ЛАЖНО ОПТУЖЕН И СТРЕЉАН: Делo Михаилa Миловановићa, носиоца Албанске споменице, надживело је идеолошке џелате
ХЕРОЈ Балканских ратова и Великог рата, српски сликар, вајар и писац Михаило Миловановић, рођен је на данашњи дан у селу Гостиници код Ужица. Ратног сликара Врховне команде српске војске у Првом светском рату, носиоца Албанске споменице и Ордена Светог Саве који је 1912. дошао у Србију из Минхена да би као добровољац учествовао у балканским ратовима, а 1914. побегао из чешkог затвора да би ратовао са својом Дринском дивизијом, комунисти су стрељали у Ужицу новембра 1941. под оптужбом да је "абверов и енглески шпијун".
vikipedija
Рехабилитован је тек 2007. уз образложење да „није био ни народни непријатељ, ни петоколонаш, те да је стрељан из разлога што није хтео да приступи комунистима и материјално их помаже, дакле из чисто идеолошких и политичких разлога.“
Миловановић је 1905. у Минхену постао студент Академије лепих (ликовних) уметности код професора Лудвига Хертериха, а затим у класи његовог наследника Хуга фон Хабермана. Дипломирао је 1909. и остао у Немачкој до 1912. када се вратио у Србију да би постао доборовољац у Балканским ратовима.
Тек што је скинуо униформу и отишао на усавршавање у Прагу, избио је Први светски рат. Ухапшен је, али је успео да побегне из затвора. Преко Немачке, Пољске, Украјине, Црног мора и Румуније стигао је у Србију и прикључио се као борац својој Дринској дивизији, са којом је прошао албанску голготу.
Миловановићев аутопортрет
Миловановић, један од оснивача Удружења ликовних уметника Србије, као ратни сликар Врховне команде српске војске у Првом светском рату, насликао је чувене портрете српских војвода Радомира Путника, Живојина Мишића, Степе Степановића и Петра Бојовића, генерала Павла Јуришића Штурма, краља Петра Првог Карађорђевића и регента Александра Карађорђевића, а направио је и споменик војницима Дринске дивизије на Крфу.
Аутор је и споменика Хаџи Мелентију, архимандриту рачанског манастира и кнезу Соколске нахије, у манастиру Рача. Његов споменик команданту Златиборског комитског одреда мајору Кости Тодоровићу у Сребреници су уништиле усташе у Другом светском рату. Миловановић је направио мермерни иконостас у цркви у Младеновцу и споменик српским ратницима у истом граду. Споменик српским ратницима-мученицима су комунисти оскрнавили 1947. уклањањем грба Србије и двоглавог орла с крстом и круном изнад грба.
vikipedija
Миловановићево сликарство одликује преплитање реализма, симболизма и импресионизма, а његове изложбе између два светска рата биле су изузетно посећене. Написао је и роман "Лендина воденица", који је одштампан више од пола века након што је велики уметник стрељан.
После Априлског рата, Миловановић се вратио у Ужице где је искористио познанство с колегом са студија, оцем немачког команданта Ужица пуковника Штокхаузена, да ослободи неколико талаца.
vikipedija
У време „Ужичке републике“ то га је коштало главе. Комунистичке власти хапсе Миловановића под оптужбом да ради, истовремено, за немачки Абвер и енглеску обавештајну службу! Стрељали су га 28. новембра 1941. а тек 2007. године одлуком Окружног суда у Ужицу велики уметник и српски ратни херој је рехабилитован уз образложење "да је стрељан из разлога што није хтео да приступи комунистима и материјално их помаже, дакле из чисто идеолошких и политичких разлога.“
ВЕЛИКО УПОЗОРЕЊЕ ВУЧИЋА: За годину и по дана суочићемо се са великим ратом, нико више не жели да слуша другу страну
ПРЕДСЕДНИК Србије Александар Вучић рекао је данас, на форуму "ГЛОБСЕЦ БЕЛТАЛКС: Београдски економски разговори", да више нема рационалности у међународној политици и да се ускоро спрема велики сукоб.
09. 12. 2025. у 20:57
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (3)