Свет

СВИ ГЛЕДАЈУ ШТА СЕ ДОГАЂА НА ГРАНИЦИ РУСИЈЕ И ФИНСКЕ: Да ли је почела припрема за нови рат?

Новости онлине

09. 02. 2026. у 09:32

ФИНСКА, чланица НАТО-а, представља својеврсни сеизмограф за војне планове Москве према Западу, а најновији догађаји у близини границе две земље изазивају забринутост. Граница дуга више од 1300 километара, која пролази кроз четинарске шуме и мочваре, уласком Финске у НАТО постала је најдужа додирна тачка између Алијансе и руске сфере утицаја. Финска јавна телевизија редовно анализира сателитске снимке како би пратила руске активности, а најновија анализа открива значајне промене.

СВИ ГЛЕДАЈУ ШТА СЕ ДОГАЂА НА ГРАНИЦИ РУСИЈЕ И ФИНСКЕ: Да ли је почела припрема за нови рат?

Анализа објављена крајем јануара показује да је Русија почела са обновом гарнизона из совјетског периода у Петрозаводску, који је годинама био напуштен. Главни град Републике Карелије удаљен је око 175 километара од финске границе, а у њему се већ налазе ваздухопловна база и складиште опреме.

У градском насељу Рибка сада су посечене велике шумске површине и уочене су десетине војних возила.

- Грађевински радови указују да се објекат припрема за трајну употребу - рекао је за Yle војни стручњак Марко Еклунд, који више од 25 година прати кретање руских оружаних снага.

Према његовим речима, гарнизон би могао да служи за смештај новог 44. армијског корпуса, који Русија планира да формира у Карелији. Тај корпус требало би да обухвати 15.000 додатних војника, којима ће бити потребан смештај и полигони за обуку. Паралелно се настављају радови и на војном комплексу у Кандалакши, о чему је Yle извештавао и прошле године.

Сателитски снимци показују да је у гарнизону Лупче-Савино, око 100 километара од финске границе у подножју полуострва Кола, изграђено више нових зграда. Еклунд сматра да би проширење могло да служи новој артиљеријској бригади и деловима инжењеријске бригаде, са укупно око 2000 војника.

Припреме за могући сукоб са НАТО-ом

Ова запажања преузео је и Институт за проучавање рата (ISW) у једном од својих најновијих извештаја.

- Русија гради војну инфраструктуру у близини финске границе, вероватно као део ширих напора војне експанзије чији је циљ припрема оружаних снага за могући будући сукоб са НАТО-ом - наводи се у извештају америчког аналитичког центра, који је и раније извештавао о ширењу руске инфраструктуре дуж финске границе.

🇷🇺 🇫🇮 Satellite imagery shows that Russia is renovating/reconstructing an old military base in Petrozavodsk, near the border with Finland. According to Yle, the site is being prepared to accommodate up to 15,000 soldiers.

The territory of the garrison — abandoned since the 2000s… pic.twitter.com/edqURVfZ6V — Kate from Kharkiv (@BohuslavskaKate) February 1, 2026

Ови догађаји уклапају се у реорганизацију коју је Кремљ најавио 2024. године, када је Западни војни округ подељен на Московски и Лењинградски округ, који сада обухвата све регионе који се граниче са земљама НАТО-а.

ISW је тај потез оценио као покушај Русије да - побољша стратешку командну структуру дуж северне границе и позиционира се према НАТО-у дуж финске границе.

Финска: Тренутно нема директне претње, али ризици остају

Финска војна обавештајна служба у новом извештају наглашава да - промене покренуте реформом оружаних снага - не представљају непосредну претњу, јер - до сада нису довеле до значајног повећања војних способности Русије у близини Финске. Већина руских оружаних снага ангажована је у Украјини.

Међутим, након завршетка рата јасно је да ће један од главних праваца развоја руских оружаних снага бити Финска - наводи се у извештају. Северна област уз границу са Финском има велики стратешки значај за Русију у случају могућег сукоба са НАТО-ом, објаснио је Еклунд за Yle.

Тамо уски копнени појас повезује полуострво Кола, где је стационирана руска Северна флота, са остатком земље.

- Ако би се тај појас изгубио, копнена веза између полуострва Кола и северне нуклеарне флоте са Русијом била би прекинута - рекао је Еклунд.

Оштра реторика Москве

- Јачање инфраструктуре близу Финске представља реакцију на улазак те земље у НАТО 2023. године, што је руско руководство оштро критиковало. Тим потезом - изгубљене су деценије добрих суседских односа - изјавио је министар спољних послова Сергеј Лавров.

Од тада је Финска све чешћа мета руске пропаганде. Кремљ је прошле године ту земљу назвао "агресивном антируском државом" и оптужио Хелсинки да припрема напад на Русију.

У недавном интервјуу за агенцију ТАСС, бивши председник Дмитриј Медведев изнео је подсмешљиве коментаре о Финској.

Говорећи о својој артиљеријској обуци током војног рока, када је повремено, пуцао и у правцу финске границе, уследило је питање:

"Зар сада не бисте волели да пуцате на Финску?" На то се, према транскрипту, насмејао и одговорио: "Искрено, то су чудни људи"

Медведев је тврдио да су Финци заборавили да је Совјетски Савез омогућио независност земље и касније их ослободио постојања као "Хитлерове сателитске државе", иако су Совјети 1939. године извршили инвазију на Финску и припојили скоро десетину њене територије.

Финска би, по његовим речима, требало да буде захвална, али је "добре, конструктивне односе" једноставно - уништила. На крају је упутио и прикривену претњу:

- Нећемо плакати за њима. Али им не бих саветовао да се са тим шале, јер им искуства сукоба из 20. века не иду у прилог - преноси ТАСС.

Институт за проучавање рата сматра да су изјаве Медведева део психолошког рата Кремља, са циљем стварања наводних оправдања за будуће војне акције. У извештају се наводи да су руски званичници директно претили Финској, укључујући реторику сличну оној којом је Русија оправдавала инвазију на Украјину.

Према финској војној обавештајној служби, све је то део хибридног ратовања којим Москва покушава да дестабилизује Запад. То укључује ширење дезинформација, као и шпијунске и саботажне активности против критичне инфраструктуре, укључујући подморске каблове.

- Русија циљано користи различите методе хибридног утицаја и покушава да своје акције прилагоди тако да се могу порицати или да их је тешко директно повезати са Русијом - наводи се у извештају.

Ипак, Финска вероватно није примарна мета саботажних операција, јер је пооштравање финске политике према Русији ограничило могућности Москве да прикупља обавештајне податке преко људских извора.

(Индекс.хр)