ТЕСЛА ЈЕ ВИДЕО БУДУЋНОСТ Ивона Јевтић, директорка музеја који чува заоставштину славног научника о његовом животу и проналасцима

Драгана Матовић

05. 03. 2023. у 14:22

НИКОЛА Тесла је био човек кога је красила инспирација, невероватно широко инжењерско знање, велики рад, храброст, стрпљење и упорност. Ипак, његов визионарски дух је вероватно она најважнија особина због које је његово дело и данас толико актуелно. Музеј који носи његово име јединствен је у свету јер чува целокупну научникову заоставштину, и већ ова чињеница је позивница за велики број туриста који посете Београд да га обиђу.

ТЕСЛА ЈЕ ВИДЕО БУДУЋНОСТ Ивона Јевтић, директорка музеја који чува заоставштину славног научника о његовом животу и  проналасцима

Foto: Zoran Jovanovic

Ове године навршило се 80 година од смрти великог проналазача и обележава 140 година од тренутка када је научник у Стразбуру конструисао свој први индукциони мотор. Такође, навршава се 130 година од Светске изложбе у Чикагу која је отворена 1. маја 1893. године, а означила је велику прекретницу у производњи и коришћењу електричне енергије. Светска изложба под називом "Свет сутрашњице" осветљена је уз помоћ 12 Теслиних двофазних генератора. Изложба је потврдила добробит коришћења полифазне наизменичне струје, наговестила крај "рата струја" и отворила пут одлуци да Теслини изуми буду коришћени и приликом изградње хидроцентрале на Нијагариним водопадима, која је донета исте године.

- Никола Тесла је подарио човечанству огроман број значајних изума који су формулисани кроз више од 300 заштићених патената - каже Ивона Јевтић, директор Музеја Николе Тесле. - Теслини патенти су доступни свим истраживачима, а музеј је публиковао научникова истраживања која су документована кроз лабораторијске белешке из различитих периода које се данас чувају у оквиру научникове заоставштине, почев од времена када је радио у Стразбуру и Паризу, до бележака насталих током рада у Колорадо Спрингсу и Њујорку. Такође, објављена је књига о Теслиним неоствареним патентима, изумима о којима постоји опсежна документација, али патентна процедедура није била завршена.

У музеју се чува велики број предмета које је Тесла користио током свог живота. Предмети су данас расподељени у више музејских збирки, техничких, личних, уметничких и меморијалних предмета. Посебну групу у Теслиној заоставштини чини научникова лична библиотека. Ипак највећи део музејских драгоцености представља Теслина лична архива која садржи 163.911 сигнатура докумената, рукописа, научних бележака, прорачуна, шема, цртежа и писама. Подсетимо, Унеско је 2003. године Теслину архиву, као део покретног документарног наслеђа човечанства, уврстио у Регистар "Памћење света", што представља највиши облик заштите неког културног добра.

Foto: Zoran Jovanovic

АРХИВА Музеј НиколеТесле

- Теслин пионирски рад у области бежичног преноса енергије прекинут је због недостатка финансијских средстава, али његови експерименти у области бежичног преноса сигнала били су први корак ка каснијем развоју у овој области - прича Јевтић. - Теслин рад из овог периода најмање је поткрепљен белешкама из лабораторије која се налазила на Лонг Ајленду. Иако немамо сачуване све детаље везане за овај пројекат, фасцинира његова посвећеност идеји и далековидост коју је показао у својим промишљањима везаним за бежичне комуникације које нас данас окружују. Сачувани су текстови у којима је Тесла, готово непогрешиво, предвидео савремени глобани развој ових технологија.

ПУТУЈУЋЕ ИЗЛОЖБЕ

- ПОНОСНИ смо на чињеницу да је музеј отворен свих седам дана у недељи и да сви посетиоци имају прилику да присуствују стручном вођењу кроз изложбену поставку, на српском и енглеском језику - каже Јевтић. - Из године у годину, наше путујуће изложбе су постајале све обимније и комплексније за организацију. Током прошле године имали смо изложбе у Паризу, Бечу, Барселони, Мадриду и Прагу, а извесно је да ће ове године бити приказане грађанима Сарагосе, Севиље, Љубљане и Чикага. Сарадња са музејима у градовима у Србији такође је важан део нашег посла.

Директорка Јевтић истиче да се музеј бави искључиво историјским чињеницама, поткрепљеним подацима из Теслине архиве и других релевантних извора и да не тумаче мистичне приче из популарних чланака:

- Често добијамо питања знатижељних љубитеља Тесле која се односе на овакве теме, и уколико постоје неки историјски извори који се баве предметом њиховог интересовања, упућујемо их на њих. Ипак, много је чешће случај да су ове приче само плод фикције, што нимало не чуди с обзиром на чињеницу да је Тесла последњих деценија веома популарна фигура у поп култури и инспирација многим ауторима књига, прича или стрипова који нису биографски, ни у потпуности засновани на историјским подацима, већ представљају визије својих аутора.

Земљотрес у Турској поново је актуелизовао причу о такозваном Теслином оружју. А, има ли истине у причама о Теслином "зраку смрти" и уређајима које је наводно осмислио за изазивање подрхтавања тла на даљину, Ивона Јевтић каже:

- Теслин уређај који је изазвао подрхтавање тла није машина конструисана за ову намену, већ су у питању механички осцилатори које је користио током извођења експеримената са струјама високих фреквенција. Иако је намена ових машина била да генеришу електричне струје одређених карактеристика, Тесла је испитивао и могућности њихове примене у механичком смислу - као генератор механичких осцилација. Један његов осцилатор, причвршћен за потпорни стуб зграде у којој се налазила лабораторија, ступио је у резонантно осциловање и тако је дошло до потреса у целом блоку. У пожару, у ком је уништена његова лабораторија 1895. године, нестао је велики број ових уређаја.

Директорка каже да откриће познато под популарним називом "зраци смрти", нису зраци, већ усмерени снопови честица:

- Тесла је објашњавао да ни сва електрична енергија града Њујорка концентрисана у зрак не би могла да повреди човека на већем одстојању, али зато усмерен продоран сноп честица може да буде смртоносно оружје. Теслин план за овакво оружје представљао је не један изум, већ технологију која би садржала низ нових открића. Због околности које су га пратиле, овај пројекат је изазвао велику пажњу још за време Теслиног живота, а нарочито после његове смрти. Приче о моћном оружју генијалног научника, чију је тајну понео са собом у гроб, доприносиле су мистификацији Теслиног рада.

На питање колико данас живимо са Теслиним проналасцима, наша саговорница каже:

- Теслини индукциони мотори и полифазни систем, осмишљени у 19. веку дали су снажан импулс развоју индустрије. У међувремену, електроенергетски систем се развијао у правцу производње много веће снаге, коришћења нових извора енергије, али основни принцип производње, преноса и дистрибуције електричне енергије нису се мењали. Данашње технологије и даље користе Теслине концепте везане за радио-пренос и даљинско управљање, иако се данас уместо аналогних преносе дигитални сигнали. Тесла је први научник који је у својим патентима формулисао логичко "и" коло које је данас део свих рачунара.

Веома интерестантна и актуелна су и Теслина размишљања о енергији, али не само са становишта принципа и апаратуре за њену производњу и бежични пренос, већ и са социолошког и филозофског аспекта, посматрајући енергију као феномен модерног доба и антиципирајући многе изазове који су касније уследили.

- Посебно је значајан његов рад објављен у часопису "Сенчури" 1900. године под називом "Проблем повећавања људске енергије" - истиче Јевтић. - Једна од главних Теслиних теза у вези са човековим односом према изворима енергије јесте теза да човек треба да напусти "варварски" процес коришћења енергије разарањем материјала, чиме се исцрпљују резерве угља, нафте и гаса. Сматрао је да је сва енергија која се добија из водопада чист добитак за човечанство и представља најсавршенији познат метод за добијање енергије из околине. Разматрао је друге, човеку расположиве, изворе енергије, као што су топлотна енергија сунчевих зрака, енергија ветра, плиме и осеке, таласа, енергија која се може добити услед разлике температуре у дубини и површини земље или мора, магнетна и гравитациона енергија.

СВЕТЛОСТ И СНАГА

МУЗЕЈ је од оснивања, пре 70 година, имао двојаку улогу: да буде установа заштите и да својим деловањем сведочи о Теслиним генијалним проналасцима, научним достигнућима и идејама. А, да ли ће ове, јубиларне године идеја о пресељењу важне институције у зграду електране "Снага и светлост" на београдском Дорћолу постати "опипљива", Ивона Јевтић каже:

- Пре три године, музеј је добио право коришћења зграде која има статус споменика културе. Република Србија обавиће све послове око реконструкције објекта и његовог прилагођавања новој намени. У међувремену, запослени у музеју баве се осмишљавањем садржаја будуће сталне поставке, као и прегледом свих услова које је неопходно да испуне депои у којима би била чувана Теслина заоставштина, у складу са свим безбедносним и стручним стандардима који су већ имплементирани у постојећим депоима у садашњој згради.

Једна од спекулација која је, такође, поново актуелизована је да Тесла није спаљен, већ је његово тело пренето негде у Србију са осталом заоставштином. Заговорници ове приче истичу да је Теслин отац био православни свештеник, а да СПЦ не подржава кремацију.

- Никола Тесла је преминуо 7. јануара 1943. године, у сну, у свом апартману на 33. спрату хотела "Њујоркер" у ком је провео последњих десет година живота. Комеморација поводом његове смрти је одржана 10. јануара 1943. године и преносио ју је радио Њујорк. Градоначелник Њујорка Фиорело ла Гвардија је прочитао опроштајни говор који је написао Луј Адамич, словеначки писац, есејиста и преводилац. Виолиниста Златко Балоковић и хор "Словен" су за време комеморације свирали српску родољубиву песму "Тамо далеко". Информациони центар Југословенске краљевске владе је организовао церемонију Теслине сахране и тим поводом издао саопштење о њеном протоколу. Теслини посмртни остаци су били изложени у капели Кембел. Ту су последњу почаст великом проналазачу исказали државни достојанственици, истакнуте јавне личности, пријатељи, познаници, али и реке људи које су прошле да би се поклониле сенима Николе Тесле. Опело је одржано 12. јануара у катедрали Св. Јована Богослова. Никола Тесла је сахрањен на гробљу Фернклиф у Ардслију, 12.1.1943. године. Два и по месеца касније, 25.3.1943. године, по жељи Теслиног сестрића Саве Косановића, кремирани су посмртни остаци Николе Тесле.

У Музеју Николе Тесле чувају се фотографије са сахране и документи званичних институција (умрлица, потврда о кремацији), као и многобројне изјаве саучешћа поводом Теслине смрти.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (1)

НА САМО ДВА САТА АВИОНОМ ОД БЕОГРАДА: Одлична дестинација за летовање - сви детаљи резервације и аранжмана