НАШ СИНИША ЈЕ УЈЕДИНИО ПРАВОСЛАВЦЕ И КАТОЛИКЕ: Владика Андреј први пут, без задршке, о последњем испраћају великог фудбалера

ВЕЛИКАНИ се у свим временима и на свим меридијанима радо својатају, што показује и недавна сахрана прослављеног фудбалера и тренера, великог човека Синише Михајловића (1969-2022).

d.matovic/N.Skenderija

Два месеца је прошло откако је заувек отишао фудбалски виртуоз, а остала је једна недоумица: по чијим је обичајима испраћен, православним или католичким.

То је био повод за сусрет репортера "Новости" у Бечу са епископом аустријско-швајцарским и италијанско-малтешким Андрејем (Ћилерџићем), који је служио опело легендарном Михи. Владика је прихватио да нам ексклузивно, без задршке, исприча шта се тог дана догађало.

- Било је пропуста и злоупотреба, и то најчешће од људи који нису добро обавештени - каже за "Новости" владика Андреј.

- Михајловић је заслужан јавни радник у друштвеном животу Италије, Србије и целе Европе.

Фото АП

Умро је у петак, 16. децембра, а сахрана је заказана за 19. децембар, што је релативно кратко време. Организацију сахране је преузела његова супруга Аријана. У свом болу она се обратила кардиналу Матеју Зупију и замолила га да јој помогне. Синиша је могао да буде сахрањен у Београду, у родном Борову, у Болоњи, али госпођа Аријана је желела да почива у Риму. Био је омиљен у Италији и кардинал је обезбедио најпространију базилику, Санта Мариа дегли Ангели (Света Марија од анђела и мученика).

Било је речи, макар у медијима, да ће сахрани присуствовати патријарх Порфирије. У Рим је отишао владика Андреј.

- Патријарх ме је позвао и рекао да идем на сахрану. Сигуран сам да би он отишао да је могао да се испоштује протокол - говори владика Андреј.

- Вече пре сахране појавила се вест да ће Синиша бити испраћен по католичким обичајима. То је, међутим, полуистина. Синиша је испраћен у католичком храму који су изнајмили његова супруга и петоро деце.

Они су рекли да ће прво бити опроштајна служба за народ, како доликује, а онда ће православни свештеник обавити литургијски испраћај. Патријарх је био узнемирен због написа како СПЦ дозвољава да католички свештеник сахрањује нашег човека. Рекао сам му да не верујем да ће Италијани дозволити да се по католичким обичајима сахрани човек који није њихове вере, и то у присуству највиших представника СПЦ. У Рим сам ипак отпутовао са зебњом.

Уочи сахране владику је позвала телефоном Синишина супруга. Замолила га је да јој помогне. "Ако сам нешто погрешила, погрешила сам у свом болу. Нисам знала да у Риму постоји Српска православна црква. Једино сам се дружила са својим духовником, а, право да вам кажем, ни мој муж није био често у контакту са српским црквеним великодостојницима... Моја породица је потресена. Тешко нам је. Сутра ће доћи мој духовник и његови сарадници. Да ли то вама представља проблем", упитала је владику Андреја. "Боже сачувај, биће ми драго, ја сам тако васпитан. То није први пут да се неко у таквим околностима сахрањује", одговорио јој је. Владика је разговарао и са Синишиним братом Драженом, који му је признао да су целу ноћ размишљали да ли су погрешили.

- На тргу, испред базилике, затекао сам величанствен и дирљив призор. Око 20.000 поштовалаца и навијача разних италијанских клубова дошло је да се опрости од Михајловића - подсећа владика Андреј.

- Мене је у храм увео кардинал Зупи, који је по чину као наш патријарх у Србији. Заједно смо се поклонили пред ковчегом, а онда су дошли чланови породице. Кардинал је предложио да се договоримо како ћемо да обавимо опроштај. Рекао сам му да је Санта Мариа дегли Ангели његова црква, да је он домаћин, и да каже шта мисли да је најбоље.

Михајловић сахрањен у Риму 19. децембра 2022., Фото СПЦ Беч

Кардинал је рекао да би било добро да почнемо службу на италијанском језику, јер ће бити разумљиво за сав народ који се окупи, а кад се то заврши, да по лепом православном обичају прочитам опело. Схватио сам да разговарам са нормалним човеком.

Водеће италијанске телевизије директно су преносиле сахрану. Слика уплакане Аријане док се држи за своје синове и кћери многима се урезала у памћење. Владика је приметио да је Синишиној мајци и брату много значило то што је православни свештеник на сахрани.

- Навијачи су се од Синише опростили бакљадом и аплаузима - прича владика. - У животу нисам доживео да ми 40.000 руку аплаудира после мог говора на италијанском језику. Кардинал је тада пришао ковчегу, узео је моју руку и рекао: "Он је ваш, али је и наш." Имао сам осећај да су изнад ковчега Синише Михајловића два народа успоставила савезништво. Сутрадан сам гледао телевизијски прилог у коме је министар спорта Зоран Гајић рекао да је у цркви владао један екуменски дух, који је на многе оставио снажан утисак.

Легенда српског, италијанског и европског фудбала сахрањен је на познатом римском гробљу Верано. Опело је и тамо служио владика Андреј. На гробљу су, прича нам владика, били само чланови најуже породице, Синишини пријатељи и колеге из Србије. Италијани су га испратили у базилици.

- Породица је желела да буде сахрањен на гробљу Верано - говори владика. - Синиша не почива у гробу, већ у гробници. Први пут сам видео да се људи на таквом месту сахрањују.

Простор подсећа на вишеспратну капелу са ходницима, а његов, као и други ковчези, налази се у зиду. Имало је простора тек да се стави сандук. На плочи је исписано његово име, датуми смрти и рођења, ту је и његова фотографија и православни крст. Ипак, боље је да почива на таквом месту него да је спаљен. Породица је тако одлучила, а време ће показати колики су његови доприноси нашој земљи. Можда неко закључи да је Синиша заслужио Алеју заслужних грађана, иако је већи део живота провео у Италији. Краљ Петар је сахрањен у Чикагу, па је његово тело пренето на Опленац.

После опела, владика је разговарао са Синишином децом - ћеркама Викторијом и Вирџинијом и синовима Мирославом, Душаном и Николасом.

- Ниједно дете не говори српски - каже нам. - Дуго сам разговарао са Мирославом. Рекао сам му да смо слични, да је мој отац био парох у Диселдорфу и да сам научио српски тек са 18 година. Погледао ме је: "Ја ћу се трудити да научим српски. Опроштај од мог оца дао ми је пуно снаге за то." Поново сам се срео са породицом за четрдесетодневни помен, који је одржан у нашој црквици у Риму.

Владика Андреј већ осам година око цркве окупља српски народ у Аустрији, Швајцарској, Италији и на Малти. Први је епископ СПЦ који столује у Бечу. Раније је седиште православног епископа за Аустрију било у Северној Немачкој.

- Мислим да би сваки српски епископ успео у Бечу - говори нам. - Згодно је што сам рођен у

Немачкој и добро говорим оба језика. Аустријанци су то запазили и позивају ме на важне скупове. Од почетка сам учествовао у разговорима о Холокаусту у Другом светском рату, дијалозима верских заједница. Аустрија је пуна гробаља заточених Срба који су у Првом светском рату одведени на силу и овде окончали свој живот. Радимо на томе да имамо цркву у знак сећања на све мученике који су током Великог рата насилно одведени из својих кућа и њива, доведени у Аустрију и овде издахнули. О њима постоје спомен-књиге, у којима су записана имена, презимена, године рођења, одакле су одведени, шта су били по занимању.

Листајући те књиге, владика је приметио да уз име најчешће пише "бауер" (сељак).

- Не прећуткујем да је наша земља у Првом светском рату економски оштећена и да је због тога много људи морало да иде у иностранство на привремени рад. Да није било тог рата, изградили бисмо јаку економију. Могли смо да хранимо не само свој народ него и комшије. Аустријски званичници нам прилазе у духу жаљења и покајања када имамо помене нашим жртвама из Првог светског рата. Они су свесни да то што је урађено није у реду. А, наука има још много да каже какав је био цар Фрања Јосиф према Србима. Од једног научника сам чуо да је, непосредно пред рат, цар, који је био у поодмаклим годинама, отишао у бању да се одмара, уверен да се неће догодити ништа страшно. Агенти, шпијуни и нечасни сарадници су, међутим, учинили што су наумили.

Док Католичка црква сваке године губи значајан број верника, чини се, посебно за празнике, да су храмови СПЦ у Бечу тесни. Крајем прошле године, СПЦ је од Католичке цркве добила још један храм, чиме је број српских цркава повећан на четири.

- Добили смо велику цркву, са помоћним просторијама и великом салом, која се налази на југу града. Тамо живи много Срба - каже епископ. - Изненадила нас је сензибилност наших суграђана. Све наше просторије радо стављамо на располагање за културне догађаје, као и омладини за допунске часове српског језика и историје.

Владика се у последње време ангажује и око отварања српске школе у Бечу:

- Аустријанци су ми скренули пажњу да имам право да као епископ покренем то питање. Аустријска влада је спремна да плаћа све издатке за школу, професорске и плате радног особља уколико Срби који живе у Бечу обезбеде зграду. Било би добро да то буде задужбина СПЦ.

ПОМОЋ СИРИЈИ

- У КРВИ нашег народа је да покаже солидарност кад се некоме деси трагедија - каже владика Андреј.

- Наша дијаспора увек је спремна да помогне другима у невољи, не само свом народу. Прошле недеље позвали смо вернике да помогну народу у Сирији и скупили смо неколико десетина хиљада евра.

Препоручујемо

Фудбал

0 1

АРИЈАНА МИХАЈЛОВИЋ РАСПЛАКАЛА СРБИЈУ: "Михина унука има тај Синишин љутити поглед" (ФОТО)

04. 02. 2023. у 18:32

Друштво

0 23

ДА ЛИ ЈЕ СИНИША МИХАЈЛОВИЋ САХРАЊЕН ПО ПРАВОСЛАВНИМ ОБИЧАЈИМА: Ексклузивно, владика Андреј, за недељне "Новости"

18. 02. 2023. у 19:45 >> 22:29

Друштво

1 2

"ОРДЕН ЗА СИНИШУ ПОТВРДА ОДАНОСТИ НАРОДУ": Михин син долази да прими Сретењски орден

15. 02. 2023. у 07:54

Фудбал

0 0

ПОГАЂА У СРЦЕ: Дејан Станковић понекад замишља да је Синиша Михајловић још увек жив, и то када му је тешко - а ево и зашто

12. 02. 2023. у 19:11

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације