СВЕДОЦИ СМО КРАЈА "АМЕРИЧКОГ ВЕКА: Аустријски историчар ексклузивно за "Новости": Намере Запада потврдили Порошенко и Меркелова

И.Станојевић

01. 03. 2023. у 10:25

СМАТРА се да сви покушаји Москве за стварање интеграција, било да су постављени на националне, државне или евроазијске темеље, морају бити погрешни, па се на Западу према њима заузима непријатељски став, те се они одбацују, исмевају и приказују као опасност по сосптвене интересе. Интеграција, поручују свету трансатлантски политички и медијски кругови, јесте добра ствар, али само ако се обавља под надзором САД и ЕУ.

СВЕДОЦИ СМО КРАЈА АМЕРИЧКОГ ВЕКА: Аустријски историчар ексклузивно за Новости: Намере Запада потврдили Порошенко и Меркелова

Милена Анђела

Овим речима Ханес Хофбауер, аустријски историчар и публициста, завршава књигу "Слика непријатеља - Русија, историја једне демонизације", чије је друго издање на српском језику објавио "Албатрос плус".

У разговору за "Новости" Хофбауер, који се обраћа данас и публици на Београдском универзитету, истиче да приближавање Русије и Кине, чак и по цену да Москва буде Пекингу млађи економски партнер, најављује нову геополитичку фазу, која означава крај "америчког века". Епилог би могао да буде мултиполарни свет, или кинеска хегемонија.

 У својој раније објављеној књизи "Косовски експеримент" нагласили сте да је "бомбардовањем бивше Југославије без мандата УН, уз кршење међународног права, и једностраним признањем независности Косова, окончана ера започета још 1945.године. Колико дуго се спроводила идеја да се Русији оспори интеграција на свим пољима, што се западним земљама никада није постављало као проблем? Колико је опасан тај двоструки стандард?

- И рат НАТО против Југославије у марту 1999. и признање Косова као независне државе од стране већине земаља ЕУ, као и САД, преседан су који је нанео озбиљну штету европској безбедносној архитектури, која је била на снази у то време. Русија је и сама дала лош пример кад је 2008. године признала Јужну Осетију и Абхазију као државне субјекте. Тада је војна агресија била усмерена против грузијских провинција, отцепљених од Тбилисија. Конкретним корацима који је требало да воде ка дезинтеграцији Русије претходила је изградња непријатељског имиџа ове земље у међународној заједници. Корак по корак, САД, НАТО и ЕУ су "исцртавали" лик Русије као непријатеља, пошто је пропала периферна интеграција земље у западне структуре.

 Русија је требало да постане део Запада, иако периферни?

- Удружени са тадашњим руским председником Борисом Јељцином, Вашингтон и Брисел желели су деведесетих година да етаблирају Русију као економску периферију Запада и да њене најважније индустрије и природне ресурсе предају западним корпорацијама. Напредовање у тој намери заустављено је под садашњим руским лидером Владимиром Путином. Напредовање НАТО према истоку се, међутим, наставило. Велика прекретница по питању поверња на линији запад-исток било је игнорисање међународног уговора Минск два од стране Украјине, Немачке и Француске, које су биле његове потписнице.

Шта се, заправо, догодило са Минском два?

- Као Резолуција УН 2202, потписана 17. фебруара 2015. године, Минск два је био међународно признат. Нуклеус овог плана обухватао је федерализацију Украјине, односно посебан статус за Донбас, који је остајао у њеном саставу. Али, онда почињу проблеми. Уместо да се инсистира на примени Минска два, стартују конкретне, укључујући и војне, припреме за поновно наоружавање Украјине и дезинтеграцију, то јест распад Русије. То је најдиректије потврдио Петар Порошенко, а индиректно, тадашња немачка канцеларка Ангела Меркел.

 У својој најновијој књизи предочавате читаоцу пут Москве ка националној и државној интеграцији, као и вишеструка искушења на том путу. Да ли је то та глобална руска "кривица" за коју на Западу нема опроштаја?

- Доктрина САД, коју следи и Џозеф Бајден, пропагира да не треба да постоји никаква моћ осим трансатлантске, на челу са САД. Вашингтон нарочито ради на спречавању веза и евентуалног савеза у било ком, па и економском смислу између Москве и Берлина. Колико далеко су ови непријатељи Русије спремни да иду, показује минирање гасовода Северни ток. Ово уништење цеводода на својеврстан начин најавио је Бајден, и то у присуству немачког канцелара Олафа Шолца, почетком фебруара прошле године, рекавши да ће, ако Русија пређе границу са Украјином, Вашингтон наћи инструмете и начине да пресече гасовод. САД се, као светска сила у опадању, очигледно, свим средствима боре да спрече свој силазни тренд.

Читаоцима подастирете озбиљно утемељене стратешке разлоге Русије због којих се Москва одлучила да буде против наговештеног уласка Украјине у НАТО, поготово што је велики број Руса живео у јужним и источним деловима Украјине. Која је порука вашег најновијег дела у вези с тим?

- Западни медији и политичари наводе као почетак рата улазак руских трупа у Украјину 24. фебруара 2022. Овај продор јесте био чин супротан међународном праву, али свакако не и први такав акт којим се кршило међународно право. Била је то, такође, интервенција НАТО против Југославије 1999, као и рат такозване коалиције вољних у Ираку 2003, којима је такође прекршено међународно право. Рат у Украјини почео је, заправо, још пре 2022, тачније 2. маја 2014, кад су јуришни хеликоптери украјинске војске полетели на источноукрајински град Славјанск против снага антимајдана, који су преузимање власти у Кијеву, фебруара 2014, доживели као државни удар, а тај корак и јесте био неуставан. Недељу дана касније, украјински тенкови су се котрљали према Маријупољу. Тако је, дакле, осам година пре руске операције, у Украјини букнуо грађански рат и однео више од 10.000 живота. Моја "порука" с тим у вези је да у подручјима које сада окупирају руски војници у Донбасу живе претежно Руси, од којих је већина против владе у Кијеву, пошто њена антируска политика иде дотле да забрањује руски језик и културу. То не оправдава руску инвазију, али је објашњава.

ВАШИНГТОН ради на спречавању веза Москве и Берлина

СЛЕДЕ "ПОСЛЕДИЦЕ РАТА"

Да ли већ радите на следећем издању, пошто се, нажалост, овом сукобу не назире крај?

- Тренутно радим на књизи под насловом "Последице рата - како борба за Украјину мења свет". Ради се, поред историјске обраде овог сукоба, о последицама по Русију, Украјину и ЕУ. Уочио сам политички помак удесно и екстремну милитаризацију у свим овим друштвима. Такође, антируски расизам се шири, а заједно са њим и једна, до сада непозната, цензура. У ЕУ-Европи су сви руски медији забрањени, а руским уметницима и спортистима није дозвољено да наступају.

ШТА СВЕ МЕЊА РУСКО-УКРАЈИНСКИ СУКОБ

Шта је, по вама, најтежа последица овог рата?

- Као најважнију последицу рата видим девестернизацију евроазијског простора. Овде, у ЕУ-Европи, стално се говори о изолацији Русије кроз санкције и испоруке оружја Кијеву. То се, међутим, не види на светској сцени. Тамо се, на пример, региструје дедоларизација. Саудијска Арабија, до сада кључни савезник Вашингтона, тргује енергентима са Кином у јуанима, док Индија купује руски земни гас за рубље. Другим речима, оно што је Сједињеним Државама на најокрутнији начин пошло за руком у Ираку и Либији, где је "бомбардована" дедоларизација коју су прижељкивали Садам Хусеин и Муамер ел Гадафи, не успева кад је у питању Русија. Бомбардовање дедоларизације, изгледа, не функционише у њеном случају.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (1)

АМЕРИ У ШОКУ: Српски монах им открио како је Дарко Миличић успео, а он - зашто се одрекао кошарке, купио 10.000 риба и нокаутирао коња