопана готово читав метар и, неуобичајено, покривена каменим плочама. Занимљиво је да се на њој ништа није променило од настанка здања! Осликана је у 17. столећу сценама из живота Светог Мине. Прављена је у скромним димензијама, а служила је и у одбрани током ратовања: четири уска и дугачка прозора коришћена су и за протурање пушчаних цеви. На цркви су и ниска врата, јер су Турци имали обичај да улазе на коњима у цркву када би сакупљали харач. Да би их у томе спречили, довитљиви градитељи су смањили улаз, а недавно је почела и прва рестаурација здања - објашњава Мирјана Михајловић Гајић, водич Уметничког прес каравана.

Пре пет година, у непосредној близини подигнут је Споменик праштања (академских вајара Карла Астрахана и Александра Ваљаревића), посвећен војводи Мркши. Представља војводу и мајку која клечи пред њим са дететом у наручју. Иначе, војвода Мркша је столовао у селу Мрче и желео да у селу подигне цркву Светом Мини, заштитнику рудара. Кад је поставио темеље богомоље, свог иконописца Таву послао је у Грчку да изучи занат. Кад се Тава вратио после десет година није затекао војводу јер је негде био у походима.

"Учени" Тава дошао је на идеју да сруши темље и са мештанима их пренесе у село Штаве. Војвода је због тога решио да казни све сељане, али су мајке са још некрштеном децом клекле пред њега и обратиле му се речима: "Војводо, или нас окуми или нас уби!". Видећи новорођену децу, све их је крстио, а мештанима опростио. Уз помоћ Мрчана и Штављана црква је саграђена: кумство између два села и данас траје и сви мештани славе Светог Мину 24. новембра.

Поред самог споменика је и стара, напуштена школа. Сложним мештани помогли су да јој се нађе нова сврха и у њој смести мали етно-музеј! Сакупили су артефакте и направили лепу збирку. У некадашњим учионицама нашли су "уточиште" и саркофази богатих мештана од чистог мермера, подигнути пре изградње цркве.

В. Стругар

- Углавном су без крста као православног обележја, вероватно да их Турци не би уништавали. Најчешће је на њима цвет, који је имао неку своју симболику. Остали део поставке углавном се користио у домаћинству до половине прошлог века: наћве, обрамица, софра, колевке, сламарица, воденице за воће и други пољопривредни алати - каже наша саговорница.

- Школа је затворена 2013. због малог броја ђака, али смо је само две године касније претворили у мали музеј. Даривао је ко је шта имао, а наша идеја је и да и у другим напуштеним школама топличког краја отворимо музеје, да се свако село угледа на Штаву.

Препоручујемо

Репортаже

0 7

БЕСМРТНИ И ДУХОВНА ЛОЗА И ЗАВЕШТАЊА: СПЦ обележава и слави Светог Симеона Мироточивог, утемељивача модерне српске нације

26. 02. 2026. у 07:00

Репортаже

1 2

ПРЕШАО ПОЛА СВЕТА ДА БИ СТИГАО НА СОЛУНСКИ ФРОНТ: Миодраг Б. Илић о невероватном подухвату свог прадеде Илије у Великом рату

25. 02. 2026. у 13:45

Репортаже

0 2

ПРЕД СВЕТОМ "МОРАВКЕ" МЛАЂЕГ НЕОЛИТА : Фигурине из јагодинског Завичајног музеја на изложби у Кану (ФОТО)

23. 02. 2026. у 16:34

Репортаже

0 3

ФИНАЛЕ „ГУСАНИЈАДЕ“ У НЕДЕЉУ: Гушчари у Мокрину очекују сусрет Тајсона и Кобре-Свемирца (ФОТО)

21. 02. 2026. у 17:15

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације