Свет

ЧЕЧЕНИ КРВ ПРОЛИВАЈУ И ЗА АЛАХА И ЗА ПУТИНА: Интервју историчара Џамбулата Умарова за "Новости" - Наша земља је Русија

Наташа Јовановић

23. 04. 2023. у 20:21

НАША земља је Русија, наш председник и врховни командант је Владимир Владимирович Путин.

ЧЕЧЕНИ КРВ ПРОЛИВАЈУ И ЗА АЛАХА И ЗА ПУТИНА: Интервју историчара Џамбулата Умарова за Новости - Наша земља је Русија

На челу наше републике је херој Русије Рамзан Ахматович Кадиров. То су, после вере у свевишњег Алаха, три основна симбола за која ми данас проливамо крв - каже, у разговору је за "Новости", Џамбулат Умаров, председник чеченске Академије наука, историчар, својевремено премијер и министар информисања Чеченске Републике.

Умаров, интересантна фигура на политичкој и јавној сцени Чеченије, своја истраживања и запажања о тероризму изнео је у књизи "Фактор КРА, антитероризам", која је недавно представљена београдској публици у Руском дому у Београду. Тим поводом са њим разговарамо о томе да ли је могућ трајни мир на Кавказу, дерусификацији постсовјетског простора и улози чеченских војника у рату у Украјини:

Свештена лица углас говоре да су чеченски војници у светом џихаду. Свети рат се води против оних који су подржавали увреде изречене на рачун Пророка, људе који позивају на непријатељство, људе који су ћутали када је чеченски народ гинуо. Многи оцењују да се у овом сукобу не решава само питање демилитаризације и денацификације Украјине већ даљег опстанка света. Како ви гледате на ово питање?

- Постоји једна интересантна књига која је изашла почетком деведесетих година. То је књига америчког аналитичара и политиколога Семјуела Хантингтона. Зове се "Сукоб цивилизација". Са неким њеним елементима можемо да се сложимо, а са некима не, али то што он, описујући различите цивилизације, мислим да их има осам, говори посебно о две - исламској и словенско-правоcлавној - није случајно. Данас имамо ситуацију да горућа линија коју помињете није у свакој држави већ у свакој души. Сваки човек треба да одабере за себе на којој је страни, шта је за њега светлост, а шта тама. Треба да направи избор. Да ли ће се приклонити тзв. либерализму, иако од класичног либерализма, да будемо искрени, ништа није остало због либералног постмодернистичког пројекта, који негира и Бога и постојање полова, негира светост, негира процес васпитавања и породице уопште. Или је то, ипак, друга страна која те свете вредности Богом дане, супротно томе, штити.

У новој концепцији спољне политике РФ први пут се инсистира на концепту самобитности. Шта све спада у цивилизацијски круг руског света у којем своје вредности и идентитет потврђују и православци и муслимани?

- Не постоје тачно дефинисане нити оцртане неким посебним документима границе руског света. Руски свет је трансценденталан. Разумете, он лебди над нама. Човек који поштује руску културу већ је део руског света. Сваки човек који поштује или га интересује руска историја - он је већ део руског света. Такође, сваки човек који себе сматра држављанином Русије, независно од тога које је он националности, и ако верује да је његов дуг да штити њене границе, то је већ део руског света. Руски свет је, још једном ћу рећи, мултиполаран. Иако не волим реч мултикултуралност, морам се сложити да руски свет јесте мултикултуралан. И у том скупу различитих култура управо се и оцртава општеруска целовитост, али само та реч по мени није најважнија, већ она коју је поменуо председник, а која улази у наше државне нацрте закона - реч Бог. Прво Бог, а после се, логично, из уста председника зачула и реч самобитност.

Америка Чеченији не прашта безусловну подршку и лојалност Русији. Да ли се може очекивати да одговор стигне у виду стварања нових сепаратистичких групација у залеђу Кавказа?

- Рећи ћу и више од тога. Те групе већ постоје и нису донеле ништа ново у осмишљавању концепта свог деловања, ништа се није променило у симболима. Посреди је покушај реанимације старог ичкеријског пројекта Џохара Дудајева и Аслана Масхадова. С друге стране, активно се ради на привлачењу и ангажовању војника за тероризам у оквиру радикалних терористичких организација које би деловале под плаштом ислама. Овде имамо делатности и у професионалном правцу и у сепаратистичком. Много је нијанси ту присутно. Вероватно чујете готово сваког дана празне изјаве Ахмеда Закајева који себе сматра премијером владе у изгнанству. Ми чујемо претње од представника разних терористичких група које настављају и данас да руководе бандитским подземљем. Али, чеченски народ је направио свој избор. Он једнодушно подржава свог лидера. Чеченски народ одлично зна ко је за њега изградио нову престоницу, ко је створио услове за нормалан социјалноекономски и културни живот, ко је републику претворио у место које обилазе туристи, ко је Републику која се вековима сматрала непријатељем Русије учинио сабратом руског народа. То је породица Кадиров. Ахмад хаџи Кадиров, који је постао шехид, погинуо је на путу свог народа и његов син који је преузео на себе то најтеже могуће духовно-политичко наслеђе је данас политичар. Нема никакве сумње даје Чеченска Република под вођством Рамзана Кадирова данас показала пример преданости и верности Русији.

Каква је судбина затвореног војног града у Грозном, која је његова улога у текућим дешавањима?

- Тамо се обучавају добровољци, тамо су првокласни команданти, специјалисти за вођење планинског рата, планинских борби, стручњаци за борбу из ровова, за специјалне диверзионе операције, за војна извиђања и најважније за припрему снага за брзо реаговање.

Мохамед Даудов је изјавио да је рат против Запада који се води у Украјини за Чечене свети рат. Да ли кодекс који негује чеченски војник може објаснити његову неустрашивост на фронту?

- То је кодекс части који се вековима, ако не и хиљадама година преносио са генерације на генерацију. То је заштита слабих и немоћних, а пре свега то је заштита части и достојанства. Разуме се да не може бити говора о части и достојанству док год је окупатор на твојој земљи, док је на твојој земљи човек који намеће своју вољу. Чечени који се налазе на духовној платформи тог кодеса данас се боре за јединствену руску државу на територији Украјине. g о Да ли можемо сумирати, каквим су се показали домети западног пројекта дерусификације постсовјетског простора? - Ми то видимо по неким тужним примерима, изјавама, укључујући и изјаве лидера традиционално пријатељских земаља. Поједини лидери земаља које су некада улазиле у Савез Совјетских Социјалистичких Република, Заједницу независних држава, показују у одређеној мери несигурност у одређивању става у односу на Русију. Мислим да треба да се мирно односимо на томе. Наша безусловна победа вратиће код нас оне достојне повратка и заувек отерати оне којима међу нама није место.

Како ће по вашем уверењу свет изгледати након окончања овог рата, које прекомпозиције су могуће, који савези су на помолу, те које ће место припасти Балкану, а које Кавказу?

- Када се овај сукоб заврши нашом победом, Балкан и Кавказ ће постати много ближи. Ми смо по менталитету слични. Узмите само балканску кухињу која много личи на чеченску, и тај дух, тај војнички дух, сазнање о части и достојанству које негују и балкански и кавкаски борци. Не видим ништа спорно у томе што су нам конфесије различите, што Бога тражимо у различитим храмовима, али ми тражимо истог, милостивог и милосрдног Бога, тако да нема никакве сумње да ће те заједничке вредности нас још више приближити. Најважније је да се не отуђујемо, већ да се више упознајемо, долазимо једни другима у госте и упознајемо се са традицијом и културом.