БЛОКАДА РАЧУНА КОЈИ НЕ ПОСТОЈЕ: Европа прети да ће казнити руске руководиоце због пресуде опозиционару Наваљном

Б. Влаховић - дописник из Москве

23. 02. 2021. у 23:19

БЛОКАДА РАЧУНА  КОЈИ НЕ ПОСТОЈЕ: Европа прети да ће казнити руске руководиоце  због пресуде опозиционару Наваљном

Фото Архива

РУСИЈА ће адекватно одговорити на санкције које ЕУ намерава да јој уведе због пресуде опозиционару Алексеју Наваљном.

Први европски дипломата Ђозеп Борељ најављује да ће за недељу дана саопштити имена руских званичника који неће моћи да путују на Запад, и којима ће рачуни ван земље бити блокирани.

Незванично се сазнаје да ће под санкцијама бити руководилац Истражног комитета Русије Александар Бистрикин, затим руководилац Федералне службе за издржавање казни Александар Калашњиков, генерални тужилац Руске Федерације Игор Краснов и руководилац Руске гарде генерал Виктор Золотов.

Александар Бистрикин, Фото Архива

Ако списак санкција не буде проширен, Русија заиста неће имати штету, јер четири поменута руска руководиоца и тако немају право на рачуне у страним банкама, а ни не путују у западне земље. Испада да ће Европа формално задовољити жељу Вашингтона "да се казни Москва", али ће ефекат тих најновијих санкција бити раван нули.

НАТЕЗАЊЕ ОД 2014.

РАТ санкцијама почео је 2014. године, године кад се Крим припојио Русији. Одговор Москве била је забрана увоза меса, млека воћа и поврћа из ЕУ. Врло брзо, Русија се преоријентисала на друга тржишта и почела да стимулише своју производњу. Западни економски аналитичари су брзо почели да упозоравају своје земље да оне имају ништа мању штету од Русије, јер је тешко наћи ново тржиште за своју робу. Русија је способна да плаћа оно што купује, па не постоје ризици који су редовна појава у трговини са сиромашним земљама.

У МИП Руске Федерације нису превише узбуђени, јер вести из Брисела сматрају плодом блоковске дисциплине и антируским стереотипима, "због чега се притиска дугме за санкције које немају ефекта". У Москви сматрају да тражење Брисела да се Наваљни ослободи представља апсурдно мешање у унутрашње ствари Русије. Заменик руског шефа дипломатије Александар Грушко сликовито је казао да "се Бриселу покварила плоча и санкције немају никаквог ефекта, осим што кваре односе".

Без обзира на то што ће ЕУ ускоро усвојити санкције против руских руководилаца за које сматрају да су директно одговорни за хапшење и осуду Наваљног, неоспорно је да постоје велике разлике у ставовима министара спољних послова земаља ЕУ.

САНКЦИЈЕ Руски брод Фортуна, Фото АП

За разлику од Пољске и три бивше совјетске републике са Балтика, Естоније, Летоније и Литваније, које су за увођење санкција на "Северни ток 2", Немци, Италијани и још неколико земаља су за "мекше санкције". Тако шеф немачке дипломатије Хајко Мас стално понавља да се мора тражити пут за конструктивни дијалог са Русијом, јер се међународни конфликти не могу решавати без учешћа Русије.

Због Берлина, Вашингтон сада попушта Москви?

Завршетак "Северног тока 2" представљаће огромну геополитичку победу Русије и даће нову полугу утицаја на Европу - наводи амерички портал "Аксиос", пошто је председник САД Џозеф Бајден, упркос захтевима са Капитол хила, "прикочио" са увођењем санкција фирмама које учествују у овом пројекту.

Претходно је амерички конзервативни пословни дневник "Волстрит џорнал" писао да је Бајденова администрација почела преговоре са руководством Немачке о будућности "Северног тока 2". Нови председник САД током Минхенске конференције није изнео уверавања да намерава да искористи све "полуге" како би зауставио овај стратешки пројекат. То је, према писању "Аксиоса" посебно забринуло државе централне и источне Европе које се плаше утицаја Русије, па страхују да Бајден неће хтети да нанесе озбиљну штету Немачкој, чврсто решеној да "Северни ток 2" буде завршен.

Дојче веле наводи да је 18, углавном осигуравајућих компанија, махом из Велике Британије, закључило учешће у пројекту због најаве америчких санкција. САД су, међутим, за сада увеле санкције само једној фирми која је власник руског брода "Фортуна", који служи за полагање цеви на морско дно.

У изградњи гасовода учествују бројне европске компаније, али се САД противе пошто желе да продају свој течни гас ЕУ. Због тога је администрација Доналда Трампа и увела санкције извођачима пројекта.  Д. Д. С.

Очигледно је да је у земљама ЕУ које имају добре економске односе са Русијом деловала као отрежњење порука министра Сергеја Лаврова да је Москва спремна на раскид односа са ЕУ ако се усвоје санкције које би донеле економску штету руској привреди. Због тога је Мас јуче казао да треба дати зелено светло за санкције само конкретним лицима које не би штетиле сарадњи са Русијом.

Алексеј Наваљни, Фото Танјуг

Чланице ЕУ имају проблем што не могу да се договоре ко би све требало да буде на списку особа које ће бити под европским санкцијама. Немци и богате европске земље не желе да губе милијарде евра у трговинској размени са Русијом због Наваљног ма колико се говорило о томе да Москва крши људска права.

У минулих пет година Русија и ЕУ су, у просеку, због санкција губиле месечно четири милијарде долара. Од тога је, по оцени западних аналитичара, Русија губила 2,2 милијарде, а ЕУ 1,8 милијарди. Од европских земаља, од тих санкција највише страда Немачка, која месечно губи 727 милиона евра. Институт међународних економских истраживања из Беча оцењује да осим Немачке значајне губитке од санкција имају и Аустрија, Мађарска, Словачка и Чешка. 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)