ЛОКАЛИТЕТ СВИЊАРИЧКА ЧУКА КОД ЛЕБАНА ЧУВА ТАЈНУ "ДОЛАСКА" НЕОЛИТА У ЕВРОПУ: Кашику користили пре 8.000 година

Игор Митић
Игор Митић

07. 04. 2023. у 13:18

ИСТРАЖИВАЊА археолошког локалитета Свињаричка чука код Лебана, започета пре пет година, показују да је, по свему судећи, кључан за разумевање и реконструкцију доласка неолита и његове културе у Европу. Тим српских и аустријских археолога на њему је открио насеље из доба неолита, остатке кућа из времена старчевачке културе као и артефакте од изузетног значаја. Колико је важан овај вишеслојни локалитет који "чува" налазе из млађег каменог, али и из металних доба (бакарног, бронзаног и гвозденог), сведочи то што су на њему пронађени и остаци две куће које дели метар земље и 4.500 година

ЛОКАЛИТЕТ СВИЊАРИЧКА ЧУКА КОД ЛЕБАНА ЧУВА ТАЈНУ ДОЛАСКА НЕОЛИТА У ЕВРОПУ: Кашику користили пре 8.000 година

фото: И.Митић

У лесковачком Народном музеју се тренутно документује и анализира археолошки материјал прикупљен током прошлогодишњих ископавања, а праве се и тродимензионални снимци пронађених рукотворина. А на недавно отвореној изложби "Археологија Балкана у фокусу" у овом музеју јавности су први пут приказани пронађени предмети. Стручњаци кажу да ће Свињаричка чука тек бити предмет даљих истраживања, али сагласни су да су резултати само "врх леденог брега" којем се сада треба много посветити.

 

Пред посетиоцима лесковачког музеја изложено је више од 60 експоната који потичу из времена између 8.000 и 5.500 година пре наше ере као и неколико предмета из бронзаног доба. Ту је велики број комплетних стилизованих људских, типично старчевачких, и реалистичних фигурина, као и алати, од којих су неки израђени од нелокалних материјала, керамичке посуде, жртвеници, привесци и накит и поједини примерци оновремене уметности. Интересантне су и лабрете (пирсинг накит) као и кашика од кости стара 8.000 година.

ФИГУРИНЕ

НА територији Србије постоји мали број фигурина из периода бронзаног доба, а на изложби у Лесковцу први пут се приказују чак две. Реч је о представама жена са дугим хаљинама које се шире при дну. Оне потичу из другог миленијума пре наше ере. 

У млађем каменом добу људи су почели да се баве земљорадњом и сточарством, а тада се јавља и прва стална надземна архитектура. Циљ ових истраживања на територији лесковачке котлине био је проналазак најстарије неолитске културе у Србији и то на локалитету који се не меша са винчанским периодом и млађим неолитом.

- Свињаричка чука је неколико стотина година била стално насеље у каменом добу, али на том месту имамо и налазе из бакарног, бронзаног и гвозденог доба што говори о томе да су на овом простору људи живели бар 6.000 година. На само километар одатле, у селу Мијалица, је локалитет из млађег неолита односно винчанска култура, а у засеоку Врбовац још један неолитски локалитет - објашњава Владимир Стевановић, археолог лесковачког музеја.

Народни музеј Лесковац

Локалитет Свињаричка чука код Лебана

Археолози кажу да су презадовољни досадашњим резултатима који указују на то да су централни Балкан, посебно Србија још од праисторије важан коридор за миграцију становништва, а Свињаричка чука веома је значајна у покушају да се реконструише долазак неолита у Европу пратећи токове Вардара и Мораве и има кључну улогу у разумевању ширења неолита од Анадолије ка Европи. Значај локалитета се огледа у томе што се већ сада имају сазнања о изгледу првих земљорадничких кућа, коју су становници стоку чували, зна се и да су имали организовану биљну производњу...

ЈЕДИНСТВЕНИ ПРИВЕЗАК ОД НЕФРИТА

ПРИВЕЗАК од нефрита, полудрагог камена, пронађен у слоју из 5.700 година пре наше ере је јединствен експонат у Србији. Камен обрађен у облику човека са израженим грудима и перфорираним очима је примерак који је углачан до најситнијих детаља у изузетној доброј техници. Овај налаз може да нас повеже са Бугарском, Турском и Грчком и сведочи о "униформности култа у распону од око једног миленијума". Он је и показатељ размене идеја, духовних и култних доктрина. 

- И више смо него изненађени многим аспектима истраживања на локалитету Свињаричка чука. Оно ће свакако бити настављено јер смо пронашли тек врх леденог брега. Очекујемо још узбудљивије налазе јер верујемо да ће нам остаци спаљене старчевачке куће донети још много значајних резултата - оценила је професор др Барбара Хорејш са Археолошког института из Беча. 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (1)

ФИНАЛЕ ЕВРОВИЗИЈЕ 2024: Сви чекали групу Абба - добили холограме! Теја Дора одувала Рамондом, највеће овације Хрватима