ДРОНОВИ ПОСТАЈУ СТРАХ И ТРЕПЕТ ЗА КИЈЕВ Млазни Герањ-4 добија ракету ваздух-ваздух: Русија уводи пресретачку варијанту дронова (ВИДЕО)
РУСИЈА је, после ранијих модела беспилотних летелица из породице Герањ, увела нову, квалитативно другачију фазу развоја, потврђивањем постојања пресретачке верзије млазног дрона Герањ-4, опремљеног ракетом ваздух-ваздух кратког домета Р-60М.
Фото принтсцреенX@SU_57R/Heyman_101
Ова информација представља важан помак у разумевању улоге беспилотних система у савременом ваздушном рату, јер Герањ-4 очигледно више није намењен искључиво једносмерним или такозваним самоубилачким нападима, већ добија способност активног пресретања ваздушних циљева.
Присуство самог дрона Герањ-4 први пут је јавно поменула Главна обавештајна управа Украјине, која је у својим извештајима указала на појаву нове генерације руских беспилотних летелица на млазни погон. Герањ-4 се описује као дубоко модернизована верзија претходног модела Герањ-3, за који се у западним и украјинским изворима често тврди да представља копију иранског млазног дрона Шахед-238. Иако задржава основну конфигурацију делта крила, нови модел доноси унапређења у аеродинамичком обликовању и смањењу уочљивости, што указује на покушај повећања преживљавања у засићеном противваздушном окружењу.
Према доступним подацима, Герањ-4 је опремљен снажнијим млазним мотором, за који се наводи да је изведен по узору на кинески Телефлај ТФ-ТЈ1600А. Захваљујући том погону, дрон би могао да достигне брзину између 350 и 500 километара на сат, уз ефикасан борбени домет од око 850 километара. Такве перформансе га јасно издвајају од класичних спорих камиказа-дронова и приближавају категорији лаких крстарећих пројектила са могућношћу вишекратне употребе или специјализованих задатака.
Кључни тренутак који је потврдио пресретачку улогу Герања-4 догодио се 14. јануара, када су се на интернету појавиле фотографије олупине дрона са јасно видљивом ракетом ваздух-ваздух Р-60М. Ракета је била монтирана на стандардном лансеру АПУ-60-И, причвршћеном испод трупа дрона. Овакав распоред се сматра логичним, јер усисник млазног мотора Герања-4, према доступним снимцима и проценама, налази се на горњој страни трупа, па би монтажа на стомаку смањила ризик од ометања дотока ваздуха.
Ово није први пут да се ракета Р-60М појављује на беспилотним платформама из породице Герањ. Већ претходног месеца забележена је пресретачка верзија пропелером погоњеног Герања-2, који се у западно-украјинским изворима често описује као варијанта иранског Шахеда-136. У том случају, ракета је била монтирана на обрнути лансер АПУ-60-И, постављен на горњој страни дрона, што је одговарало другачијој аеродинамичкој конфигурацији и положају погона.
Фото принтскрин Дефенс експрес
Р-60М је ракета развијена још почетком осамдесетих година, али је и даље употребљива у одређеним улогама. Опремљена је инфрацрвеним трагачем хлађеним азотом, који има већу осетљивост и бољу отпорност на противмере попут инфрацрвених бакљи у поређењу са ранијим варијантама. Максимални домет дејства ракете износи око осам километара, што је сасвим довољно за пресретање споријих или средње брзих ваздушних циљева на малим и средњим висинама.
Са масом од око 45 килограма, Р-60М се добро уклапа у носивост Герања-4, која се процењује на приближно 50 килограма. Бојева глава масе 1,6 килограма користи комбинацију оптичких и радарских упаљача близине, што повећава вероватноћу успешног дејства чак и без директног поготка.
Фото принтскрин ГУР
Као и код пресретачке верзије Герања-2, претпоставља се да је Герањ-4 опремљен инерцијалним навигационим системом потпомогнутим ГЛОНАСС-ом, уз додатак сензора за претрагу и праћење циљева путем термовизијског снимања. Двосмерна веза за пренос података вероватно омогућава корекцију путање и евентуално навођење на циљ уз помоћ спољног оператера или другог сензорског извора.
Пресретачка верзија Герања-2, чија максимална брзина износи око 180 километара на сат, развијена је првенствено за обарање споријих украјинских летелица које се користе као ловци на дронове, укључујући хеликоптере и импровизоване авионе са фиксним крилима. Међутим, знатно већа брзина Герања-4 отвара могућност пресретања и бржих ваздушних циљева, макар у ограниченим условима и на краћим растојањима.
Уз Герањ-4, украјински извори наводили су и постојање још већег млазног дрона Герањ-5, чији дизајн више подсећа на класичне крстареће ракете. Овај модел наводно постиже брзину између 450 и 600 километара на сат, има домет близу 1.000 километара и може да носи корисни терет масе до 90 килограма. Према истим изворима, развијена је и пресретачка варијанта Герања-5, такође наоружана ракетом Р-60М.
Посебно занимљив детаљ представља тврдња из једног документа који је објавила украјинска страна, према којој су пресретачке верзије Герања-4 и Герања-5 пројектоване са могућношћу лансирања са борбених авиона, конкретно са авиона Су-25 намењених блиској ваздушној подршци. Ова информација за сада није независно потврђена, али указује на потенцијални концепт употребе дронова као ваздушно лансираних пресретача или продужених сензора и оружја пилотираних летелица.
Током протекле године, Русија је значајно проширила програм Герањ, како у погледу броја варијанти, тако и у погледу производних капацитета. Поједини извештаји сугеришу да би руска индустрија у догледно време могла да достигне производњу и до 6.000 дронова месечно, што би омогућило масовну употребу ових система у различитим улогама, од удара на циљеве у дубини противничке територије до активног пресретања ваздушних претњи.
Увођење пресретачких дронова попут Герања-4 и Герања-5 указује на ширу промену у доктрини употребе беспилотних система. Уместо искључиво потрошне муниције, дронови се све више посматрају као флексибилне платформе способне да преузму део задатака класичне авијације, нарочито у зонама где је ризик по пилотиране летелице висок. Уколико се ове способности покажу поузданим у реалним борбеним условима, Герањ-4 би могао да означи прелазак са масовне употребе јефтиних камиказа на сложеније, вишефункционалне беспилотне борбене системе.
oruzjeonline.com
БОНУС ВИДЕО - ПАТРОЛА СА ПУТНИЦИМА, НА БРЗОЈ ПРУЗИ, ОД БЕОГРАДА ДО СУБОТИЦЕ: "Вожња делује готово неприметно"
Препоручујемо
МРАЧАН ПРОРАЧУН ИЗ КИЈЕВА: Украјинска ПВО обара тек 36% руских ракета у 2026. години
14. 01. 2026. у 20:45
ВУЧИЋЕВО УПОЗОРЕЊЕ УДАРНА ВЕСТ У РУСКИМ МЕДИЈИМА: Европа мора да схвати, Америка се никад више неће вратити
ИЗЈАВА председника Србије Александра Вучића, у којој упозорава да Европска унија мора да се суочи са чињеницом да се Сједињене Америчке Државе никада неће вратити старом моделу односа са Европом, објављена је као ударна вест на насловној страни светског издања руског портала Спутњик, као и на руској агенцији РИА Новости.
27. 01. 2026. у 07:44
У ФЕБРУАРУ ПОТПУНИ КОЛАПС ПОЛАРНОГ ВРТЛОГА? Хладна маса заледиће Европу, ево шта нас очекује
НАКОН стратосферског загревања почетком фебруара, најновије прогнозе показују потенцијални потпуни колапс поларног вртлога, што ће на крају довести хладан ваздух и у Европу, пише Severe Weather Europe.
23. 01. 2026. у 14:21
ГРАД НА РУБУ ПОНОРА: Клизишта однела земљиште испод кућа на Сицилији - снимци су ЈЕЗИВИ (ВИДЕО/ФОТО)
КАТАСТРОФАЛНО невреме које је погодило југ Италије изазвало је незапамћену штету, а најкритичније је на Сицилији, где се у граду Нишемију урушио чак четири километра дуг део литице. Због клизишта је више од хиљаду људи хитно евакуисано, јер је клизиште буквално однело земљу испод кућа.
27. 01. 2026. у 11:26
Коментари (0)