ВЕТРОВИ ОПАСНИЈИ ОД ЗЕМЉОТРЕСА: Аеротунел на Машинском факултету у Београду испитује утицај струјања ваздуха на возила, машине и објекте

ДВЕ године пре оснивања НАСА, Машински факултет је давне 1956. године добио аеротунел. Скоро пола века касније, ова својеврсна ваздухопловна лабораторија и даље је једина и најмодернија у окружењу од око 800 километара.

Фото: З.Јовановић

Осим за наставу и вежбе студената Катедре за ваздухопловство, овде се испитује све што се креће у ваздуху и оно око чега се креће ваздух. Неке од значајних грађевина у престоници прошле су кроз ову "ружу ветрова" како би се утврдило колике ударе може издржати њихова конструкција. Колико су значајна ова мерења, показује и недавни катастрофални земљотрес у Турској и хапшење инвеститора због лоше процењених темеља.

Фото: З.Јовановић

Екипа "Вечерњих новости" посетила је Машински факултет и "завирила" у аеротунел. Научна лабораторија, смештена у подземљу, делује као велика капсула која подсећа на ходнике у свемирским бродовима из научнофантастичних филмова. Атрактиван, футуристички простор, у последње време је постао популаран и за снимање музичких спотова.

Према речима професора Александара Симоновића, аеротунел је изградио академик професор Мирослав Ненадовић, тадашњи декан Машинског факултета. Током деценија постојања, поред бројних ваздухоплова, овде су тестирани чувени мотор "томос", мост "Мала ријека" у кањону Мораче на прузи Београд-Бар, расхладни торњеви термоелектране Колубара Б у Обреновцу, Авалски торањ, а од новијих хотел "Метропол", Кула "Вест 65".

 - За изградњу Авалског торња веома су били важни резултати добијени у аеротунелу - објашњава професор Симоновић. - На макетама су се мерили притисци на спољним зидовима, испитивали карактеристични правци ветрова и одређивала расподела оптерећења.

Фото: З.Јовановић

Виши стручни сарадник Милош Јанузовић нам објашњава да се пре тестирања прави модел зграде која се проверава у одређеној размери. Затим се та макета ставља на ротациону платформу која се убацује у аеротунел. Онда се прави такозвана ружа ветрова и посматра шта се дешава са струјањем ваздуха око тих објеката.

Професор Часлав Митровић, руководилац Центра за ваздухопловство, истиче да закон предвиђа да сваки објекат који је виши од седам метара треба да има сертификат о безбедности на ударе ветра. То се односи и на рекламе, билборде.

 - Меримо расподелу притиска по објекту и око објекта - наводи професор Митровић. - Осим нас, у Србији то ради још само Војнотехнички институт. У случају "Вест 65" требало је да се види утицај струјања ваздуха на зграде које се налазе око велике куле. Стакло издржава велике притиске, али метална конструкција која га држи понекад услед великог вакуума то не може. Инвеститори су хтели да саграде фонтану у средишту овог комплекса, али смо их упозорили да, ако дође ветар са те стране, вода ће поплавити терасе до трећег спрата. Испоштовали су све.

Како истиче професор Митровић, потврда са Катедре за ваздухопловство је 24. и последњи папир за добијање грађевинске дозволе. Али, нажалост, многи инвеститори то не поштују. Он наводи пример Улице Димитрија Туцовића на Звездари, где се на "сваком" ћошку нешто гради.

 - Не поштују се грађевински прописи који се тичу удаљености једне зграде од друге - објашњава професрор Митровић. - Највећи проблем је струјање ваздуха. У Улици Димитрија Туцовића има доста вертикалног струјања ваздуха, од Дунава па све до Звездарске шуме. Када бочно ваздух крене да струји у малом тунелу између зграда, прозори почну се тресу. Код мостова се не испитује издржљивост металне конструкције на терет, него на ветар. Има много случајева где се мост срушио због ветра, не због земљотреса. Ми имамо само саветодавну улогу и не можемо никоме ништа да забранимо.

Наш саговорник истиче да, уколико су резултати тестирања негативни, инвеститору се саветује шта да исправи и да дође на нову проверу. Онај ко хоће да буде исправан, прихвати те сугестије и поново уради тестирање. Они који су незадовољни, оду и не јаве се и то не приказују. Професор наглашава да су закони одлични, али да се не поштују, због чега се и подносе тужбе против инвеститора који су лоше одрадили темеље зграде.

Foto: Фото: З.Јовановић

POGLEDAJ GALERIJU

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације