ТРАМП ОТКАЧИО ЗЕЛЕНСКОГ?! Шокирао Кијев, разбеснео ЕУ, изазвао незадовољство међу политичарима у САД

НАЈНОВИЈИ преокрет у односима Русије и САД шокирао је Кијев, разбеснео ЕУ, изазвао незадовољство међу знатним бројем политичара у САД и збунио многе посматраче широм света.

foto: ABACA / Abaca Press / Profimedia

Изненадна одлука Трампове администрације да суспендује санкције на испоруке руског дизела чини се у супротности са њеним недавним потезима, укључујући усвајање оштрих нових закона о санкцијама чији је циљ појачавање притиска на Москву.

Док неки овај заокрет приписују непредвидивости америчког председника Доналда Трампа, други у томе виде почетак нове политике или доказ суштинске промене у приступу администрације према Украјини, пише за РТ интернешенел Фјодор Лукјанов, главни уредник часописа "Русија у глобалним пословима" и директор истраживачког програма Међународног дискусионог клуба "Валдај".

Највероватније објашњење за овај најновији заокрет лежи у унутрашњој америчкој политици, будући да су избори за Конгрес удаљени мање од месец дана, а Републиканска странка се суочава са тешким изгледима. Трамп се претвара да је равнодушан, али би губитак контроле над оба дома Конгреса значио две године политичке конфронтације и знатне фрустрације.

Он вероватно схвата да постоје мале шансе за суштинско побољшање економске ситуације – посебно када је реч о ценама за потрошаче – пре него што бирачи изађу на биралишта, тако да је фокус тренутно на психолошком ефекту.

Русија није прва земља којој се Вашингтон обратио поводом повећања испорука горива на међународна тржишта; што више споразума Трамп објави, то има више прилика да прогласи како Бела кућа неуморно ради на заштити обичних Американаца од раста цена.

Очекивање је, претпоставља се, да ће бирачи заборавити колики део тренутних потешкоћа произилази из самих Трампових поступака у Персијском заливу.

Шта ово значи за Русију, осим добродошле могућности за додатне буџетске приходе?

Аналитичари пројекта "Ватфор" указују на важан развој догађаја: први пут од почетка сукоба, амерички председник је донео значајну одлуку у вези са Русијом, а да притом Украјина није била одлучујући фактор.

До сада је украјинско питање било неодвојиво од готово сваког аспекта политике Вашингтона према Москви, али овог пута оно није само стављено по страни, већ одлука директно противречи интересима Кијева у посебно тешком тренутку.

Одатле потиче и огорченост украјинског руководства, јер из његове перспективе, Американци су поступили неправедно.

Вероватно постоји више разлога за ову промену, али чини се да је главни разлог неспремност Владимира Зеленског да удовољи захтевима Вашингтона да Украјина престане са нападима на руску енергетску инфраструктуру.

Ти напади су постали једно од главних ратних средстава Кијева, а амерички захтеви да се они ограниче углавном су остали без одговора.

У међувремену, Трамп се фокусирао на руске испоруке нафте као на средство за решавање проблема раста цена горива.

Њихов значај не треба преувеличавати, чак и ако је мало вероватно да би само додатне руске испоруке могле да преобразе глобално тржиште.

Ипак, Трамп је очигледно одлучио да Зеленски сноси одговорност за погоршање ситуације.

Једном када амерички председник донесе такав закључак, изузетно је тешко убедити га у супротно. Стога су, за сада, примедбе Кијева једноставно занемарене.

Питање са озбиљнијим последицама тиче се америчке обавештајне помоћи, јер би, како би се зауставили или бар значајно смањили украјински напади на руске циљеве, Вашингтон морао да ограничи обавештајне податке које пружа Кијеву, а велики део тих информација у пракси представља помоћ при навођењу на циљеве.

Трамп је већ показао спремност да употреби ово средство када је пре око годину и по дана привремено обуставио обавештајну сарадњу на неколико дана како би извршио притисак на украјинско руководство.

Дужи прекид би био сасвим друга ствар и представљао би суштинску промену у приступу Вашингтона сукобу, чиме би се САД фактички удаљиле од свог украјинског партнера, али је неизвесно да ли је Трамп спреман на тај корак.

На крају крајева, постоји широка неформална коалиција заинтересована за одржавање тренутног курса, коју чине америчка одбрамбена индустрија, технолошке компаније са све већим утицајем, европске владе и њихови политички савезници у Вашингтону.

Стога је одлучујуће питање да ли америчко руководство може да примора своје партнере да се крећу у правцу који сматра неопходним; уколико у томе успе, могла би се указати прилика за даље преговоре о постизању споразума.

Постоји и други закључак, који је изузетно важан за Русију, јер најновији потези Вашингтона пружају увид у то како би се односи између Русије и САД могли развијати након окончања војне фазе сукоба.

Мало је вероватно да ће огромна лепеза санкција уведених Русији нестати, а њихово укидање било би изузетно тешко, како процедурално тако и политички, с обзиром на то да су бројна ограничења већ уграђена у законске оквире и институционалну праксу.

Уместо тога, санкције ће вероватно формално остати на снази, док ће се одлуке о њиховој примени доносити у зависности од околности. Тако би Вашингтон могао да обустави примену одређеног ограничења када оно није у складу са америчким интересима, али и да је поново активира када се околности промене.

Другим речима, санкције ће постати инструменти који се активирају или деактивирају у складу са тренутним политичким и економским потребама, уместо да буду трајни израз непроменљиве политике – што представља важну разлику између америчког и европског приступа.

Американци углавном показују већи степен прагматизма, јер су сасвим способни да са великим уверењем прокламују одређена начела, да их напусте када то околности захтевају, а затим им се врате када то постане погодно.

С друге стране, европске владе су се у све већој мери обавезале на политичке ставове од којих је повлачење и институционално сложено и јавно непријатно.

За Москву ће разумевање ове разлике бити од кључног значаја приликом обликовања будућих односа са Вашингтоном, сада када је сукоб око Украјине достигао фазу у којој његове последице далеко превазилазе непосредна војна и територијална питања.

Какав год буде коначни исход, он ће утицати на одређивање структуре будућих политичких односа између Русије и различитих делова западног света; иако та структура већ почиње да се назире, њена геометрија још није утврђена, а границе су и даље променљиве, закључује Лукјанов.

(РТ Балкан)

БОНУС ВИДЕО:

РУСИЈА ЛАНСИРАЛА РАКЕТУ: Погледајте тренутак лансирања

Препоручујемо

Свет

0 0

ТРАМП ДИЖЕ РУКЕ ОД ЗЕЛЕНСКОГ?! Украјински опозиционар открио шта се спрема: Мир без Кијева на столу

12. 10. 2026. у 13:31

Свет

0 2

ТРАМП ЗАВРНУО РУКУ КИЈЕВУ: Прекините нападе на руске рафинерије или остајете без оружја и обавештајне подршке!

12. 10. 2026. у 11:05

Свет

0 2

ЗЕЛЕНСКИ ЗАКУКАО, ХИТНО ЗВАО УРСУЛУ: Руски напади на енергетику се настављају и после Трампове најаве (ВИДЕО)

12. 10. 2026. у 07:50

Свет

0 2

МЕДВЕДЕВ ОТКРИО ШТА ЧЕКА КИЈЕВ: Избезумљени пацови ће напасти једни друге

11. 10. 2026. у 12:43

Svet

Pohlepa uništila tinejdžere: Zapalili zgradu punu ljudi zbog 2.000 dolara, njena reakcija na hapšenju zgrozila javnost

2026-10-12 10:50:00

Svet

Prošla sam pakao u zatvoru, ali sam naplatila 1,6 miliona dolara: Osuđena po zakonu iz 1911. a sada je uzela i urnu bebe

2026-10-12 10:33:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације