МИГРАНТИ УКИДАЈУ СЛОБОДНО КРЕТАЊЕ: Немачка од данас враћа контролу на својим границама

Притиснута великим безбедносним изазовима, ЕУ се све више удаљава од свог идеала слободног кретања у оквиру унутрашњих граница.

Фото: Горан Чворовић

Немачка од данас поново уводи граничну контролу на својим прелазима. Разлог је борба против илегалне имиграције.

У Берлину истичу да је ова одлука привремена и да ће трајати шест месеци. Другачије него привремено и није могло, јер то европска правила не дозвољавају. Донедавно је била омогућена изузетна контрола у циљу заштите од иминентне опасности по државу, а она је реформом шенгенских прерогатива у мају продужена на две плус једну годину. Земље, такође, на основу ове измене имају право и да смање број путних прелаза.

Немачке власти су о својој намери већ обавестиле ЕУ, истичући да желе што мање да ометају свакодневни живот грађана у пограничним зонама. Ова мера, ипак, прети да значајно погодити грађане Немачке и Француске, и то баш оне у граничном појасу.

Добар пример за то су немачки градић Кел који се налази с једне обале Рајне, и француски град Стразбур, с друге. Кел је својеврсно стразбуршко предграђе. Ова два места повезана су и градским превозом, а последњих година овуда саобраћа и трамвај. Свакога дана 50.000 Француза тим правцем иде да ради у Немачку. Велики проток радне снаге је и у другом смеру.

Аутомобилским мостом током једног дана између Кела и Стразбура прође 20.000 возила. Мало даље је железнички мост, иза њега и трамвајски, док су два града у последње време повезана и пешачком пасарелом. Пре десетак година на граници су уклоњене царинске кућице, тако да се с једне на другу страну прелазило готово несметано. Једино је у Немачкој постајала неприметна полицијска станица.

Због свега, систематска контрола је тешко замислива. Вероватно ће на делу бити насумично проверавање, што неће спречити формирање колона и гужви. Сличне провере су организоване током недавно Европског првенства у фудбалу које је одржано у Немачкој. Све ово изазива још један проблем код грађана, који се прибојавају да насумична провера не добије премисе сегрегације на основу црта лица и етничког порекла.

Житељи западноевропских држава су се одвикли од царинских и граничних провера и ова мера ће обичним Французима и Немцима, усмерених једне на друге, тешко пасти. Али, времена се мењају. Немци су из више разлога били приморани на овај непопуларни потез.

Један од њих је, свакако, терористички сегмент. Недавни напад у Солингену, када је у августу сиријски избеглица ножем убио три особе, а петоро ранио, томе је извесно допринео. Било је у Немачкој више сличних напада последњих година.

Треба, затим, у озбир узети и политички контекст. Значајни пораст екстремне деснице у Немачкој игра веома важну улогу. Избори у Тирингији само су то потврдили. Све ово наводи и класичну десницу да показује чвршћу руку, не би ли повратила део бирача.

Ту је, такође, и демографски проблем. Процењује се да је од 2015. године у Немачку ушло најмање три милиона миграната. У једном тренутку, читави редови отезали су се преко отворене границе, са транзиционим камповима и административном помоћи, што је изазвало веома оштре реакције у немачкој јавности и створило одређени анимозитет.

Такође, преко милион Украјнаца је почетком рата с Русијом ушло у Немачку, што је направило додатни демографски притисак, који власти у Берлину сада желе да зауставе. Крајем 2022. године, Немачка је имала 84,4 милиона становника, од чега су 13,4 милиона били странци. 

У западним земљама попут Немачке нису последњих деценија навикли на граничне контроле, мада су оне постепено увођене на јужним границама. Када се иде из праца Аустрије, неколико километара од границе, већ дуже време насред ауто-пута постављена је баријера, са шатором, полицијом и успореном вожњом, где се под светлима рефлектора надгледа свако возило које уђе у ову земљу.

Због терористичке опасности, на сличне потезе су се одлучили и у Словенији, Италији, Норвешкој, Данској, Шведској… И Француска се налази пред истом дилемом као и Немачка. Наиме, нови премијер Мишел Барније ће, као мандатар, морати да "иде низ длаку" крајњој десници, уколико не жели да буде експресно срушен. А борба против миграната један је од највећих приоритета Националног окупљања чији је лидер Марин Ле Пен.

Због свега се ових дана у Француској, чак, говорило и о могућем враћању функције министра за имиграције. Иако се чини да се одустало од те идеје, контроле ће, неминовно, ипак бити строже. Оне, уосталом, већ постоје на прелазу с Италијом између Вентимиље и Ментона, као и на граници са Шпанијом.

- Не бих се усуђивао да то сада потврдим. Бавићемо се тим питањем када будемо формирали владу. Третираћемо то озбиљно и тешко питање са строгошћу и упорношћу, као и са настојањем да се управљање миграцијама врши хумано – одговорио је мандатар Мишел Барније на питање да ли Француска намерава да учини нешто слично као и Немачка.

Овај други део његовог одговора био је истовремено усмерен и ка левици, од које такође зависи национално јединство у ова тешка политичка времена у Француској.

Препоручујемо

Свет

0 3

РУСКА ПВО У РАТУ СА СТОТИНАМА ДРОНОВА! Москва: Срушили смо чак 274 украјинске летелице

01. 08. 2026. у 12:21

Свет

0 0

УСРЕД НОЋИ: Горео Црвени трг и симбол Москве - Храм Василија Блаженог! Огласили се из православне светиње (ВИДЕО)

01. 08. 2026. у 12:05

Свет

0 0

РАМА ЖИВИ У СВОМ ФИЛМУ: Дронови "мејд ин Албанија" чуваће Трампа

01. 08. 2026. у 11:30

Свет

0 9

"УЗЕЋЕМО ШТА ГОД ПОЖЕЛИМО" Шокантно: Трамп открио шта САД могу да раде са богатствима Украјине

01. 08. 2026. у 10:31

Ekonomija

Poslodavac može da pomeri već odobren godišnji odmor, ali samo pod ovim uslovima: Evo šta kaže zakon

2026-07-21 14:01:00

Svet

Razorno nevreme pogodilo Čile: Desetoro poginulih, hiljade pogođenih, u toku masovne evakuacije

2026-07-21 09:48:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације