ШТА СЕ КРИЈЕ НАКОН НАПАДА ОРЕШНИКОМ Украјина показује наводне фрагменте: СБУ тврди да је реч о остацима најновије руске ракете (ВИДЕО)

РАКЕТНИ напад балистичким системом средњег домета „Орешник“ на циљеве у Лавовској области несумњиво је постао централна безбедносна тема дана.

Фото Икс/oruzjeonline.com

О њему се истовремено расправља у Кијеву, Вашингтону и Бриселу, док су се у Русији појавила различита тумачења смисла и домета овог удара. Иако је руско Министарство одбране званично потврдило употребу „Орешника“, информативна и политичка битка око значења напада тек се распламсава.

Украјинска Служба безбедности (СБУ) објавила је фотографије остатака који су, према њиховим тврдњама, делови бојевих глава ракете „Орешник“. Изложени фрагменти представљени су као материјални доказ удара и обухватају, према наводима СБУ, тешко оштећену јединицу за стабилизацију и вођење, елементе погонског система, фрагменте механизма за оријентацију и делове млазница лансирне платформе. СБУ наводи да ће пронађени остаци бити послати на додатна техничка испитивања, иако је сама Москва већ јавно потврдила да је ракета употребљена.

Према прелиминарним информацијама које износи украјинска страна, „Орешник“ је лансиран са руског полигона Капустин Јар, у условима наглог погоршања временских прилика. Управо тај податак Кијев користи како би додатно нагласио техничку сложеност напада и његов наводно шири безбедносни значај.

У јавним иступима након удара, Кијев се очекивано фокусирао на политичку димензију догађаја. Посебан акценат стављен је на тврдњу да се мета напада налазила у близини граница Европске уније (око 80 км), што се користи као аргумент за додатно „буђење“ НАТО-а и западних савезника. Истовремено, украјински медијски простор преплавиле су и поруке које покушавају да умање реалне последице удара, нарочито тврдње да ракета „Орешник“ наводно није у стању да нанесе озбиљну штету дубоко укопаним објектима, попут подземних складишта гаса.

У том духу, поједини украјински војни и технички коментатори изнели су готово тривијализујуће тврдње да је удар пробио свега неколико бетонских плоча и изазвао минималну штету. Поједини посланици Врховне раде отишли су још даље, тврдећи да мета уопште није било подземно складиште гаса у Лавовској области, већ неки други објекат у непосредној близини. Таква конфузија у изјавама додатно је појачала сумње да Кијев покушава да контролише наратив и ублажи утисак о стварним размерама губитака.

Насупрот томе, реакције из Европске уније знатно су озбиљније и уздржаније. Према информацијама из дипломатских кругова, у Бриселу се нови удар „Орешником“ не доживљава као рутински војни инцидент, већ као јасно упозорење, не само Украјини, већ и њеним западним покровитељима. У том контексту, демонстрација способности балистичког система средњег домета добија пре свега стратешки, а не тактички карактер.

Напад су коментарисали и руски војни аналитичари и јавне личности. Војни добровољац и публициста Алексеј Живов изразио је жаљење због чињенице да су удари поново били усмерени на инфраструктуру, а не на оно што он назива „центрима за доношење одлука“. Како истиче, руско Министарство одбране је данашњи напад на енергетски сектор и војно-индустријске објекте представило као одмазду за напад на резиденцију Владимира Путина, али се, према његовим речима, Русија и даље уздржава од директног удара на политичко и војно руководство које издаје наређења.

Живов подсећа да су доносиоци одлука из Кијева у исто време извели ракетне нападе на Белгород, оставивши више од пола милиона људи без електричне енергије, што у руској јавности додатно појачава осећај да се одговори Москве и даље крећу у оквирима инфраструктурног, а не персоналног кажњавања.

Други аналитичари нуде другачије тумачење смисла употребе „Орешника“. Према њиховим проценама, време друге борбене употребе ове ракете поклапа се са све гласнијим расправама у неколико европских земаља о могућем слању војних контингената у Украјину. У том контексту, „Орешник“ се тумачи као класични елемент стратешког, па и нуклеарног одвраћања, без обзира на то што у конкретном случају није коришћена нуклеарна нити чак експлозивна бојева глава.

Фото oruzjeonline.com

Према овом гледишту, синоћни удар није имао за циљ искључиво уништење одређене мете. Прави мотив била је демонстрација времена доласка, прецизности и техничких параметара ракете, чиме се, како тврде аналитичари, сама идеја о директном војном уплитању страних снага у Украјини чини крајње ризичном и практично бесмисленом.

Ипак, питање стварне штете остаје кључно. Упркос покушајима Кијева да умањи последице, све више украјинских извора процењује да је Украјина изгубила и до 50% својих резерви гаса у подземним складиштима. Ако се ове процене потврде, напад „Орешником“ имао би далекосежне енергетске, економске и политичке последице, не само за Украјину, већ и за европске земље које су користиле ова складишта.

У том светлу, излагање крхотина ракете и медијска бука која је уследила делују мање као покушај разјашњења чињеница, а више као део шире информативне борбе. Док Кијев покушава да балансира између мобилизације западне подршке и смиривања домаће јавности, Брисел и Вашингтон све пажљивије анализирају поруку коју носи „Орешник“ – поруку која очигледно превазилази границе једног удара и улази у зону стратешког упозорења.

oruzjeonline.com

БОНУС ВИДЕО - ПАТРОЛА СА ПУТНИЦИМА, НА БРЗОЈ ПРУЗИ, ОД БЕОГРАДА ДО СУБОТИЦЕ: "Вожња делује готово неприметно"

Препоручујемо

Свет

0 8

ПОГЛЕДАЈТЕ - ДРУГИ „ОРЕШНИК“ ПОГОДИО МЕТУ Полетели и кинџали: Уништен циљ код Лавова, Кијев засут дроновима (ВИДЕО)

09. 01. 2026. у 06:15

Свет

0 9

ОРЕШНИК ПОГОДИО КИЈЕВ? Украјинци тврде да су Руси употребили најновију ракету, експлозије потресају и Лавов (МАПА)

08. 01. 2026. у 23:26

Свет

0 10

ХИТНО СЕ ОГЛАСИЛИ РУСИ: Користили смо и "орешник" у масовном удару на Украјину, ево шта је погођено

09. 01. 2026. у 07:12

Свет

0 0

ЗАШТО ЈЕ ТОЛИКО ИНТЕРЕСАНТАН ЗАРЂАЛИ ТАНКЕР У АТЛАНТИКУ? Није имао нафту – али да ли је носио руско оружје или је само трофеј? (ВИДЕО)

09. 01. 2026. у 07:45

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације